Sadržaj: Radna prava

Tokom topotnig talasa

Toplotni talas se ubrzo vraća u Srbiju, a radnici na gradilišta i u fabrike: Kapital ispred zdravlja i života ljudi

Toplotni talas nas je prethodnih dana iznova podsetio koliko se malo pazi na bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji. Dok je na snazi bio crveni meteoalarm, na suncu i betonu i u usijanim fabričkim pogonima radnice i radnici ispunjavali su zadate norme. Sa koordinatorom programa za radna prava Centra za politike emancipacije (CPE), Vladimirom Simovićem, razgovaramo o uslovima rada po visokim temperaturama i tome koliko znači ljudski život naspram kapitala.

Toplotni talas nas je prethodnih dana iznova podsetio koliko se malo pazi na bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji. Dok je na snazi bio crveni meteoalarm, na suncu i betonu i u usijanim fabričkim pogonima radnice i radnici ispunjavali su zadate norme. Sa koordinatorom programa za radna prava Centra za politike emancipacije (CPE), Vladimirom Simovićem, razgovaramo o uslovima rada po visokim temperaturama i tome koliko znači ljudski život naspram kapitala.

Prvomajski protest 2025; Foto: Mašina.

Globalni indeks radnih prava za 2025. godinu: „Puč milijardera protiv demokratije“

Trinaesto izdanje Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočavaju radnice i radnici u svetu. Rezultati pokazuju da je Srbija među najlošije kotiranim u regionu po stanju radničkih prava.

Trinaesto izdanje Globalnog indeksa prava Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočavaju radnice i radnici u svetu. Rezultati pokazuju da je Srbija među najlošije kotiranim u regionu po stanju radničkih prava.

Protest radnica Apoteka Beograd u Beogradu

Ni odgovora ni nadležnih: Problemi radnika Apoteke Beograd na oglasnoj tabli umesto na sastanku

Grupa zaposlenih upravnika apoteka Apoteke Beograd, okupila se danas u centrali firme, koja se nalazi u zgradi Doma zdravlja Vračar, u pokušaju da lično dobije odgovore na ključna pitanja u vezi sa poslovanjem i statusom radnika. Na ovaj korak zaposleni su se odlučili nakon što je menadžment preduzeća ignorisao sve prethodne zvanične kanale komunikacije – koji su u međuvremenu i prekinuti zbog isključenja interneta i telefona.

Grupa zaposlenih upravnika apoteka Apoteke Beograd, okupila se danas u centrali firme, koja se nalazi u zgradi Doma zdravlja Vračar, u pokušaju da lično dobije odgovore na ključna pitanja u vezi sa poslovanjem i statusom radnika. Na ovaj korak zaposleni su se odlučili nakon što je menadžment preduzeća ignorisao sve prethodne zvanične kanale komunikacije – koji su u međuvremenu i prekinuti zbog isključenja interneta i telefona.

protest

„GSP pokreće Beograd“: Radnici i sindikati protestuju i uručuju zahteve predsedniku 24. juna

Pod sloganom „GSP pokreće Beograd“, u sredu, 24. juna u 10 časova, počinje skup i protestna šetnja zaposlenih u GSP „Beograd“, sindikata i strukovnih udruženja građana ispred predsedništva Srbije. Radnici GSP-a će ovom prilikom predati pismo i peticiju koju je do sada potpisalo više od 500 radnika, kojim će se od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića zatražiti da svojim autoritetom utiče na zaustavljanje daljeg urušavanja i rasparčavanja najvećeg gradskog preduzeća u korist privatnih interesnih grupa i prevozničkih lobija.

Pod sloganom „GSP pokreće Beograd“, u sredu, 24. juna u 10 časova, počinje skup i protestna šetnja zaposlenih u GSP „Beograd“, sindikata i strukovnih udruženja građana ispred predsedništva Srbije. Radnici GSP-a će ovom prilikom predati pismo i peticiju koju je do sada potpisalo više od 500 radnika, kojim će se od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića zatražiti da svojim autoritetom utiče na zaustavljanje daljeg urušavanja i rasparčavanja najvećeg gradskog preduzeća u korist privatnih interesnih grupa i prevozničkih lobija.

Ujedinjene nacije zabrinute zbog navoda o trgovini ljudima u Zrenjaninu

Nakon pogibije radnika u Linglongu: Sagovornice upozoravaju da nesreća nije izolovan slučaj

Pogibija radnika u fabrici Linglong u Zrenjaninu ponovo je otvorila pitanja bezbednosti na radu, uslova u kojima zaposleni rade i odgovornosti poslodavca. Sagovornice Mašine novinarka Ivana Gordić Perc i Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koje godinama prate dešavanja u ovoj kineskoj fabrici, upozoravaju da se tragedija dogodila u okruženju koje je i ranije bilo obeleženo brojnim upozorenjima na nebezbedne uslove rada.

Pogibija radnika u fabrici Linglong u Zrenjaninu ponovo je otvorila pitanja bezbednosti na radu, uslova u kojima zaposleni rade i odgovornosti poslodavca. Sagovornice Mašine novinarka Ivana Gordić Perc i Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koje godinama prate dešavanja u ovoj kineskoj fabrici, upozoravaju da se tragedija dogodila u okruženju koje je i ranije bilo obeleženo brojnim upozorenjima na nebezbedne uslove rada.

knjige

Zaposleni u Institutu za književnost i umetnost štrajkuju u ponedeljak

Sindikalna organizacija Instituta za književnost i umetnost (IKUM) organizuje jednočasnovni štrajk u ponedeljak od 12 časova zbog nove direktorke instituta, koja je na tu poziciju stupila, kako navode, protivno stavu Naučnog veća i dela zaposlenih. Pozivaju kolege, studente i širu javnost da im se pridruže u ponedeljak ispred Instituta.

Sindikalna organizacija Instituta za književnost i umetnost (IKUM) organizuje jednočasnovni štrajk u ponedeljak od 12 časova zbog nove direktorke instituta, koja je na tu poziciju stupila, kako navode, protivno stavu Naučnog veća i dela zaposlenih. Pozivaju kolege, studente i širu javnost da im se pridruže u ponedeljak ispred Instituta.

čekanje u redu

Koga zaboravljaju izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je na javnoj raspravi do 6 jula, donosi određene novitete, ali predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) Ivica Cvetanović za Mašinu ocenjuje da su u pitanju „kozmetičke“ izmene. Jedno od važnih pitanja odnosi se na penale za prevremeni odlazak u penziju – što se u Nacrtu ne spominje, a Ministarstvo je i odbilo predloge da se ta odredba izmeni. Osim toga, brojna pitanja i problemi penzioneri ovim Nacrtom zakonom nisu adresirani.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je na javnoj raspravi do 6 jula, donosi određene novitete, ali predsednik Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) Ivica Cvetanović za Mašinu ocenjuje da su u pitanju „kozmetičke“ izmene. Jedno od važnih pitanja odnosi se na penale za prevremeni odlazak u penziju – što se u Nacrtu ne spominje, a Ministarstvo je i odbilo predloge da se ta odredba izmeni. Osim toga, brojna pitanja i problemi penzioneri ovim Nacrtom zakonom nisu adresirani.

ljudi

„Kada se inkluzija uspostavi u obrazovanju, ona se prirodno prenosi i na tržište rada“: Kako do punih prava osoba sa invaliditetom u Srbiji

„Mi i dalje imamo sistem kvota, što samo po sebi pokazuje da zapošljavanje osoba sa invaliditetom još nije postalo uobičajena praksa kod većine poslodavaca“, za Mašinu kaže dr Kosana Beker, govoreći o novim izmenama zakona koje će ukinuti poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI). Kako izgraditi društvo u kom osobe sa invaliditetom nisu kvota, već punopravni članovi društva, razgovaramo sa Beker.

„Mi i dalje imamo sistem kvota, što samo po sebi pokazuje da zapošljavanje osoba sa invaliditetom još nije postalo uobičajena praksa kod većine poslodavaca“, za Mašinu kaže pravnica dr Kosana Beker, govoreći o novim izmenama zakona koje će ukinuti poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (OSI). Kako izgraditi društvo u kom osobe sa invaliditetom nisu kvota, već punopravni članovi društva, razgovaramo sa Beker.

Međunarodna organizacija rada usvojila Konvenciju o dostojanstvenom radu u platformskoj ekonomiji

Na 114. Međunarodnoj konferenciji rada u petak je usvojena Konvencija o dostojanstvenom radu u platformskoj ekonomiji. Ovaj dokument, poznat i kao Konvencija MOR 193, postavlja prve pravno obavezujuće međunarodne standarde za zaštitu radnika angažovanih preko digitalnih platformi, poput dostavljača hrane i vozača, odnosno radnika u, takozvanoj, gig ekonomiji.

Na 114. Međunarodnoj konferenciji rada u petak je usvojena Konvencija o dostojanstvenom radu u platformskoj ekonomiji. Ovaj dokument, poznat i kao Konvencija MOR 193, postavlja prve pravno obavezujuće međunarodne standarde za zaštitu radnika angažovanih preko digitalnih platformi, poput dostavljača hrane i vozača, odnosno radnika u, takozvanoj, gig ekonomiji.

građevinski radnici

Predstavljen rad Sindikata migrantskih radnika u osnivanju: Potrebno stvoriti sigurno mesto za strane radnike

Sindikat migrantskih radnika Srbije u osnivanju predstavljen je danas u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Cilj osnivanja Sindikata je organizovanje, zaštita prava i unapređenje položaja stranih radnika koji rade u Srbiji, objašnjeno je na tribini koja organizovana tom prilikom. Jedan od osnivača Sindikata Abanoub Mamdouh, dostavljač iz Egipta, govorio je za Mašinu o izazovima sa kojima se migrantski radnici svakodnevno suočavaju.

Sindikat migrantskih radnika Srbije u osnivanju predstavljen je danas u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Cilj osnivanja Sindikata je organizovanje, zaštita prava i unapređenje položaja stranih radnika koji rade u Srbiji, objašnjeno je na tribini koja organizovana tom prilikom. Jedan od osnivača Sindikata Abanoub Mamdouh, dostavljač iz Egipta, govorio je za Mašinu o izazovima sa kojima se migrantski radnici svakodnevno suočavaju.

Štrajk upozorenja na Filozofskom u Novom Sadu: Traži se ponovno odlučivanje Senata o profesoru Mihiću

Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta zatražio je danas tokom jednosatnog štrajka upozorenja ispred tog fakulteta da Senat Univerziteta u Novom Sadu ponovo odlučuje o izboru u zvanje Vladimira Mihića i da glasanje, za razliku od prošlog puta, bude javno. Studenti sa kojima je Mašina razgovarala naveli su da je to što profesor Mihić više neće raditi na Filozofskom fakultetu osveta i studentima koji će ostati uskraćeni za profesora koji je, kako kažu, uvek tu za studente i koji im prenosi znanje već 24 godine.

Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta zatražio je danas tokom jednosatnog štrajka upozorenja ispred tog fakulteta da Senat Univerziteta u Novom Sadu ponovo odlučuje o izboru u zvanje Vladimira Mihića i da glasanje, za razliku od prošlog puta, bude javno. Studenti sa kojima je Mašina razgovarala naveli su da je to što profesor Mihić više neće raditi na Filozofskom fakultetu osveta i studentima koji će ostati uskraćeni za profesora koji je, kako kažu, uvek tu za studente i koji im prenosi znanje već 24 godine.

Blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Sutra štrajk upozorenja zaposlenih Filozofskog fakulteta u Novom Sadu zbog slučaja profesora Mihića

Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta održaće sutra od 12 do 13 časova ispred te ustanove štrajk upozorenja zbog odluke Senata Univerziteta u Novom Sadu (UNS) da profesora psihologije Vladimira Mihića ne izabere u zvanje, čime mu prestaje i radni odnos na Filozofskom fakultetu nakon 24 godina. Sindikat traži da se o Mihićevom radu ponovo raspravlja i da se glasanje odvija javno, što nije bio slučaj na prethodnoj sednici, kao i da na sednici ne prisustvuje dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje (DIF) Patrik Drid.

Nezavisni sindikat Filozofskog fakulteta održaće sutra od 12 do 13 časova ispred te ustanove štrajk upozorenja zbog odluke Senata Univerziteta u Novom Sadu (UNS) da profesora psihologije Vladimira Mihića ne izabere u zvanje, čime mu prestaje i radni odnos na Filozofskom fakultetu nakon 24 godina. Sindikat traži da se o Mihićevom radu ponovo raspravlja i da se glasanje odvija javno, što nije bio slučaj na prethodnoj sednici, kao i da na sednici ne prisustvuje dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje (DIF) Patrik Drid.

Slavija, 23. 5. 2026.

„Kada studenti budu odlučivali, na prvom mestu biće naši radnici, a ne strani investitori“, najavio je Jugoslav Ristić na Slaviji

Obrisi studentskog programa u nastajanju prikazani su na velikom skupu „Slavija – ti i ja“ u 23. maja. Istankuti su glavni problemi i težnje studenata po pitanju zdravstva, obrazovanja, kulture, pravosuđa i privredne politike. Dok se ne napusti politika jeftine radne snage i dok radnicima u proizvodnji ne bude bolje, neće biti ni u jednoj sferi – poručio je Jugoslav Ristić, sindikalni rukovodilac u penziji.

Obrisi studentskog programa u nastajanju prikazani su na velikom skupu „Slavija – ti i ja“ u 23. maja. Istankuti su glavni problemi i težnje studenata po pitanju zdravstva, obrazovanja, kulture, pravosuđa i privredne politike. Dok se ne napusti politika jeftine radne snage i dok radnicima u proizvodnji ne bude bolje, neće biti ni u jednoj sferi – poručio je Jugoslav Ristić, sindikalni rukovodilac u penziji.

radnici u fabričkoj hali

Sistemsko kršenje radnih prava u automobilskoj i tekstilnoj industriji u Srbiji

Centar za politike emancipacije objavio je novi izveštaj koji pokazuje šta radnice i radnici u automobilskoj i tekstilnoj industriji u Srbiji doživljavaju na poslu. Kod svih poslodavaca prisutno je ugrožavanje bezbednosti i zdravlja na radu, loša organizacija rada, narušavanje dostojanstva i zlostavljanje radnica i radnika.

Centar za politike emancipacije objavio je novi izveštaj koji pokazuje šta radnice i radnici u automobilskoj i tekstilnoj industriji u Srbiji doživljavaju na poslu. Kod svih poslodavaca prisutno je ugrožavanje bezbednosti i zdravlja na radu, loša organizacija rada, narušavanje dostojanstva i zlostavljanje radnica i radnika.

Protest radnica Apoteka Beograd u Beogradu

Sutra Mašinina tribina „Strani radnici na domaćem, domaći na stranom terenu: slučaj Srbija“

Portal Mašina organizuje tribinu 15. maja u Beogradu o položaju stranih radnika u Srbiji i domaćih radnika koji rade u kompanijama subvencionisanih investitora – u građevinarstvu, tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu i ostalim oblastima. Razgovor počinje u 12 časova u prostoru Miljenko Dereta, Dobračina 55.

Portal Mašina organizuje tribinu 15. maja u Beogradu o položaju stranih radnika u Srbiji i domaćih radnika koji rade u kompanijama subvencionisanih investitora – u građevinarstvu, tekstilnoj industriji, ugostiteljstvu i ostalim oblastima. Razgovor počinje u 12 časova u prostoru Miljenko Dereta, Dobračina 55.

igralište na pumpi

„Surova realnost od koje ne možemo da pobegnemo“: Položaj radnika u Srbiji od Subotice do Niša

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Niske zarade, nesigurni poslovi, otkazi. Radnice i radnici se širom Srbije bore za obezbeđivanje egzistencije. Sagovornici Mašine iz Niša, Kraljeva, Subotice i Kragujevca govore o posledicama politike jeftine radne snage i mogućnostima koje radnicima u Srbiji preostaju.

Leoni

Masovno zatvaranje fabrika nema veze sa radnicima, ali će jedino oni trpeti posledice

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Sve se više govori o zatvaranju Leonija u Kraljevu, ali za to ni na koji način nisu krivi radnici, kao što smatra predsednik države. Nakon masovnog zatvaranja fabrika, Bojana Tamindžija i Mario Reljanović govore o položaju radnica i radnika u auto-industriji, zašto problemi stranih kompanija nemaju veze sa Srbijom i šta je sudbina hiljade ljudi koji su ostali ili će tek ostati bez posla.

Tabla Kraljevo

Sve više indicija da se Leoni u Kraljevu zatvara, bez posla može ostati preko 2000 ljudi

Hiljade ljudi u Kraljevu možda ostane bez posla i bez mogućnosti da nađu drugi. Oko 700 njih je zatvaranjem jedne fabrike već bez posla, a sada se sve više govori o zatvaranju Leonija koji zapošljava preko 2000 ljudi. Rešenje je, kaže predsednik, autoput i pravac Kruševac, a za svoju sudbinu krivi su ni manje ni više nego radnici.

Hiljade ljudi u Kraljevu možda ostane bez posla i bez mogućnosti da nađu drugi. Oko 700 njih je zatvaranjem jedne fabrike već bez posla, a sada se sve više govori o zatvaranju Leonija koji zapošljava preko 2000 ljudi. Rešenje je, kaže predsednik, autoput i pravac Kruševac, a za svoju sudbinu krivi su ni manje ni više nego radnici.

Protest ispred Instituta BioSense

Danas ponovo jednosatni štrajk u novosadskom Institutu BioSens

Sindikat BioSens najoštrije osuđuje protivzakonito postupanje predsednice Upravnog odbora Sandre Stojković i najavljuje novi štrajk upozorenja zbog pokušaja neosnovane smene direktora i opstrukcije rada ove naučne ustanove, saopšteno je iz ovog Sindikata. Jednosatni štrajk biće održan danas u 13 časova ispred zgrade Instituta.

Sindikat BioSens najoštrije osuđuje protivzakonito postupanje predsednice Upravnog odbora Sandre Stojković i najavljuje novi štrajk upozorenja zbog pokušaja neosnovane smene direktora i opstrukcije rada ove naučne ustanove, saopšteno je iz ovog Sindikata. Jednosatni štrajk biće održan danas u 13 časova ispred zgrade Instituta.

krojačice u fabrici tekstilne industrije

Clean Clothes Campaingn mreža objavila Manifest pravedne tranzicije

„Clean Clothes Campaign“ mreža i njene organizacije saveznice su prvog maja objavile Manifest pravedne tranzicije koji je do sada potpisalo preko 230 organizacija iz celog sveta. Kako iz mreže navode, u svetu se godišnje proizvede preko 4, 5 milijardi farmerki, koje su u početku proizvodnje predstavljale izdržljivu radnu odeću, a danas robu za kratkotrajnu upotrebu koja puni deponije u sistemu koji izrabljuje radnike i radnice.

„Clean Clothes Campaign“ mreža i njene organizacije saveznice su prvog maja objavile Manifest pravedne tranzicije koji je do sada potpisalo preko 230 organizacija iz celog sveta. Kako iz mreže navode, u svetu se godišnje proizvede preko 4, 5 milijardi farmerki, koje su u početku proizvodnje predstavljale izdržljivu radnu odeću, a danas robu za kratkotrajnu upotrebu koja puni deponije u sistemu koji izrabljuje radnike i radnice.

Prvi maj 2025. godine u Beogradu

Prvi maj u Srbiji: Protesti, razgovori i sećanje

Međunarodni praznik rada obeležavaće se u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu, prema trenutno dostupnim informacijama. Neće biti jednog velikog skupa, ali u ovim gradovima biće organizovani protesti, razgovori, blokade i druge aktivnosti tokom celog dana.

Međunarodni praznik rada obeležavaće se u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu, prema trenutno dostupnim informacijama. Neće biti jednog velikog skupa, ali u ovim gradovima biće organizovani protesti, razgovori, blokade i druge aktivnosti tokom celog dana.

Prvomajski protest 2025; Foto: Mašina.

Godinu dana od kada su studenti ujedinili sindikate: Prvi maj nekad i sad

Prvi maj 2025. godine predstavljao je kulminaciju napora studenata u blokadi i sindikata u zajedničkoj saradnji i borbi za bolje radno zakonodavstvo, prava radnica i radnika i poverenje u sindikate. Godinu dana kasnije, razgovaramo sa predstavnicima sindikata i jednim od studenata o tome šta je do sada postignuto.

Prvi maj 2025. godine predstavljao je kulminaciju napora studenata u blokadi i sindikata u zajedničkoj saradnji i borbi za bolje radno zakonodavstvo, prava radnica i radnika i poverenje u sindikate. Godinu dana kasnije, razgovaramo sa predstavnicima sindikata i jednim od studenata o tome šta je do sada postignuto.

Protest ispred Instituta BioSense

Sindikat BioSens i danas u jednosatnom štrajku

Sindikat Instituta BioSens u Novom Sadu saopštio je da najoštrije osuđuje, kako se navodi, to što predsednica Upravnog odbora Sandra Stojković krši prava zaposlenih i nanosi neprocenjivu štete po ugled i dalje finansiranje Instituta time što nije odobrila direktoru Vladimiru Crnojeviću da učestuje na skupu u Ujedinjenim nacijama (UN).

Sindikat Instituta BioSens u Novom Sadu saopštio je da najoštrije osuđuje, kako se navodi, to što predsednica Upravnog odbora Sandra Stojković krši prava zaposlenih i nanosi neprocenjivu štete po ugled i dalje finansiranje Instituta time što nije odobrila direktoru Vladimiru Crnojeviću da učestuje na skupu u Ujedinjenim nacijama (UN).

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs