Smene i pritisci u kulturi se nastavljaju i ove godine. Radnice i radnici u kulturi ostaju bez novca i bez posla, izloženi mobingu i zastrašivanju.
Smene i pritisci u kulturi se nastavljaju i ove godine. Radnice i radnici u kulturi ostaju bez novca i bez posla, izloženi mobingu i zastrašivanju.
Filmski festival Slobodna zona otpočeo je svoju dvadesetu turneju, kojom će obići oko pedeset gradova širom Srbije i u kojima će doneti filmove koji, kako objašnjavaju u svom saopštenju, podstiču na razmišljanje, razgovor, ali i zajedničko iskustvo gledanja na velikom platnu. Pred publikom biće prikazano jedanaest najgledanijih i najzapaženijih filmova sa 21. Festivala Slobodna zona iz devet zemalja i sa četiri kontinenta.
Filmski festival Slobodna zona otpočeo je svoju dvadesetu turneju, kojom će obići oko pedeset gradova širom Srbije i u kojima će doneti filmove koji, kako objašnjavaju u svom saopštenju, podstiču na razmišljanje, razgovor, ali i zajedničko iskustvo gledanja na velikom platnu. Pred publikom biće prikazano jedanaest najgledanijih i najzapaženijih filmova sa 21. Festivala Slobodna zona iz devet zemalja i sa četiri kontinenta.
Nakon dolaska pripadnika UKP u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, stručnjaci zaposleni u Zavodu poručuju da neće dozvoliti da se legitimitet njihovog rada urušava kroz politički motivisane istrage i pozivaju nadležne organe da svoj posao obavljaju nezavisno od političkih naloga.
Nakon dolaska pripadnika UKP u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, stručnjaci zaposleni u Zavodu poručuju da neće dozvoliti da se legitimitet njihovog rada urušava kroz politički motivisane istrage i pozivaju nadležne organe da svoj posao obavljaju nezavisno od političkih naloga.
Jučerašnji dolazak UKP u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture govori o pritiscima na ovu ustanovu intenziviranim slučajem „Generalštab“. Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti za Mašinu govori o načinima na koji se Zavod sprečava da radi svoj posao i potencijalnom usponu privatne firme koja bi mogla da zameni Zavod i oslobodi put investicionom urbanizmu.
Jučerašnji dolazak UKP u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture govori o pritiscima na ovu ustanovu intenziviranim slučajem „Generalštab“. Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti za Mašinu govori o načinima na koji se Zavod sprečava da radi svoj posao i potencijalnom usponu privatne firme koja bi mogla da zameni Zavod i oslobodi put investicionom urbanizmu.
Predstava „Autorizacija“, koja će premijerno biti igrana 25. aprila u Pozorištu mladih, propituje etičke vrednosti i borbu za pravdu u slučaju ubistva školskog druga od strane čestrnaestogodišnjeg dečaka. „Na sceni Pozorišta mladih ovakve predstave do sada nije bilo, a izvesno je ni na pozorišnim scenama Srbije i regiona“, saopštava pozorište.
Predstava „Autorizacija“, koja će premijerno biti igrana 25. aprila u Pozorištu mladih, propituje etičke vrednosti i borbu za pravdu u slučaju ubistva školskog druga od strane čestrnaestogodišnjeg dečaka. „Na sceni Pozorišta mladih ovakve predstave do sada nije bilo, a izvesno je ni na pozorišnim scenama Srbije i regiona“, saopštava pozorište.
U subotu, 25. aprila, studentkinje i studenti Filološkog fakulteta u Beogradu izvešće predstavu „Biser“ u svrhu prikupljanja sredstava za hitnu operaciju šesnaestogodišnjeg mladića koji boluje od teškog deformiteta grudnog koša.
U subotu, 25. aprila, studentkinje i studenti Filološkog fakulteta u Beogradu izvešće predstavu „Biser“ u svrhu prikupljanja sredstava za hitnu operaciju šesnaestogodišnjeg mladića koji boluje od teškog deformiteta grudnog koša.
U aprilu i maju u Beogradu biće otvorene dve izložbe koje će publici približiti ključne tačke španske kulture, sagledane kroz prizmu života i kretanja Oto Bihalji-Merina, jugoslovenskog likovnog kritičara, pisca i kulturnog radnika.
U aprilu i maju u Beogradu biće otvorene dve izložbe koje će publici približiti ključne tačke španske kulture, sagledane kroz prizmu života i kretanja Oto Bihalji-Merina, jugoslovenskog likovnog kritičara, pisca i kulturnog radnika.
Izložba „Yugo.logo: Znakovi pored puta” predstavlja izbor logotipa nastalih na prostoru bivše Jugoslavije. Otvoranje je zakazano za 18. april u 19 časova u Muzeju devedesetih.
Izložba „Yugo.logo: Znakovi pored puta” predstavlja izbor logotipa nastalih na prostoru bivše Jugoslavije. Otvoranje je zakazano za 18. april u 19 časova u Muzeju devedesetih.
Izložba „Reci: Art - Otpad kao resurs” autorke Ivane Vojt biće otvorena u sredu, 22. aprila u 19 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (MAU). Nova tematska izložba u MAU, bavi se jednim od ključnih globalnih izazova - rastućom količinom otpada i njegovom transformacijom u vredan resurs.
Izložba „Reci: Art – Otpad kao resurs” autorke Ivane Vojt biće otvorena u sredu, 22. aprila u 19 časova u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (MAU). Nova tematska izložba u MAU, bavi se jednim od ključnih globalnih izazova – rastućom količinom otpada i njegovom transformacijom u vredan resurs.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju 8. aprila održaće se predstava „Pionirski park – da li nam je dovoljno loše“. Predstava preispituje različite oblike otpora režimu i strategija dalje borbe.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju 8. aprila održaće se predstava „Pionirski park – da li nam je dovoljno loše“. Predstava preispituje različite oblike otpora režimu i strategija dalje borbe.
Češki dom u Beogradu ugostiće prvo izdanje evropskog književnog festivala „Knjiga na (s)ceni" od 17. do 19. aprila, u organizaciji mreže EUNIC Srbija i izdavačke kuće Blum. Festival ima ambiciju da savremenu evropsku književnost vrati u sam centar javnog prostora, podstičući živi dijalog između autora, izdavača i publike.
Češki dom u Beogradu ugostiće prvo izdanje evropskog književnog festivala „Knjiga na (s)ceni” od 17. do 19. aprila, u organizaciji mreže EUNIC Srbija i izdavačke kuće Blum. Festival ima ambiciju da savremenu evropsku književnost vrati u sam centar javnog prostora, podstičući živi dijalog između autora, izdavača i publike.
Regionalno pozorište iz Novog Pazara premijerno će izvesti predstavu „22 minuta“ u režiji i po tekstu reditelja Bobana Skerlića, koja se bavi jednim od najpotresnijih događaja iz vremena ratova devedesetih – otmicom putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993. godine. Premijera je zakazana za sredu, 24. marta, dok organizatori najavljuju da će biti izvedena pet večeri pred novopazarskom publikom u toku te sedmice.
Regionalno pozorište iz Novog Pazara premijerno će izvesti predstavu „22 minuta“ u režiji i po tekstu reditelja Bobana Skerlića, koja se bavi jednim od najpotresnijih događaja iz vremena ratova devedesetih – otmicom putnika iz voza na stanici u Štrpcima 1993. godine. Premijera je zakazana za sredu, 24. marta, dok organizatori najavljuju da će biti izvedena pet večeri pred novopazarskom publikom u toku te sedmice.
Sava centar, nekada simbol jugoslovenskog javnog dobra i monumentalni projekat arhitekte Stojana Maksimovića, danas je renovirani korporativni kompleks čija sudbina oslikava tranziciju čitavog društvenog sistema. Kroz foto-esej i razgovor sa veštačkom inteligencijom, autor Branko Marković istražuje kako se menja narativ o ovom prostoru – i šta nam on govori o odnosu prema nasleđu koje je nekada pripadalo svima.
Sava centar, nekada simbol jugoslovenskog javnog dobra i monumentalni projekat arhitekte Stojana Maksimovića, danas je renovirani korporativni kompleks čija sudbina oslikava tranziciju čitavog društvenog sistema. Kroz foto-esej i razgovor sa veštačkom inteligencijom, autor Branko Marković istražuje kako se menja narativ o ovom prostoru – i šta nam on govori o odnosu prema nasleđu koje je nekada pripadalo svima.
„Okrugli sto: Hronika represije – kultura i odbrana prava na rad svakog od nas“, koji će okupiti mnogobrojne umetnice i umetnike u razgovoru o izazovima sa kojima se suočavala kulturna scena Srbije u prethodnom periodu, održaće se u ponedeljak, 9. marta u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
„Okrugli sto: Hronika represije – kultura i odbrana prava na rad svakog od nas“, koji će okupiti mnogobrojne umetnice i umetnike u razgovoru o izazovima sa kojima se suočavala kulturna scena Srbije u prethodnom periodu, održaće se u ponedeljak, 9. marta u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Prestižne španske filmske nagrade Goja dodeljene su 28. februara u Barseloni, a tri višestruko nagrađena filma ovdašnja publika moći će premijerno da pogleda na festivalu Španski metar u Beogradu i Novom sadu.
Prestižne španske filmske nagrade Goja dodeljene su 28. februara u Barseloni, a tri višestruko nagrađena filma ovdašnja publika moći će premijerno da pogleda na festivalu Španski metar u Beogradu i Novom sadu.
Europa Nostra, vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva u oblasti kulturnog nasleđa, danas je objavila listu 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu, u okviru svog programa „7 najugroženijih“. Na listi se našla Vajfertova pivara u Pančevu, izuzetan industrijski kompleks izložen kritičnom riziku.
Europa Nostra, vodeća evropska mreža organizacija civilnog društva u oblasti kulturnog nasleđa, danas je objavila listu 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2026. godinu, u okviru svog programa „7 najugroženijih“. Na listi se našla Vajfertova pivara u Pančevu, izuzetan industrijski kompleks izložen kritičnom riziku.
Sinoć je u Bitef teatru reprizno izvedena predstava „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?”, o mladoj aktivistkinji iz Srbije koja se, sa još petoro aktivista, pre godinu dana našla u politčkom egzilu. O predstavi, koja se bazira na pismima koja je Dora razmenjivala sa prijateljicom tokom egzila, razgovarali smo sa rediteljkom Andrejom Kargačin i Natalijom Stepanović, glumicom koja igra Doru A.
Sinoć je u Bitef teatru reprizno izvedena predstava „Dora ili Ko će da prošiva prsluke?”, o mladoj aktivistkinji iz Srbije koja se, sa još petoro aktivista, pre godinu dana našla u politčkom egzilu. O predstavi, koja se bazira na pismima koja je Dora razmenjivala sa prijateljicom tokom egzila, razgovarali smo sa rediteljkom Andrejom Kargačin i Natalijom Stepanović, glumicom koja igra Doru A.
Filozofski fakultet u Beogradu odgovorio je na kritike o gostovanju izraelskih profesora na radionicama jevrejske umetnosti i tradicije tvrdnjom da bira „put suočavanja ideja” umesto „cenzuru”. Dr Nada Sekulić, profesorka Filozofskog fakulteta, osporava tu tezu. „Ako južnoafrički aparthejd nije bio poligon na kome bi bilo smisleno rasizam svrstati pod ‘slobodu ideja’, onda to ne trebalo da bude ni ono što se događa sa palestinskim stanovništvom kako u Gazi, na okupiranim teritorijama, tako i u samom Izraelu”, istakla je.
Filozofski fakultet u Beogradu odgovorio je na kritike o gostovanju izraelskih profesora na radionicama jevrejske umetnosti i tradicije tvrdnjom da bira „put suočavanja ideja” umesto „cenzuru”. Dr Nada Sekulić, profesorka Filozofskog fakulteta, osporava tu tezu. „Ako južnoafrički aparthejd nije bio poligon na kome bi bilo smisleno rasizam svrstati pod ‘slobodu ideja’, onda to ne trebalo da bude ni ono što se događa sa palestinskim stanovništvom kako u Gazi, na okupiranim teritorijama, tako i u samom Izraelu”, istakla je.
U četvrtak, 12. februara, obeležava se godinu dana od oslobođenja Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC). „Ideja nije umrla zato što nemamo prostor, a na našu borbu nije stavljena tačka. SKC pripada studentima“, poručuju studentkinje i studenti. Skup će se održati ispred zgrade SKC-a.
U četvrtak, 12. februara, obeležava se godinu dana od oslobođenja Studentskog kulturnog centra Beograd (SKC). „Ideja nije umrla zato što nemamo prostor, a na našu borbu nije stavljena tačka. SKC pripada studentima“, poručuju studentkinje i studenti. Skup će se održati ispred zgrade SKC-a.
Sutra počinje suđenje ministru kulture, Nikoli Selakoviću, zbog nanete štete kulturnom nasleđu Srbije. Selakovićeva odbrana nije utemeljena na istinitim činjenicama, smatra konzervator i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Desimir Tanović. Kako će suđenje teći, pitanje je, ali najveću bojazan zaposlenih u Zavodu predstavlja mogućnost njegovog ukidanja. O pritiscima koje Zavod trpi i posledicama koje bi njegovo ukidanje donelo, razgovaramo sa Tanovićem.
Sutra počinje suđenje ministru kulture, Nikoli Selakoviću, zbog nanete štete kulturnom nasleđu Srbije. Selakovićeva odbrana nije utemeljena na istinitim činjenicama, smatra konzervator i savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Desimir Tanović. Kako će suđenje teći, pitanje je, ali najveću bojazan zaposlenih u Zavodu predstavlja mogućnost njegovog ukidanja. O pritiscima koje Zavod trpi i posledicama koje bi njegovo ukidanje donelo, razgovaramo sa Tanovićem.
Studenti u blokadi pozivaju na skup 4. februara povodom početka suđenja odgovornima za slučaj Generalštab u 10 časova u Specijalnom sudu u Beogradu. „Svi smo svedoci“, poručuju studentkinje i studenti. Javni tužilac za organizovani kriminal podneo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još troje visokih funkcionera, kojima prete kazne od godinu i po do tri godine zatvora.
Studenti u blokadi pozivaju na skup 4. februara povodom početka suđenja odgovornima za slučaj Generalštab u 10 časova u Specijalnom sudu u Beogradu. „Svi smo svedoci“, poručuju studentkinje i studenti. Javni tužilac za organizovani kriminal podneo je optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još troje visokih funkcionera, kojima prete kazne od godinu i po do tri godine zatvora.
U Nišu se otvara četvrta sezona Underground festivala. Nakon uspešne treće godine, u kojoj je predstavljeno 20 niških bendova, kao i druge kompilacije po redu, Underground otvara novu godinu, kako sa novim žanrom, tako i sa širenjem granica. Svoju četvrtu godinu postojanja obeležiće mnogim događajima poput predstojećeg događaja u niškom klubu Livnica 30. januara.
U Nišu se otvara četvrta sezona Underground festivala. Nakon uspešne treće godine, u kojoj je predstavljeno 20 niških bendova, kao i druge kompilacije po redu, Underground otvara novu godinu, kako sa novim žanrom, tako i sa širenjem granica. Svoju četvrtu godinu postojanja obeležiće mnogim događajima poput predstojećeg događaja u niškom klubu Livnica 30. januara.
U trenutku kada masovni protesti u Srbiji i Bugarskoj dovode do padova vlada, ali ne nužno i do promene sistema, bugarski pisac i reditelj Petar Denčev u razgovoru sa književnikom Bojanom Babićem priča o stvarnim dometima građanskog otpora, upornosti koruptivnih struktura i ulozi kulture u borbi protiv političke normalizacije nepravde.
U trenutku kada masovni protesti u Srbiji i Bugarskoj dovode do padova vlada, ali ne nužno i do promene sistema, bugarski pisac i reditelj Petar Denčev u razgovoru sa književnikom Bojanom Babićem priča o stvarnim dometima građanskog otpora, upornosti koruptivnih struktura i ulozi kulture u borbi protiv političke normalizacije nepravde.
