Arhitekta i umetnik Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista, ocenio je da se planirani zahvati na prostoru „Slobodišta“ u Kruševcu sprovode mimo stručnih i demokratskih procedura, upozoravajući da je reč o zaštićenoj memorijalnoj celini od izuzetnog značaja.
„Vrlo jasno vidim, kao i sve u ovoj državi, kako se radi na silu. Ovde je problem što je u pitanju zaštićena memorijalna celina koja preti da bude uništena. Reč je o jednom od Bogdanovićevih bisera koji bi trebalo da budu deo svetske baštine, a na ovaj način se sigurno devastira“, rekao je Josifovski.
On je istakao da se čitav proces odvija bez arhitektonsko-urbanističkog konkursa i bez javne rasprave.
„To je nasilni proces koji nije ni pravilan ni zakonit. Bez ikakvog arhitektonsko-urbanističkog konkursa odvija se realizacija projekta, bez javne rasprave i uključivanja stručne javnosti. Taj recept već imamo. To se dešava svakodnevno u svim gradovima Srbije. Kruševac po tome nije ništa novo, ali mi kao arhitekte dužni smo da branimo ovakva mesta“, naveo je.
Govoreći o okupljanju građana i Zbora Kruševca u odbrani „Slobodišta“, Josifovski je izrazio uverenje da će građani i struka uspeti da sačuvaju ovaj prostor.
„Da mislim da nećemo uspeti, ne bih ništa ni radio. Siguran sam u pobedu građana i struke. To je nešto za šta živim i u šta verujem“, rekao je.
Oštro je kritikovao i način na koji se, prema njegovim rečima, donose odluke o velikim projektima.
„Sramotno je da takvi projekti niču preko noći kao pečurke. Pogotovo kada se arhitektura svodi na najprostije predstavljanje prostora. Nacrtali su nešto u osnovi, pa onda dodaju tenkove, avione i vojnu opremu. Uostalom, projekat se i zove Park vojne opreme“, rekao je Josifovski.
Govoreći o inicijativi za zaštitu „Slobodišta“, objasnio je da je ideja potekla od arhitektkinje Aleksandre Bašić, poreklom iz Kruševca.
„Ideja je pre svega potekla od Aleksandre Bašić, koja je tokom studija u Oslu svoj diplomski rad posvetila Slobodištu. Ona je kontaktirala Milicu Milojević, moju profesorku, a zatim smo zajedno idejno razradili i na licu mesta realizovali ono što smo nazvali Razmernik slobode“, zaključio je Josifovski.
Milosavljević (SRCE): Građani su za radove saznali tek kada su se pojavile mašine
Odbornica pokreta SRCE u Skupštini grada Kruševca Dušanka Milosavljević izjavila je da su građani za projekat praktično saznali tek kada su na terenu ugledali građevinske mašine.
„Još u decembru se govorilo da bi mogla da bude postavljena neka izložba vojne tehnike ili naoružanja, ali je tek pre nekoliko meseci cela priča dospela u lokalne medije. Građani su praktično jednog dana samo videli mašine koje kopaju, a tada nije bilo ni table koja bi označila početak građevinskih radova“, rekla je Milosavljević.
Prema njenim rečima, radovi se izvode na zaštićenom zelenom pojasu koji predstavlja sastavni deo memorijalnog kompleksa.
„To praktično jeste deo memorijalnog parka. Sve te zelene livade i zelenilo predstavljaju sastavni deo prilaza glavnom memorijalnom kompleksu. Nikada nije bilo planirano da se na tom prostoru bilo šta gradi“, navela je.
Nakon što su radovi započeli, građani su organizovali proteste i počeli da informišu javnost o svojim primedbama na projekat.
„Počeli smo da obaveštavamo građane, pozvali smo medije i ukazali da to nije mesto za bilo kakve nove izložbe jer se takav sadržaj ne uklapa u koncepciju arhitektonskog kompleksa koji je osmislio Bogdan Bogdanović. Taj prostor već ima svoju temu i poetiku“, kazala je.
Milosavljević smatra da je projekat nastavak ranijih intervencija na prostoru „Slobodišta“.
„Prvo smo imali Dino park, zatim razne koncerte na zelenim površinama, a sada je odjednom predstavljena ideja o izložbi vojne tehnike. Nemam ništa protiv takve izložbe kao koncepta, ali mislim, kao i mnogi Kruševljani, da joj nije mesto na prostoru koji nosi izrazito antiratnu simboliku“, rekla je.
Posebno je ukazala na činjenicu da nije sprovedena javna rasprava o projektu.
„Oni tvrde da javna rasprava nije bila potrebna, ali smatram da jeste. Pitanje je i na koji način je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu dao saglasnost za projekat. Po onome što trenutno utvrđujemo, čini se da možda nisu ni dobili odobrenja za pojedine građevinske radove koje sada planiraju, poput izgradnje postamenata i temelja“, navela je.
Kako je dodala, prostorom „Slobodišta“ upravlja Narodni muzej Kruševac, ali to, prema njenim rečima, ne znači da institucija može samostalno da donosi odluke o značajnim intervencijama u zaštićenoj celini.
„Ni stručna javnost nije bila upoznata sa projektom. Sve je rađeno nekako iz prikrajka, sa željom da se ceo proces progura bez ozbiljnog javnog uvida i rasprave“, ocenila je.
Govoreći o narednim koracima, Milosavljević je rekla da će protivnici projekta pokušati da ospore njegovu realizaciju pravnim putem i kroz peticiju građana.
„Pokušavamo da pronađemo eventualne pravne propuste i da osporimo dozvole za koje smatramo da možda nisu kompletne. Paralelno s tim organizovaćemo i prikupljanje potpisa za peticiju, jer želimo da što veći broj građana bude upoznat sa onim što se dešava i da razume o kakvom projektu je reč“, zaključila je odbornica Milosavljević.
Kako piše lokalni medij Odjek iz Kruševca, građani koji se protive izgradnji parka vojne tehnike na Slobodišu, među kojima je nekoliko opozicionih odbornika, okupili su se danas ispred zgrade Skupštine grada Kruševca, kako bi još jednom poslali poruku da su protiv tog projekta, te da bi pitali koliko on zaista košta. Izgradnja pomenutog parka počela je 21. maja, nakon čega je deo javnosti reagovao, navodeći da će takav projekat narušiti suštinu Memorijalnog kompleksa Slobodište. Od tada je sprovedeno više akcija i okupljanja.
U odgovoru za ovaj medij, direktor Narodnog muzeja iz Kruševca Nikola Pantelić rekao je da o radovima na ovom kompleksu odlučuju stručna lica, ne šira javnost. Radovi koštaju 35,6 miliona dinara, finansiraju se iz budžeta Muzeja koje je odobrio grad Kruševac, piše Odjek.
Šta je zapravo „Slobodište“?
„Slobodište“ je memorijalni park i spomen-kompleks u Kruševcu, podignut u znak sećanja na žrtve fašističkog terora i streljane građane Kruševca i okoline tokom Drugog svetskog rata. Kompleks je projektovao poznati srpski arhitekta i urbanista Bogdan Bogdanović, jedan od najznačajnijih autora memorijalne arhitekture na prostoru bivše Jugoslavije. „Slobodište“ je otvoreno 1965. godine i predstavlja jedno od njegovih najpoznatijih dela, dodaje se na sajtu spomenikdatabase.org.
Za razliku od klasičnih ratnih spomenika sa dominantnim vojnim simbolima, „Slobodište“ je zamišljeno kao prostor sećanja, slobode i humanističkih vrednosti. Idejni tvorac Bogdan Bogdanović koristio je simboličke forme, zemljane nasipe, staze, amfiteatar i otvorene zelene površine kako bi stvorio mesto koje podstiče razmišljanje o slobodi, stradanju i otporu nasilju.
A.Đ.
