U javnosti se poslednjih dana sve više govori o tome da kandidati i kandidatkinje na studentskoj listi nemaju dovoljno iskustva za vođenje države. Argument se zasniva na poređenju njihovih profesionalnih biografija sa ljudima koji su godinama na državnim i partijskim funkcijama.
Sociolog prof. dr Dalibor Petrović smatra da insistiranje na ovom argumentu predstavlja pokušaj da se studentska lista diskredituje u oblasti u kojoj vlast smatra da ima prednost.
Prema Petroviću, vlast pokušava da predstavi iskustvo upravljanja sistemom kao posebnu vrstu kvalifikacije, odnosno kao nešto što kandidati sa studentske liste ne mogu da nadomeste svojim obrazovanjem i profesionalnim iskustvom.
„Ja mislim da je njihova strategija zapravo da probaju da dekredibilizuju kandidate u onom segmentu za koji smatraju da je njihov nedostatak u odnosu na režim i državne funkcionere. Oni se vode prostom logikom da su oni upravljali sistemom i da taj sistem, iz njihove perspektive, funkcioniše odlično. Iz ove naše perspektive funkcioniše naravno loše, ali funkcioniše. Oni na neki način šire jednu vrstu narativa kako je za upravljanje sistemom potrebno iskustvo. Drugim rečima, oni ne mogu da dekredibilizuju studentsku listu u smislu stručnosti tih ljudi zato što po stručnosti oni ubedljivo prevazilaze svakog sa njihove liste ili ogromnu većinu, hajde da ne kažemo svakog, i onda pronalaze taj jedan segment u kome bi mogli da šire jednu vrstu moralne panike“, ističe on.
Petrović smatra da se ta poruka ne obraća samo biračima koji već podržavaju vlast, već i onima koji nisu čvrsto politički opredeljeni.
„Pre svega kod svojih glasača, ali isto tako i kod onih koji su neopredeljeni, koji su tradicionalno apstinenti, verovatno kod starije populacije koja nije opredeljena čvrsto za režim. I onda vi prosto šaljete poruku: doći će neki ljudi koji ne znaju kako se vodi ni mali neki sistem ni preduzeća, a kamoli tako kompleksni sistemi kao država, i bez obzira na stručnost ili znanje zapravo oni će napraviti mnogo više štete nego koristi“, dodaje on.
Za Petrovića je upravo to ključni deo strategije. „Mislim da je to glavna ideja iza te kampanje“, dodaje sociolog Petrović.
Iskustvo vlasti i slika o sopstvenoj stručnosti
Petrović ocenjuje da postoji velika razlika između načina na koji vlast posmatra sopstveni rad i načina na koji ga vide njeni kritičari. Dok protivnici vlasti ukazuju na partijsku kontrolu institucija i korišćenje državnih resursa, vlast sopstveno dugogodišnje upravljanje predstavlja kao dokaz uspešnosti.
„Mi vidimo iz naše perspektive i kada gledamo našu stranu plota to da su oni nestručni i da zapravo pre svega uzurpiraju državne resurse, rade u svom interesu, vidimo partizaciju države i slične fenomene, ali oni to ne gledaju tako.“
Prema njegovom tumačenju, vlast svojim biračima šalje potpuno drugačiju poruku.
„Narativ koji oni šire i koji je zapravo usmeren ka njihovom delu biračkog tela je da su oni nezamenljivi, da je Srbija na putu razvoja i uspona, da prevazilazimo zemlje Zapadne Evrope i neke druge zemlje sveta po uspešnosti“, ističe.
U takvom okviru, tvrdi Petrović, stručnost se vezuje pre svega za praktično iskustvo u državnom aparatu.
„Oni u tom smislu ne iskazuju nikakav kapacitet za samokritičnost ili objektivno sagledavanje svojih kapaciteta i u tom smislu oni pokušavaju zapravo da urade ono što sam govorio, da kažu da nekakva stručnost na papiru, stručnost kroz diplome, zapravo nije prava stručnost, da je jedina prava stručnost ona koja je dokazana u praksi, a da su eto oni ti koji imaju puno prakse, koji imaju iskustvo i znaju kako se stvari rade“, kaže sociolog Petrović.
Petrović dodaje da je u političkoj kampanji legitimno napadati političke protivnike, ali da se pritom mogu proizvoditi i nedostaci koji služe kampanji.
„To je njihova prosto percepcija i njihovo, da kažem, pravo na kraju krajeva je da u kampanji ne samo otkrivaju mane nego prave mane ili izmišljaju nedostatke svojih političkih protivnika.“
Balunović: SNS je u ovih 14 godina nebrojeno puta pokazao kako izgleda njihova „stručnost“
Politikolog Filip Balunović pitanje iskustva postavlja iz drugog ugla. Ako se iskustvo vlasti predstavlja kao dokaz stručnosti, onda je potrebno pogledati kako je to iskustvo izgledalo u praksi, kaže u razgovoru za Mašinu.
„SNS je u ovih 14 godina nebrojeno puta pokazao kako izgleda njihova ‘stručnost’, od različitih afera poput helikoptera, zvučnog topa, pada nadstrešnice, pogibija u namenskoj industriji, gafova u spoljnoj politici, potpisivanja papira poput onog da se srpska ambasada u Izraelu premesti u Jerusalim u sklopu nekakvog papira između Beograda i Prištine, do brojnih drugih.“
Balunović pravi razliku između poznavanja državnog aparata i sposobnosti da se tim aparatom upravlja u interesu građana.
„Tako da oni koji pokušavaju da dele lekcije sa te strane imaju jedinu prednost u tome što su unutar državnog aparata u poslednjih 14 godina i naučili su možda kako bi stvari tehnički trebalo da funkcionišu, ali apsolutno nisu naučili niti su u stanju da nauče kako bi stvari trebalo da funkcionišu kako bi ljudima u Srbiji, ali i ljudima u okruženju Srbije zbog poteza Srbije bilo dobro.“
Zbog toga, ocenjuje Balunović, argument o iskustvu sam po sebi nije dovoljan. „Tako da taj argument, verujem, da nikome dobronamernom ne znači puno“, dodaje on.
Ko je kvalifikovan za politiku?
Balunović ukazuje i na profesionalnu raznolikost ljudi koji se nalaze na studentskoj listi. On smatra da njihovo iskustvo treba posmatrati šire od prethodnog rada u državnom aparatu.
„Sa druge strane, na studentskoj listi nalazi se univerzitetski profesori, javne ličnosti iz domena kulture i sporta. Nalaze se aktivisti, nalaze se ljudi koji su bili prepoznati od strane studentskog pokreta kao dovoljno vredni i dovoljno stručni da budu na listi za poslanička mesta“, ističe Balunović.
Istovremeno, Balunović poziva na poređenje sa sastavima ranijih saziva parlamenta.
„Pogledajte sazive parlamenta u prethodnih 15 godina, ali i duže, i videćete kakva su sve lica sedela u tom parlamentu, a posebno obratite pažnju na lica koja su sedela u parlamentu ispred partija koje čine vladajuću koaliciju i dalje u ovom trenutku u Srbiji.“
Borba za apstinente
Sociolog Petrović smatra da se argument o nedostatku iskustva posebno obraća biračima koji nisu čvrsto opredeljeni, odnosno onima koji bi mogli da odluče da li će uopšte izaći na izbore.
Prema njegovom tumačenju, cilj takve poruke nije nužno da apstinenti postanu glasači vlasti.
„Ali ako vi njima uspete da pošaljete poruku da studentska lista, iako ima dobru nameru, i ako su to stručni ljudi, nema kapacitet za upravljanje državom, onda ti ljudi neće, mislim na apstinente sada, okrenuti se i reći: ’E, sad ćemo mi glasati za režim, ali će možda neki od njih ostati kod kuće’“, ističe.
Petrović u tome vidi ključnu izbornu računicu.
„Poenta režima je da ostavi apstinente kod kuće znajući da to nisu njihovi glasači, njihovi glasovi, ali svaki glas koji ostane kod kuće je za njih plus“, ističe sociolog Petrović.
„Mnogo stručnih ljudi je poslednjih 15 godina bilo zapostavljeno“
Balunović studentski pokret posmatra i kao prostor koji je otvorio mogućnost političkog angažmana ljudima koji su se prethodnih godina držali podalje od politike.
„Što se tiče budućnosti, verovatno u Srbiji postoji mnogo ljudi koji su vredni i radni i stručni, ali koji su u poslednjih 15-ak godina bili zapostavljeni sa jedne strane. Mnogi su odustajali od uopšte pokušaja da se bave politikom ili da na bilo koji način se bore protiv vetrenjača“, dodaje.
Prema njegovim rečima, studentski pokret je promenio i percepciju mogućnosti političkog angažmana.
„Ja mislim da je studentski pokret i njima dao nadu da je moguće nekim ličnim angažmanom doprineti ovoj promeni koja je u Srbiji, čini se, nezaustavljiva.“
Rasprava o tome ko ima dovoljno iskustva da vodi državu tako zapravo prerasta u pitanje šta uopšte podrazumevamo pod političkom kompetencijom.
Petrović odgovara da smatra da vlast svoju dugogodišnju prisutnost u institucijama koristi kao argument da je nezamenljiva, dok se iskustvo i stručnost ljudi sa studentske liste pokušavaju predstaviti kao nedovoljni jer nisu prethodno upravljali državnim sistemom.
Balunović, međutim, upravo u tome vidi problem.
„Dugogodišnje iskustvo u vlasti, samo po sebi, ne znači da neko zna kako institucije treba da funkcionišu u interesu građana“, zaključuje Balunović.
A.Đ.
