Da li je logično da novobeogradska obala Save bude kontinualno dostupna za rekreaciju i zelena? Jeste. Da li bi to bilo od ključnog značaja za preživljavanje klimatske krize? Nema sumnje.
Da li je kontinualno zelena i prohodna sada? Nije, eno industrije na pola puta. Da li bi građani želeli da umesto industrije bude park? Svakako. Ima li za to plana? Ima i plan, predložili su ga pre tri godine građani iz blokova 70 i 70a.
„Projektom ‚Zeleni koridori Beograda‘ bila bi obuhvaćena prioritetna potreba žitelja novobeogradskih blokova, a to je spajanje Savskog keja u novobeogradskim blokovima sa Savskim kejom na Ušću, i dalje Dunavskim kejom sa Zemunom, kao i mostovima sa gradom i Adom Ciganlijom“, pisao je u februaru 2021. portal 24 sedam.
„Tokom konsultacija sa stručnjacima o mogućim trasama i načina povezivanja sa Savskim kejom na Ušću, naš tim je uvideo da se spajanjem Savskog keja u blokovima sa Savskim kejom na Ušću otvara mogućnost za iskorišćavanje postojećih mostova i priobalne infrastrukture“, naveli su tada članovi udruženja Blok 70 – Zajednička akcija.
„To je ogroman, neopravdano neiskorišćen potencijal za razvoj biciklističko-pešačke infrastrukture Beograda. Ona seže od Novog Beograda do Zemuna, preko Pančevačkog mosta i Karaburme na trećoj strani, i Ostružnice na četvrtoj strani. Kako budući linijski parkovi prolaze kroz najlepše zelene površine (parkove, zelene priobalne oblasti Save i Dunava, šume i zaštićena područja) i spajaju ih, projekat smo simbolično nazvali ‚Zeleni koridori Beograda‘“, objasnili su.
Kako su iz Blok 70 – Zajednička akcija ovih dana naveli na društvenim mrežama, projektom Zeleni Koridori Beograda je predviđeno i da se Stari Železnički most adaptira i postane prvi biciklističko- pešački most u Beogradu, koji bi povezivao Novi Beograd i Zemun sa svim ostalim delovima grada.
Tehnička vlada i „tehnička nesreća“
A ima li za tako nešto sluha? Sluha nema niti nade da će se desiti. Tome je presudila tehnička Vlada, iako ona, valjda, ne bi smela da usvaja odluke; naime, „Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća“, glasi prvi stav Člana 17 Zakona o Vladi.
Tehnička vlada je, podsetimo se, nedavno odlučila da će se umesto parka ili neke druge strukture od realnog javnog interesa na levu obalu Save prošitiri Beograd na vodi – a za to je interes javni koliko su, recimo „javni“ izvršitelji. Građani ne znaju da li je za Vladu to ipak „tekući posao“ (jer nije da nije business as usual), ali ga sami doživljavaju kao neprirodnu, privrednu i tehničku nesreću.
Ništa od Zelenih koridora Beograda, Zelenog koridora Novog Beograda i Linijskog parka Novog Beograda
Kako su se ovim povodom na društvenim mrežama oglasili iz Blok 70 – Zajednička akcija:
„Ovom odlukom ‚Tehničke Vlade‘ nama na Novom Beogradu članovi ‚tehničke vlade‘ pokušavaju da otmu prostor namenjen za povezivanje Savskog keja na Ušću sa Savskim kejom, stvaranja uređene zelene priobalne površine od bloka 70a do Starog železničkog mosta, uz zaštitu staništa Malog Vranca i povezivanje biciklističko-pešačkim stazama Savskog keja u blokovima sa savskim kejom na Ušću, koji je predviđen predlogom stvaranja Zelenih Koridora Beograda, Zelenog Koridora Novog Beograda i Linijskog Parka Novog Beograda, koji ima za cilj da ublaži posledice betonizacije našeg grada i klimatske promene koje to donosi, kao i stvaranja kičme buduće biciklističko-pešačke infrastrukture koja ima za cilj drastično smanjenje upotrebe automobila smanjenje zagađenja, zavisnosti od fosilnih goriva i time stvaranja boljih uslova za život i rad u Beogradu“.
Da li je čitaoce Mašine potrebno podsećati na to da se u Beogradu već tiho umire zbog zagađenja i toplotnih ostrva? A na to da nacrtom Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041 nije predviđeno adekvatno povezivanje zelenih površina, što je štetno za ljude, životinje i klimu?
„U planskom periodu treba zapravo težiti ostvarivanju ciljeva projekta/plana Zelena regulativa Beograda što bi za cilj imalo podizanje kvaliteta vazduha i uticaj na klimatske promene, zaštitu prirode, biodiverziteta i šuma, zaštitu zemlјišta, zaštitu voda, smanjenje buke“, navedeno je u primedbama koje su na predlog GUP BG 2041 2022. podneli Polekol i Bela čaplja.
Zelena regulativa Beograda usvojena pre pet godina – ali nikom ništa
Podsetimo, Grad Beograd je pre pet godina usvojio Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda koji je Urbanistički zavod izradio u okviru Projekta „Zelena regulativa Beograda“.
„U kontekstu održivog razvoja Beograda, plansko rešenje utemeljeno je na principima povezivanja zelenih površina (kurziv aut.) postizanja multifukcionalnosti i pristupačnosti, očuvanju karaktera predela i unapređenju biodiverziteta“, navodi se na sajtu Zavoda.
Prema PGR-u sistema zelenih površina Beograda javne zelene površine, ne računajući šume i vlažna staništa, čine svega 2,83% površine grada. Kada se uračunaju i gradske šume, zelenila je i dalje 12% – dramatično premalo za očuvanje zdravlja i nošenje s klimatskim promenama. Time loše i po finansije, to zlatno tele svake gradske vlasti, jer istraživanja pokazuju da zagađenje i pregrevanje sa sobom nose velike troškove lečenja.
„Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (European Environmental Agency, EEA), Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina. Gradovi slične veličine uglavnom se kotiraju od 10. do 20. mesta: Stokholm na 11, Varšava na 12, Sofija na 14. mestu a Prag na dvadesetom“, pisao je početkom godine portal Biznis i finansije.
Da bi se situacija popravila, PGR sistema zelenih površina je predvideo da se one ukupno povećaju na 22% površine grada, a da javne zelene površina umesto 2,83% u budućnosti zauzmu 6%. Građani, ipak, po tom pitanju zasad „mogu da se slikaju“. Ispred novih kula.
Blok 70: „Nejasni motivi vlasti“
„Za sada ostaje nejasno zašto koalicija SNS/SPS pokušava da nam otme ovaj deo priobalja. Postoje indicije da će ovaj decenijama okupiran i potpuno razoren deo priobalja biti korišćen za pretovarno mesto i bazu za izradu betona za potrebe preduzeća „Beograd na vodi“, koje je u 2/3 vlasništvu Osame Bin Zajeba, a Stari Železnički most za kretanje kamiona do druge obale“, navode svoje bojazni iz udruženja Blok 70 – Zajednička akcija.
I.K.
