Okupljanje pristalica Srpske napredne stranke u Nišu završilo se sinoć na prostoru Niške tvrđave, gde su učesnici koristili baklje. Tom prilikom došlo je do paljenja trave i dela bedema tvrđave, nakon čega je intervenisala vatrogasna služba.
Za Đorđa Stankovića, narodnog poslanika Narodnog pokreta Srbije (NPS) iz Niša, događaj nije moguće posmatrati samo kao incident tokom političkog okupljanja. On ga posmatra u kontekstu ranijih slučajeva skrnavljenja tvrđave, uključujući i postavljanje kukastog krsta.
„Oni su, nažalost, skrnavili ovu tvrđavu poslednjih godinu i po dana. Pored činjenice što su juče pirotehnikom zapalili bedem tvrđave, i to bukvalno pred nekoliko stotina građana, čime su ugrozili bezbednost svih ljudi koji žive u Nišu, očigledno je da su i ranije pokušavali da obezvrede njen ogroman istorijski značaj. Imali smo i postavljanje kukastog krsta na tvrđavu“, kaže on.
Stanković smatra da se posebno pitanje odgovornosti otvara zbog toga što je skup, prema njegovim rečima, bio organizovan i da su organizatori morali da predvide rizike korišćenja pirotehnike na prostoru tvrđave.
„Organizatori su odgovorni“, kaže Stanković, navodeći gradonačelnika Dragoslava Pavlovića i Milana Lazarevića, direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš (UKC), kao ljude za koje smatra da bi trebalo da budu saslušani u okviru utvrđivanja odgovornosti.
„Nije problem samo estetika, već bezbednost“
Istoričar Milan Videnović sa Filozofskog fakulteta u Nišu događaj posmatra iz drugog ugla. Za njega je pitanje zaštite tvrđave istovremeno pitanje kulturnog nasleđa, odnosa prema istoriji grada i bezbednosti ljudi koji su se našli na prostoru tvrđave.
Videnović posebno ukazuje na činjenicu da se deo ljudi tokom okupljanja našao iza zaštitne ograde, na prostoru koji nije namenjen slobodnom kretanju posetilaca.
„Opasno je ono što se desilo na samoj tvrđavi. Svako ko je bio na tvrđavi zna da tu postoji zaštitna ograda i da turisti i bilo ko drugi ne mogu da prođu. To znači da je organizator skupa napravio propust i da je neko, odnosno grupa ljudi, prešla preko zaštitne ograde na nebezbedan deo tvrđave, čime su ugroženi životi tih ljudi koji su tu došli po mraku“, priča Videnović.
Prema njegovom tumačenju, korišćenje baklji na takvom prostoru dodatno je povećalo rizik.
„Međutim, to nije bilo dovoljno. Oni su tu upalili baklje i zapalili travu ispod sebe, faktički i taj deo bedema. To je dodatno moglo da stvori paniku kod tih ljudi, gde jednostavno kreće da im gori pod nogama. Moglo je da se desi da stvarno neko strada“, ističe.
Niška tvrđava je jedan od prepoznatljivih simbola grada, ali njena politička upotreba poslednjih godina otvara pitanje granice između javnog prostora i prostora kulturnog nasleđa.
Videnović događaje posmatra u kontinuitetu. Kao istoričar, on ih ne svodi samo na fizičko oštećenje jednog dela tvrđave, već za Mašinu govori o odnosu prema simbolima grada.
„Ja ovo vidim kao jednu potpunu devastaciju. Sa jedne strane imamo postavljanje kukastog krsta na tvrđavu, imamo, kao što si spomenuo, sada ovo paljenje dela tvrđave. A sa druge strane imamo gradonačelnika koji predlaže osnivanje fakulteta koji će štititi identitet i imamo direktora Kliničkog centra koji je predsednik saveta tog fakulteta. A vidimo kako se oni odnose prema identitetu i kulturi ovog grada. Ovde vidimo šta se radi sa jednim simbolom grada koji stoji i u samom grbu Niša“, dodaje on.
Mora da postoji odgovornost, Stanković dobio poziv iz Policijske uprave u Nišu
Stanković navodi da je nakon događaja kontaktirao policiju i prijavio slučaj, a da je potom dobio poziv iz Policijske uprave u Nišu, po nalogu tužilaštva, da bude saslušan u vezi sa prijavom.
Prema njegovim rečima, policija je u međuvremenu izašla na lice mesta radi uviđaja. On smatra da bi, ukoliko se u postupku utvrđuje odgovornost, trebalo saslušati i predstavnike gradske vlasti i organizatore okupljanja.
„Malopre sam dobio poziv iz Policijske uprave u Nišu, po nalogu tužioca, da me saslušaju povodom prijave koju sam podneo juče usmeno, preko telefona, kada sam pozvao policiju da izađe i da uradi uviđaj. Oni su jutros izašli na uviđaj, ali su mene zvali na saslušanje. Nema problema, ja ću otići na to saslušanje, ali smatram da saslušani treba da budu i gradonačelnik Pavlović i Milan Lazarević“, ističe Stanković.
Kada kulturno nasleđe postane scenografija
U pozadini ovog slučaja nalazi se šire pitanje načina na koji se istorijski i javni prostori koriste za političke manifestacije.
Tvrđava je istovremeno turistička destinacija, kulturno dobro, javni prostor i jedan od ključnih simbola Niša. Kada se takav prostor koristi za politička okupljanja, organizator preuzima i odgovornost da događaj ne ugrozi ni ljude ni sam prostor.
Videnović upravo na tome insistira: „Mislim da mora da postoji odgovornost za sve ovo, jer stavljanje svojih pristalica u ovakvu opasnost zaista nije nešto preko čega treba preći. Nadležni organi treba da utvrde da li tu postoji odgovornost. Nije, da tako kažem, zarad kampanje potrebno ugroziti sopstvene pristalice“, ističe Videnović.
Stanković, sa druge strane, događaj tumači i kroz političku funkciju samog okupljanja. On smatra da je cilj skupa bio demonstriranje podrške partijskom lideru, a da je upotreba pirotehnike dovela do situacije u kojoj je politički performans prerastao u bezbednosni incident.
„Meni je to delovalo kao neki sektaški obred gde su pokušali da veličaju vođu. Ako mene pitate, ne postoji poenta tog skupa osim da se dodvore Aleksandru Vučiću. I u tom procesu su oni uspeli da skupe toliko pirotehnike da su na kraju i zapalili ovaj deo tvrđave“, zaključuje Stanković.
Prema poslednjim informacijama, policija je od jutros na terenu gde vrši uviđaj nakon sinoćne bakljade i paljenja dela bedema niške Tvrđave. Na terenu je i ekipa iz Zavoda za zaštitu spomenika.
A.Đ.
