Drugu godinu za redom Sajmu knjiga ne prethode najave o tribinama i novim izdanjima već pitanje da li i kako on treba da se održi. Prethodne godine izdavači su zatražili od Uprave da promeni datum održavanja jer je obuhvatao i 1. novembar, godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Kada je Odbor odbio da uvaži zahtev ne samo izdavača i javnosti i najavio da će oni koji ne budu izlagali tog dana plaćati naknadu, deo izdavača povukao je prijavu.
Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS) saopštilo je kako smatraju štetnim i nerazumnim odluku da u Upravnom odboru Beogradskog sajma, koji prema njima postoji i traje zahvaljujući izdavačima, autorima i čitaocima, nema predstavnika izdavačke struke.
Nakon što su pojedine izdavačke kuće u avgustu najavile da se neće prijaviti za učešće Odbor je produžio rok za prijavu učešća izlagača i najavio popust od 10 odsto na cenu neizgrađenog izlagačkog prostora, ali i pored ovih ustupaka u ovim uslovima Sajam knjiga koji će se održavati između 23. i 31. oktobra ostaje bez dela vodećih izdavača.
Gojko Božović, glavni urednik i osnivač izdavačke kuće „Arhipelag“ za Mašinu objašnjava kako je situacija sa ovogodišnjim Sajmom zapravo koninuacija problema koji su postali očiti prošle godine kada je veliki broj izdavača odlučio da ne učestvuje na Sajmu nakon što organizator nije želeo da promeni termin koji se poklapao sa godišnjicom tragedije u Novom Sadu.
„Ono što je važnije i od jedne i druge odluke izdavača jeste da je kulturna javnost odbila da učestvuje na takvom Sajmu knjiga i poseta je bila dramatično slabija nego u prethodnim godinama.“
Glavni urednik i osnivač izdavačkog preduzeća CLIO Zoran Hamović smatra da su ove godine mnogi izdavači ispravili svoju grešku od prošle godine.
„Verovali su da mogu da se nagode sa onima s kojima dogovora nema. Mislim da bi trebalo podsetiti da je jedna manja ali beskompromisna grupa izdavača prošle godine odbila da učestvuje pod ponižavajućim uslovima. Bilo jasno da su sitne kalkulacije i dogovori sa neukom upravom sajma i nelegitimnim odborom sajma knjiga, na štetu i izdavaštvu i kulturi. Ove godine su to svi izdavači shvatili, a ostali su izlagači koji će popunjavti sajamski prostor i glumiti sajam knjiga,“ konstatuje Hamović.
Knjige, braćo moja, knjige…
S obzirom na izostanak velikog broja izdavača, raspored prostora Sajma knjiga za 2026. godinu pokazao je veći broj javnih institucija, uz značajno prisustvo izlagača crkvenih zajednica. Srpska pravoslavna crkva (SPC) sa svojim eparhijama, manastirima i njihovim izdavačkim ustanovama nastavlja trend postepenog povećanja izlagačkog prostora.
Slogan ovogodišnjeg Sajma knjiga je „Knjige nas povezuju,“ ali atmosfera u kojoj se očekuje njegovo održavanje pokazuje razdor u književnoj zajednici.
Božović je mišljenja da se u ovoj godini suočavamo sa najvećom krizom u srpskom izdavaštvu od bombardovanja, a ovo stanje uslovljeno je različitim fakotrima: od tehnološkog, preko ekonomskog stanja do onih koji se javljaju kao su posledica činjenice gotvo drugu godinu za redom Sajam knjige izostaje.
Od izdavača se očekuje da preuzmu apsolutno sav rizik održavanja Sajma knjiga, kaže Božović, prema kome ovaj pristup organizacije dovodi izdavače u poslovni i ekonomski rizik.
Odlukom da izdavači ne budu u Upravnom odboru Sajam knjiga je, Božović smatra, oduzeo izdavačima simboličku mogućnost da učestvuju u odlukama koje se tiču čitave izdavačke i kulturne zajednice.
Jedini način koji Božović prepoznaje kao mogućnost da se Sajmu vrati nekadašnji značaj jeste vraćanje uloge koju su izdavači nekada imali.
„Nije prirodno da oni nemaju nikakav uticaj na kulturnu manifestaciju, najvažniju kulturnu manifestaciju u njihovoj profesiji. Suštinski jedini način da se ta situacija promeni jeste zapravo da izdavači imaju mogućnost da utiču na kulturni profil Sajma knjiga, na njegov programski sadržaj, ali naravno i na taj koncept koji se u suštini može mora menjati.“
Kako ponovo do Sajma?
Posle velikih međunarodnih festivala knjige i sajmova u Evropi, poput onih u Frankfurtu ili Londonu, Međunarodni beogradski sajam knjiga, od kada je prvi put 1957. godine održan u Beogradu, imao je renomirani status u književnoj zajednici. Sajam su otvarali pisci poput Ive Andrića, Desanke Maksimović, Davida Albaharija, Dušana Kovačevića, a ovoj manifestaciji prisustvovali su neki od najpoznatijih međunarodnih pisaca.
Sajam knjiga u Beogradu skoro sedam decenija spada u red najznačajnijih kulturnih manifestacija, podseća Hamović.
„Okupljajući izdavače, autore, novinare, bibliotekare i sve druge profesionalne aktere bibliokulture, sa preko dvesta hljada posetilaca iz svih krajeva nekadašnje jugoslavije a sada ‘regiona’ činio je najznačajnije i najuzbudljivije okupljalište intelektualnog sveta južne evrope.“
Hamović zaključuje da se slika nije odjednom promenila prošle godine već izdavači više od petanest godina unazad, ukazuju na potrebu promene modela i načina organizacije sajma.
„Potrebu za usklađivanjem sa vremenom i novim potrebama, imali su pre svega izdavači al i svi drugi akteri sajamskog okupljanja. Na kraju neznalački i bez imalo političke trezvenosti u ime problematične vizije (Beograda na vodi) manifestacija međunarodni sajam knjiga u Beogradu je – uništena, a izdavači proterani.“
Na pitanje šta mora da se promeni u načinu organizovanja kako bi Sajam ponovo zauzeo značaj koji je nekad imao, Hamović odgovara: „Aktuelna vlast.“
Milena Pavlović
