Četrnaest godina nismo imali ni pokušaj debata i nakon nasilja, lomljenja vilica, prebijanja ljudi, zatvaranja, pritvaranja, nemamo mi više šta da razgovaramo sa njima. Dostojanstvena Srbija sa nasilnicima, batinašima i kriminalcima nema šta da razgovara izuzev prilikom pregovora o predaji vlasti.

U ovim uslovima balansiranje ne znači nezavisnost već praktično zavisnost od više centara istovremeno. U takvim okolnostima male države ne mogu jednostavno da prežive tako što ostaju same između velikih sila, već tako što će se usidriti negde u nekakav savez, u nekakvu strukturu unutar koje postoje pravila.

Na svakom koraku vidimo da zaštita žena od nasilja ne funkcioniše kako treba u Srbiji. Širenje straha od seksualnog nasilja je zloupotrebljeno u političke svrhe.