„U odnosu na istraživanja izvršena 2018. godine, kada su na lokaciji nizvodno od pregrade evidentirani potočna pastrmka (Salmo trutta) i potočni rak (Austropotarnobius torrentium) može se zaključiti da je došlo do oštećenja životne sredine u većoj meri i na širem prostoru (Krivični zakonik, čl. 264. st. 1) jer je ekološki status Rakitske reke drastično narušen prelaskom iz salmonidne vode sa prisustvom potočnog raka u ciprinidnu vodu sa potočnom mrenom kao jedinim predstavnikom“, navodi se u zaključcima izveštaja Zavoda za zaštitu prirode od 18. jula 2023. i 4. septembra 2023. godine, koje je 14. marta objavio CINS.
Takvim rezultatima nije za čuditi se. Podsetimo, „Istraživanja su pokazala da su derivacione MHE umanjile populaciju pastrmki za 90% na svakom staništu pastrmke na kom su izgrađene”, ukazao je profesor Simonović, deo stručnog tima sa Biološkog i Šumarskog fakulteta u Beogradu koji je 2019. godine analizirao uticaj izgradnje MHE na živi svet reka u okolini Kraljeva i Arilja.
Izveštaj na koji ukazuje CINS je rezultat analiza koje je Zavod obavio za potrebe veštačenja u krivičnom sporu koje je protiv investitora u MHE Zvonce u maju 2019. pokrenulo Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu. Krivični spor je iniciran po krivičnoj prijavi koju su podneli Zelena stranka i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Investitor Goran Belić se tereti za više krivičnih dela koja se odnose na oštećenje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, pustošenje šuma i nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova, podseća CINS.
Ne reku u cevku!
MHE Zvonce je ona čuvena mala derivaciona hidroelektrana čije cevi su građani u leto 2020. pokušali da izvuku iz korita reke. Pre nego što vam se zavrti od datuma i pojedinosti – po Zakonu o vodama cevi ne smeju da se nađu u koritu reke, niko ne može da izda uslove kojim se to dozvoljava, i to bi trebalo da bude dovoljno da ovaj objekat bude razmontiran. Ali, jesu; ali, nije.
U trenutku kada su aktivisti krenuli pijucima na cevi investitoru u ovu MHE je jedno ministarstvo bilo naložilo da prestane sa radovima, a drugo de fakto dozvoljavalo da ih nastavi praveći se mrtvo. Ministarstvo zaštite životne sredine je, naime, još početkom 2019. zabranilo dalje izvođenje radova rešenjem u kom se navodi da je „na desnoj obali u visini vodozahvata došlo do klizišta, dok je na delu leve obale uništena vegetacija“. Istim je predviđeno da se cevi i objekti MHE uklone, a teren sanira. (Investitor se na to žalio, a žalba je odbijena. I da nije, podsećao je RERI, žalba ne bi odlagala izvršenje.)
U maju iste godine (ostanite prisebni: one godine pre pandemije koronavirusa) Desimir Stojanov, predsednik Mesne zajednice Rakita, pokušava da gradnju spreči preteći da će skočiti u reku sa potpornog zida objekta.
Ministarstvo građevinarstva je, međutim, odugovlačilo proces preispitivanja dozvole, a Opštinska uprava opštine Babušnica je 24.06.2020. godine, u jeku pandemije koronavirusa, za MHE Zvonce izdala upotrebnu dozvolu.
„Izdavanje upotrebne dozvole za MHE ‘Zvonce’, školski primer zločina nad prirodom i ljudima, zapravo predstavlja zvaničnu potvrdu da je Srbija zarobljena država u kojoj korumpirane institucije služe sumnjivim privatnim interesima“, komentarisali su tada iz RERI-ja.
MHE Zvonce donosi novac od početka 2023. godine
Kako smo ranije pisali, izgradnji MHE Zvonce meštani i aktivisti se protive od 2017. godine. Višegodišnja borba za Rakitsku reku, u okviru koje je dolazilo i do nekoliko fizičkih obračuna između građana i privatnog obezbeđenja investitora-profitera, postala je simbol otpora protiv malih derivacionih hidroelektrana u Srbiji.
Borba za opstanak Rakitske i drugih reka na Staroj planini je doneo važne rezultate: u nekoliko lokalnih samouprava MHE su izbačene iz prostornih planova. Zvonce, međutim, ne samo što nije srušeno nego je i počelo da radi.
Aktivistička moba na „vađenju cevki“ na koju su pozvali ORSP i Mesna zajednica Rakita, sprovedena je u avgustu 2020, nekoliko meseci nakon što je nelegalnom objektu Babušnica izdala upotrebnu dozvolu. Akcija je imala velikog odjeka u javnosti, ali aktivisti nisu uspeli da značajnije oštete infrastrukturu. Vlasnik MHE je početkom 2022. popravio oštećene cevi i izjavio da je sve radio u skladu sa zakonom.
Štaviše, početkom februara 2023. MHE Zvonce je počela sa radom. Podozrenje da se to dešava izazvalo je potpuno odsustvo vode u reci, koje je primetio Desimir Stojanov. On je tada prokomentarisao:
„Kod nas vodostaj nije veliki, a ako potpuno nestane vode, od svog živog sveta koji je na zimovanju u reci s proleća neće biti ni punoglavca“.
Izveštaj EPS-a na koji se poziva CINS pokazuje da je vlasniku MHE Zvonce za 2023. godinu isplaćeno više od 11 miliona dinara.
Investitor: Krive su institucije koje su izdale dozvole
Investitor u MHE Zvonce Goran Belić je za CINS prokomentarisao da nije imao uvid u izveštaje Zavoda i da o njima nije obavešten. On je, takođe, naveo da za eventualno narušavanje životne sredine nije kriva gradnja i rad MHE Zvonce, odnosno on, već Ministarstvo zaštite životne sredine:
„Oni su odobrili sve to. Oni su propisali uslove, oni su konstatovali da tu ima tih zaštićenih vrsta, ali da to njima ne smeta – kao što ja mislim lično da im ne smeta“
Međutim, prilikom podnošenja krivične prijave, u junu 2020, iz RERI-ja su naveli da investitor nije poštovao izričite zabrane nadležnih organa (primera radi, derivacioni cevovod je postavljen u korito reke) i da zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu nije sadržao adekvatne podatke i informacije. Skrenuli su pažnju i na sledeće:
„Pored navedenih rešenja i nepravilnosti, RERI ističe da je tokom izgradnje MHE Zvonce investitor/izvođač radova probio dve od ukupno tri bujične pregrade, koje predstavljaju vodoprivrednu infrastrukturu za zaštitu od bujičnih poplava, koje su vodni objekat za zaštitu od poplava, erozije i bujica, u skladu sa članom 16. stav 3 Zakona o vodama, što može biti uzrok rušenja i teških posledica na nizvodnoj deonici“.
Studija slučaja MHE Zvonce koju je 2019. godine objavio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI nosi podnaslov „Toliko kršenja propisa i procedura ne može da stane u naslov“, a počinje rečima: „Teško je drugačije opisati slučaj izgradnje male hidroelektrane (MHE) ‘Zvonce’ u selu Rakita (opština Babušnica) nego kao sunovrat pravne države“.
Kako je za Mašinu 2023. izjavio Aleksandar Panić iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine, „MHE Zvonce je paradigma nepoštovanja interesa lokalne zajednice, prirode i zakona“.
Iz CINS-a ovom prilikom podsećaju na to da, dok se krivični i više prekršajnih sporova podnetih protiv investitora nikako ne okončavaju, „aktivisti su, sa druge strane, godinama zatrpani prijavama i tužbama među kojima se nalazi i jedna za štetu zbog uklanjanja cevi“.
I.K.
