„Od hapšenja Veselina Milića, koje je usledilo dva dana nakon ubistva, pa do danas, praktično svako saopštenje Višeg javnog tužilaštva negira ono prethodno. Tužilaštvo u svojim saopštenjima negira samo sebe“, kaže Bokić.
On navodi da su opisi događaja iz prvih saopštenja i kasnijih odluka tužilaštva međusobno neusklađeni.
„U prvom saopštenju nakon hapšenja Milića tužilaštvo je opisivalo način izvršenja krivičnog dela i tvrdilo da je Milić učestvovao u prikrivanju, pa čak i da je pozivao sada pokojnog Nešovića. Mesec dana kasnije navodi se da je utvrđeno da ga nije pozivao. Takve stvari se proveravaju veoma brzo – izuzmu se bazne stanice i listinzi poziva i za jedan dan se može utvrditi ko je koga zvao“, ističe on.
Tužilaštvo „uhvaćeno u laži“ i kontradiktornim saopštenjima
Prema njegovim rečima, problem nije samo u tome što je istraga zatvorena za javnost, već i u tome što su institucije, kako tvrdi, javnosti plasirale netačne informacije.
„Tužilaštvo ima pravo da ne iznosi detalje koji bi mogli da ugroze istragu, ali nema pravo da obmanjuje javnost. Već dva puta je uhvaćeno u tome“, smatra Bokić.
Kao prvi primer navodi saopštenje u kojem je navedeno da se samo Milić branio, dok su ostali osumnjičeni ćutali.
„Kasnije je, zahvaljujući istraživanju kolege Vuka Cvijića i Radara, otkriveno da je osim Milića još šest osoba dalo iskaz. To je bilo direktno obmanjivanje javnosti“, kaže on.
Drugi sporni detalj odnosi se na policajca iz Jedinice za zaštitu, koji je naknadno postao osumnjičeni.
„Radar je objavio da je taj policajac saslušan već sutradan nakon ubistva. Istovremeno, tužilaštvo je tvrdilo da je istraga praktično pokrenuta nakon što je Nešovićeva supruga prijavila njegov nestanak u popodnevnim časovima. Postavlja se pitanje kako je osumnjičeni mogao da bude povezan sa slučajem i saslušan pre nego što je formalno prijavljen nestanak“, navodi Bokić.
On smatra da postoje indicije da se tokom istrage pokušava da se umanji politička šteta nastala ovim slučajem.
„Imam utisak da Više javno tužilaštvo pokušava u hodu da sanira posledice i umanji štetu. Kada se to radi na takav način, dobijamo situaciju u kojoj saopštenja postaju sve manje logična i sve je teže poverovati u ono što se javnosti saopštava“, ocenjuje.
Bokić naglašava da bi, bez političke dimenzije i učešća osoba povezanih sa slučajem, istraga ovog ubistva trebalo da bude relativno jednostavna.
„Od samog početka postoje osumnjičeni, pronađeno je telo, postoje saslušani svedoci i materijalni dokazi. Ovo nije slučaj koji se suštinski razlikuje od brojnih drugih ubistava koja su uspešno rasvetljena“, kaže on.
Govoreći o ulozi medija, Bokić smatra da novinari i novinarke neće moći da dobiju ključne informacije zvaničnim putem.
„Mediji će morati da se oslanjaju na svoje izvore i insajdere iz policije i tužilaštva. Službenim kanalima teško da će doći do relevantnih podataka, jer je tužilaštvo već saopštilo da neće davati dodatne informacije“, navodi.
Kao primer navodi sopstveni zahtev upućen tužilaštvu, kojim je tražio informaciju da li je Nešović bio pod merama tajnog nadzora nakon ranijeg pokušaja atentata.
„Taj zahtev je odbijen uz obrazloženje da bi objavljivanje takve informacije ugrozilo istragu. To mi deluje nelogično, jer se radi o osobi koja je u međuvremenu ubijena. Upravo ovakve odluke dodatno podstiču sumnje i smanjuju poverenje javnosti u istragu“, kaže Bokić.
On smatra da će javnost istinu o slučaju pre saznati kroz novinarska istraživanja nego kroz zvanična saopštenja.
„Mislim da se potpuna istina u ovom postupku verovatno neće saznati. Očekujem da će najveći teret krivičnog dela biti stavljen na jednu osobu, dok bi ostali mogli da prođu sa blažim kaznama ili čak budu oslobođeni. Ne bi me iznenadilo da se to dogodi“, zaključuje Bokić.
A.Đ.
