Nova studija potvrđuje – otapanje leda na Antartiku ubrzalo se za tri puta u poslednjih pet godina

Foto: Liam Quinn / Flickr

Foto: Liam Quinn / Flickr

Najnovije naučne studije potvrđuju strepnje od posledica koje klimatske promene imaju na ledene pokrivače Zemljinih polova.

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Common Dreams.

Naučnici alarmiraju zbog „potpuno zastrašujućih“ novih saznanja NASA-e i Evropske svemirske agencije prema kojima je Antarktik izgubio oko tri biliona tona leda od 1992., dok se poslednjih pet godina – zbog stalnog povećanja temperature atmosfere i okeana usled oslanjanja na fosilna goriva – gubitak leda utrostručio.

Ovo bi trebalo da bude poziv na buđenje, rekao je Endrju Šepard (Andrew Shepherd), profesor Univerziteta u Lidsu i glavni autor izveštaja. „Ovi događaji i povećanje nivoa mora koje je njihova posledica, pokazatelj su klimatskih promena i trebalo bi da zainteresuju vlade kojima je ukazano poverenje da zaštite naše gradove i zajednice na obalama.“

Objavljeno u časopisu Nature, „Ovo je najopsežnija studija stanja ledene mase na Antarktiku do danas,“ rekao je NASA-in Erik Ajvins (Erik Ivins), jedan od rukovodilaca istraživačkog tima. Ovaj izveštaj nudi važne uvide u budućnost ledenog pokrivača na Antarktiku, a autori su ga opisali kao „važan indikator klimatskih promena i uzročnik podizanja nivoa mora“.

„Pogled prema budućnosti je sada dosta drugačiji,“ objašnjava Šepard. „Došlo je do naglog povećanja, a bezmalo polovina ukupnog gubitka dogodila se u poslednjih pet godina.“

Sve do 2012., „nismo mogli da otkrijemo nikakvo ubrzanje otapanja,“ ali nakon toga, na osnovu ispitivanja pomoću satelita, pokazano je trostruko povećanje stope otapanja leda. „To je veliki skok, koji nas je sve iznenadio,“ rekao je Šepard. „Time se Antarktik svrstava u red faktora koji najviše doprinose povećanju nivoa mora. Poslednji put kada smo istraživali polarne ledene pokrivače, Grenland je najviše doprinosio. To više nije slučaj.“

Pre desetak godina, prema navodima časopisa New Scientist, „zvanično gledište bilo je da u narednom veku neće doći do neto topljenja leda sa Antarktika“.

Ipak, dr Džejms Hansen (James Hansen), „začetnik podizanja svesti u vezi sa modernim klimatskim promenama“ davno je upozorio „da je osnovni problem to da li će globalno zagrevanje doći do tog nivoa da ledeni pokrivači počnu da se raspadaju ubrzano i nelineralno na Zapadnom Antarktiku ili Grenlandu, ili na oba ta mesta”.

„Ukoliko to počne da se dešava, možda neće biti moguće zaustaviti kolaps, zbog postojanja višestrukih pozitivnih povratnih sprega,“ napisao je Hansen 2007. godine za New Scientist. „U tom slučaju, moguće je očekivati podizanje nivoa mora od nekoliko metara“.

Strahovi od tzv. sistema povratnih sprega su dugo bili kritčni deo upozorenja naučnih zajednica o tome šta bi ubrzavanje klimatskih promena moglo da znači.

Prema istraživanju koje je izašlo ove nedelje – sprovedenom od strane osamdeset četiri istraživača s četrdeset četiri institucije – i ostalih koja su mu prethodila, najozbiljnije otapanje događa se na Zapadnom Antarktiku. „Kada pogledamo u okean, vidimo da je previše vruć i da ledeni pokrivač ne može da se izbori sa temperaturom mora koje ga okružuje“ što uzrokuje brže topljenje glečera u okeanima, objašnjava Šepard.

U međuvremenu, Istočni Antarktik je iskusio daleko manje otapanje, zato što je glavni deo njegovog leda iznad nivoa mora, dodao je Šepard. To je „važna razlika, zato što to znači da je on izolovan od promena temperature okeana“.

„Mislim da treba da budemo zabrinuti. Ali to ne znači da treba da budemo očajni.“ rekla je za Associated Press Izabela Velikonja (Isabella Velicogna) s Kalifornijskog univerziteta u Irvinu, jedna od osamdeset četiri ko-autorki. „Ove stvari se događaju, i to brže nego što smo očekivali”.

„Ovo su izuzetno zabrinjavajuće vesti i potvrđuju ono što već znamo o uticaju sagorevanja fosilnih goriva: naša klima je na opasnoj prekretnici koja stavlja naše obale i zajednice na niskim ostrvima u veliki rizik“ rekla je Hoda Baraka, direktorka za globalnu komunikaciju organizacije 350.org.

„Ovo je razlog zašto će se desetine hiljada ljudi širom sveta pridružiti mobilizaciji Ustani za klimu uoči osmog septembra – kako bi uticali na akcije povodom zaštite životne sredine u našim zajednicama”, Bakara je dodale i da bismo time, „poslali jasnu poruku vladama da je nauka precizna, da je sada pravi trenutak, da je tehnologija za energetsku promenu spremna i da zahtevamo smelu akcija sada”.

Prevod s engleskog: Luka Petrović
Print

Preporučujemo

DONIRAJTE

Share On Facebook
Share On Twitter
Contact us