Predsednik DZVM za Mašinu kaže da je upitno da li su manjinske liste koje učestvuju na izborima u pravom smislu manjinske.
„Pojedine manjinske stranke čak ni nemaju mnogo pripadnika manjina. Na primer, grčka manjina nije brojna. Upitno je i to da je Crnogorska stranka, koja je sklopila koalicioni ugovor sa Bošnjačkom strankom Rasima Ljajića samo nedelju dana ranije otkad je upisana kao politička stranka“, navodi Čonka.
„Lakše do mandata“
Prema njegovim rečima, ovaj broj manjinskih stranaka jeste deo izbornog inženjeringa preko kojeg Srpska napredna stranka (SNS) pokušava da dođe do više mandata koji će joj omogućiti da formira vlast na predstojećim izborima.
„Na ovaj način pokušavaju da iskoriste manjinski cenzus za lakši dolazak do mandata. Ranije smo to već videli na primeru Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i slučaja u Vranju“, kaže on.
Tvrdi da je u opštinama gde ima malo Mađara ili ih uopšte nema, SVM dobijao u proseku između 10 do 20 glasova po biračkom mestu.
„Kada se sve to skupi u Leskovcu, Vranju, Vrnjačkoj banji, Kuršumliji, na nekim zanimljivim mestima, onda se vidi da je to deo izbornog inženjeringa preko kojeg se dobijaju određeni glasovi. To je pokušaj da se utiče da konačan ishod u zbiru bude povoljan za vlast. Znači pored standardne koalicije SNS sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), sa druge strane prave liste koje će im pomoći“
Tradicionalno su, kako navodi, to manjinske liste SVM i nekadašnja Bošnjačka stranka, sada Stranka pravde i pomirenja.
Zato ističe da i njih treba uzeti u obzir jer će se one kao, kako ih naziva „pomoćne liste“ posle izbora priključiti SNS, kao i da mogu biti odlučujuće u zbiru mandata ako studentska lista ne osvoji ubedljivu većinu.
Predstavnici nacionalnih manjina
Čonka objašnjava da bi nacionalne manjine trebalo da predstavljaju oni koji crpe snagu iz svoje zajednice i koji se rukovode interesima te zajednice.
„SVM u suštini veliki broj potpisa i glasova vuče iz same mađarske zajednice, ali je upitno koliko predstavlja interese mađarske zajednice, a koliko interese njihove grupacije i pokušavaju da svoju vlast i uticaj prebace u neku narednu vladajuću garnituru“, govori on.
Dodaje da se na njihovoj listi može pronaći desetak kandidata iz Beograda, kojima se, kako navodi, po imenu i prezimenu može zaključiti da su to predstavnici većinskog naroda. On to karakteriše kao izigravanje pravila i problem za koji bi trebalo naći način da se suzbije zloupotreba položaja manjiske liste.
Na predstojećim izborima, učestvovaće devet lista nacionalnih manjina, što praktično čini polovinu glasačkog lista. To jeste povećan broj u odnosu na prethodne izbore, ali, kako trvdi Vučićević, istovremeno ima i velikog broja manjinskih partija koje su pozvale na glasanje za Studentsku listu.
Podsećamo, među partijama i pokretima koje su podržale studente su i Crnogorska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM), Makedonska stranka Srbije…
Profesor Fakulteta političkih nauka, Dušan Vučićević, ističe da su se u prošlosti pojavljivale fantomske manjinske liste koje zapravo nisu bile stvarni predstavnici manjinskih naroda, a koje su ulazile u parlament.
„Jedan od tih očiglednijih primera je pre sad već možda 15-ak godina lista ‘Ni jedan od ponuđenih odgovora’ (NOPO) koja je u formalnom smislu bila predstavnica vlaške nacionalne manjine, a zapravo je u sredinama u onim naseljima u istočnoj Srbiji gde žive Vlasi ostvarivala užasne rezultate. Zahvaljujući glasovima koji su dolazili iz ostalih sredina tada je osvojila jedan mandat“, objašnjava Vučićević.
On ne očekuje da će se slično dogoditi i sada, te ističe da pojedine manjinske stranke, poput bošnjačke, grčke i slovačke, neće uspeti da pređu prirodni prag i osvoje mandat.
„Verovatno će biti predstavljanja nacionalnih manjina kroz tradicionalne manjinske partije i kroz pojedince koji se nalaze na Studentskoj listi, a jesu članovi manjinskih zajednica“
Manjinski glasovi ili izborni inženjering?
Čonka očekuje da će dosta Mađara glasati za studentsku listu.
„To se već videlo i prilikom lokalnih izbora u Kuli gde ima Mađara. Već se videla ta tendencija zato što u suštini pripadnici manjinskih zajednica shvataju da je vladavina prava i demokratija nešto za šta se studentska lista zalaže. Moj utisak je da mnogima sada Vučićev režim već pada kao teret“
Karaktreiše reakcije predsednika SVM kao „preteće“ jer, prema njegovim rečima, narativ SVM je da ako ih ne bude u parlamentu, neće biti nikoga da zastupa interese vojvođanskih Mađara.
To Čonka odbacuje kao netačno i dodaje da „vojvođanski Mađari nisu ničiji monopol“.
Vučićević procenjuje da kad su u pitanju Mađari, verovatno je da će oni iz urbanih sredina glasati za Studentsku listu, a oni u ruralnim sredinama u mnogo većoj meri za SVM.
Kad su u pitanju Bošnjaci, ocenjuje da ne postoji izražena razlika, već da se može očekivati isto.
„To naravno ne znači da veći deo Bošnjaka neće glasati za tri njihove najvažnije liste zato što na neki način one jesu duboko ukorenjene u te tri-četiri opštine u Sandžaku gde su prisutne praktično već decenijama“
Vučićević podseća na, prema njegovim rečima – „suludu“ promenu u srpskom izbornom pravu iz 2020. godine da se na manjinske stranke ne primenjuje izborni cenzus, nego se pri raspodeli mandata Dontovom metodom, njihovi količnici uvećavaju za 35% što, kako objašanja, u praksi u stvari znači da se njihovi glasovi uvećavaju za 35%.
„Kad spojimo lakše osnivanje manjinskih stranaka od dovoljnih 1000 glasova, neprimenjivanje izbornog cenzusa i još veštačko uvećavanje sakupljenih glasova za 35 odsto, onda postoji jedna vrsta institucionalnog podsticaja. Možda ne uvek kroz izborni inženjerig, nego kroz ’političke preduzetnike’ koji se tako trude da osvoje mandat u Narodnoj Skupštini“
Vučićević zaključuje da nije u pitanju samo izborni inženjering, već jak institucionalni podsticaj kojim je predstavljanje manjinskih grupa pojednostavljeno i olakšano.
L.M.
