Od kada je u februaru 2025. godine otpuštena Jelena Ivetić, koja je u Šabačkom pozorištu na poziciji Organizatora programa radila 16 godina, stanje u ovoj pozorišnoj kući postaje sve nesigurnije. Prošla sezona završena je prevremeno i odvijala se bez velikog broja kultnih predstava Šabačkog pozorišta.
Većina kolektiva Šabačkog pozorišta saopštila je kako je Upravni odbor pozorišta na predlog direktore uklonio dodatnih pet predstava sa redovnog repertoara.
„Istovremeno, već više od godinu i po dana ne zakazuju se igranja malobrojnih predstava koje su ostale na repertoaru, izuzev dve produkcije koje se kontinuirano favorizuju. Posledica takve politike jeste da oko 80 odsto zaposlenih glumaca nema gotovo nikakvu mogućnost da radi u svojoj matičnoj kući“, napisao je deo kolektiva u saopštenju koje prenosi Danas.
Na repertoaru u novoj sezoni našlo se gostovanje Zaječarskog pozorišta sa predstavom „Čučuk Stana Srpkinja i Grkinja.“ Dramaturg i autor ove predstave Željko Hubač apelovao je na kolege iz Zaječara da budu solidarni sa Šabačkim pozorištem.
U svom saopštenju, Hubač je istakao kako predstavi o Čučuk Stani ne bi trebalo da bude mesto na pozorišnoj reviji „koja se organizuje iz lukrativnih pobuda, a služi da bi se javnosti pokazao nekakav privid normalnosti.“
Dodaje kako „Čučuk Stana nikada ne bi pristala da dođe u zarobljeno pozorište“ i poziva sve da budu jedinstveni i imaju „srce Čučuk Stane.“
Glumac Miloš Vojnović, poverenik sindikata „Nezavisnost“ u Šabačkom pozorištu za Mašinu govori kako sezona počinje revijom predstava Ljubiše Jovanovića, a da glumci još uvek nisu dobili mesečni repertoar već raspored dobijaju na nedeljom nivou.
Objašnjava kako predstavu organizuje Beoart, koji godinu i više dana vrlo blisko sarađuje sa upravom pozorišta.
„Popunjava rupe u našem repertoaru privatnim produkcijama koje dovodi da igraju umesto nas. Mi smo u poslednjih godinu i po dana imali na repertoaru samo jednu predstavu koju nismo ni mogli da igramo zato što je koleginica bila na trudničkom bolovanju,“ a Vojnović skreće pažnju na to da je direktorka to bolovanje nazvala sabotažom.
U prošloj sezoni Šabačko pozorište imalo je tri premijere, dok je ranijim sezonama umelo da ima i preko 6 premijera, kazuje Vojnović.
Vojnović represuju u kulturi označava kao sistemsku, a za samo pozorište u Šapcu ona počinje kada je u februaru 2025. godine otpuštena njihova kolegenica.
Nakon što do promene u pozorištu nije došlo, Vojnović kaže da je kolektiv odlučio da bude glasniji.
„Uspeli smo da se organizujemo, da napravimo nastup koja se zove ‘Ovo nije predstava’ da kroz umetnički izraz pokažemo šta nam se dešavalo godinu dana, ali takođe i da reagujemo onoliko koliko nam zakon dopušta preko sindikata.“
Objašnjava kako su organizovali protest, pisali peticiju koju je potpisalo više hiljada ljudi, organizovali ulične akcije.
„Čini mi se da je iole normalnija politička situacija u zemlji da ne bi niko mogao da dozvoli ovakvo sramno urušavanje jedne ustanove kulture u gradu u kom pozorišni život postoji od 1840. godine.“
Navodi da mu se čini da od kada su umetnici, pozorišni radnici, glumci pokazali solidarnost sa kolegama sa umetničkih fakulteta koji su trpeli nasilje počinje osveta nad kulturom i nad nezavisnom kulturnom scenom.
Od nove pozorišnje sezone, glumac očekuje najgore i nada se najboljem.
„Kada je poslodavac odbio da nam izda potvrde o zaposlenju ili nazvao održavanje rizične trudnoće sabotažom, očigledno je da moramo da budemo spremni na sve.
Na kraju, Vojnović ističe da se nada da će neko prepoznati Šabačko pozorište kao bitnu ustanovu kulture za grad od gotovo 100.000 ljudi.
„Taj grad mora da ima pozorište i njega bi morao da vodi neko ko je stručan i da ga vodi u saradnji sa kolektivom.“
M.P.
