Sadržaj: Životna sredina

Doprinos rešavanju globalne nestašice vode: Nova otkrića kineskih naučnika

Istraživači Kineske akademije nauka i Univerziteta u Šenženu pronašli su način na koji se može značajno povećati efikasnost solarne energije za obezbeđivanje pijaće vode od morske. Istraživači procenjuju da bi cena vode proizvedene ovom tehnologijom mogla biti niža od cene flaširane vode.

Istraživači Kineske akademije nauka i Univerziteta u Šenženu pronašli su način na koji se može značajno povećati efikasnost solarne energije za obezbeđivanje pijaće vode od morske. Istraživači procenjuju da bi cena vode proizvedene ovom tehnologijom mogla biti niža od cene flaširane vode.

Časopis Omorika

Drugi broj časopisa Omorika –„Mobilnost između pravde i brzine“

Objavljen je drugi broj časopisa Omorika ovog puta sa temom: „Mobilnost između pravde i brzine“. jedno od ključnih pitanja savremenog sveta jeste kako organizujemo prostor u kome živimo i na koji se način krećemo kroz njega, a mobilnost nije samo pitanje saobraćajne infrastukture, već i pitanje društvenih odnosa, pristupačnosti, bezbednosti, kao i način na koji se zamišlja budućnost gradova i zajednica.

Objavljen je drugi broj časopisa Omorika ovog puta sa temom: „Mobilnost između pravde i brzine“. jedno od ključnih pitanja savremenog sveta jeste kako organizujemo prostor u kome živimo i na koji se način krećemo kroz njega, a mobilnost nije samo pitanje saobraćajne infrastukture, već i pitanje društvenih odnosa, pristupačnosti, bezbednosti, kao i način na koji se zamišlja budućnost gradova i zajednica.

Protest za bezopasan vazduh u Beogradu

Vazduh u Srbiji dovodi do prevremene smrti skoro 10.000 ljudi godišnje

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je danas sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu. Prema zvaničnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila, Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) objavio je danas sveobuhvatnu analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu. Prema zvaničnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila, Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, zagađenje vazduha uzrokuje u Srbiji godišnje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.

Feliks dolazi u prihvatilište Zoo vrta "Palić"; Foto: Uroš Stojiljković.

Nakon lutanja, otmice i prihvatilišta, orao Feliks stigao u Srbiju

Više od pola godine nakon što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo da je orao Feliks postao žrtva otmice u regionu Bliskog istoka i nakon višemesečne epopeje međunarodnih pregovora ovaj mladunac orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba Srbije, konačno se vratio kući.

Više od pola godine nakon što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) objavilo da je orao Feliks postao žrtva otmice u regionu Bliskog istoka i nakon višemesečne epopeje međunarodnih pregovora ovaj mladunac orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba Srbije, konačno se vratio kući.

Termoelektrana "Nikola Tesla"

„Ugalj više nije ni jeftin, ni pravno održiv, ni društveno prihvatljiv“: Novi izveštaj Bankwatcha

U 2025. godini sistematski propusti u sprovođenju zakona doveli su do toga da je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj Zapadnog Balkana premašilo zakonske granice za čak 6,6 puta, prema osmom izdanju izveštaja Bankwatcha „Uskladiti ili Zatvoriti“, koji je danas objavljen u saradnji sa CORE-om i RERI-jem. Emisije azotnih oksida su takođe ponovo prekoračile maksimalne dozvoljene granice, dok je zagađenje prašinom dostiglo najviši nivo od stupanja na snagu novih standarda 2018. godine.

U 2025. godini sistematski propusti u sprovođenju zakona doveli su do toga da je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj Zapadnog Balkana premašilo zakonske granice za čak 6,6 puta, prema osmom izdanju izveštaja Bankwatcha „Uskladiti ili Zatvoriti“, koji je danas objavljen u saradnji sa CORE-om i RERI-jem. Emisije azotnih oksida su takođe ponovo prekoračile maksimalne dozvoljene granice, dok je zagađenje prašinom dostiglo najviši nivo od stupanja na snagu novih standarda 2018. godine.

Crvena farba u Skupštini grada Beograda; Foto: Zeleno levi front

ZLF uz građane i udruženja koja su protiv nacrta Plana za područje Bajdina u Mirjevu

Gradski odbornici Zeleno-levog fronta podržali su građane i udruženja koji se protive usvajanju nacrta Plana detaljne regulacije (PDR) za područje Bajdina u Mirjevu i najavili su da će zahtevati da se ovaj plan povuče sa dnevnog reda naredne sednice Skupštine grada Beograda koja teba da se održi u četvrtak, 25. juna.

Gradski odbornici Zeleno-levog fronta podržali su građane i udruženja koji se protive usvajanju nacrta Plana detaljne regulacije (PDR) za područje Bajdina u Mirjevu i najavili su da će zahtevati da se ovaj plan povuče sa dnevnog reda naredne sednice Skupštine grada Beograda koja teba da se održi u četvrtak, 25. juna.

Malka Golaja

Vlada pokrenula izradu Prostornog plana područja posebne namene za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”

Udruženje Eko Istok obaveštava javnost da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”. Čitavo područje je izuzetno bogato biodiverzitetom i zato Eko Istok poručuje da se odluke o njegovoj budućnosti ne smeju donositi bez ozbiljnih analiza, javne rasprave i uključivanja nezavisne struke.

Udruženje Eko Istok obaveštava javnost da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki” i „Malka Golaja”. Čitavo područje je izuzetno bogato biodiverzitetom i zato Eko Istok poručuje da se odluke o njegovoj budućnosti ne smeju donositi bez ozbiljnih analiza, javne rasprave i uključivanja nezavisne struke.

Rgotsko jezero

Nova geološka istraživanja u Zaječaru: Rgotsko jezero okruženo istražnim dozvolama za zlato i bakar

Nakon Malke Golaje, gde je kompanija Ziđin Majning pronašla veliko ležište zlata i bakra i već aktivno širi istražne radnje, na teritoriji Zaječara pojavila se nova istražna dozvola za geološka istraživanja na lokalitetu Rgotina. Udruženje Eko Istok upozorava da se Zaječar ubrzano pretvara u prostor rudarskih interesa, bez jasnih informacija i rasprave o posledicama po vodu, zemljište, bogat biodiverzitet, poljoprivredu, prirodu i svakodnevni život lokalnog stanovništva.

Nakon Malke Golaje, gde je kompanija Ziđin Majning pronašla veliko ležište zlata i bakra i već aktivno širi istražne radnje, na teritoriji Zaječara pojavila se nova istražna dozvola za geološka istraživanja na lokalitetu Rgotina. Udruženje Eko Istok upozorava da se Zaječar ubrzano pretvara u prostor rudarskih interesa, bez jasnih informacija i rasprave o posledicama po vodu, zemljište, bogat biodiverzitet, poljoprivredu, prirodu i svakodnevni život lokalnog stanovništva.

iRevolucija podnela inicijativu za proglašenje Valjeva područjem ugrožene životne sredine

Udruženje iRevolucija podnelo je prekjuče gradonačelniku, Gradskom veću, Skupštini i Gradskoj upravi grada Valjeva formalnu inicijativu za određivanje statusa ugrožene životne sredine za područje Grada Valjeva. Uz inicijativu su, navodi se u saopštenju ove organizacije, dostavljeni i dva ključna dokumenta: analiza mernih podataka Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period 2011–2024. i istraživanje iRevolucije, EKOblok mreže i partnerskih organizacija o uticaju aerozagađenja na zdravlje i smrtnost stanovnika Valjeva.

Udruženje iRevolucija podnelo je prekjuče gradonačelniku, Gradskom veću, Skupštini i Gradskoj upravi grada Valjeva formalnu inicijativu za određivanje statusa ugrožene životne sredine za područje Grada Valjeva. Uz inicijativu su, navodi se u saopštenju ove organizacije, dostavljeni i dva ključna dokumenta: analiza mernih podataka Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) za period 2011–2024. i istraživanje iRevolucije, EKOblok mreže i partnerskih organizacija o uticaju aerozagađenja na zdravlje i smrtnost stanovnika Valjeva.

Udaljenost kraja akumulacije od Zaječara, oko 7km; Foto: Eko Istok.

MHE Trnavac danas na sednici Skupštine Zaječara: Eko Istok upozorava na moguće zagađenje zemljišta i vode

Udruženje Eko Istok upozorava javnost da se na današnjoj sednici Skupštine Grada Zaječara na dnevnom redu nalazi i tačka koja se odnosi na davanje saglasnosti na akta potrebna za rekonstrukciju i izgradnju nekategorisanih puteva za potrebe izgradnje minihidroelektrane (MHE) Trnavac na reci Timok.

Udruženje Eko Istok upozorava javnost da se na današnjoj sednici Skupštine
Grada Zaječara na dnevnom redu nalazi i tačka koja se odnosi na davanje saglasnosti na akta potrebna za rekonstrukciju i izgradnju nekategorisanih puteva za potrebe izgradnje minihidroelektrane (MHE) Trnavac na reci Timok.

Nismo protiv uređenja obale, već protiv uništavanja: Meštani iz Malog Zvornika pitaju zašto se seku stabla na Drini bez obaveštenja o radovima

Počela je, a zatim je i zaustavljena seča stabala u zoni planirane gradske plaže na Drini u Malom Zvorniku tokom proteklog vikenda. Meštani ovog mesta tvrde za Mašinu da o radovima nisu bili obavešteni ranije i da se, kako navode, seku zdrava stabla. To ih je, dodaju, uznemirilo, pa su na licu mesta tražili objašnjenje od prisutnih radnika, nakon čega ih je legitimisala i policija. Studenti u blokadi iz ove opštine objavili su saopštenje u kom pitaju „kako se donose odluke koje menjaju izgled i funkciju obale Drine”, a iz Zbora Malog Zvornika za Mašinu navode da nisu protiv uređenja obale, već protiv uništavanja.

Počela je, a zatim je i zaustavljena seča stabala u zoni planirane gradske plaže na Drini u Malom Zvorniku tokom proteklog vikenda. Meštani ovog mesta tvrde za Mašinu da o radovima nisu bili obavešteni ranije i da se, kako navode, seku zdrava stabla. To ih je, dodaju, uznemirilo, pa su na licu mesta tražili objašnjenje od prisutnih radnika, nakon čega ih je legitimisala i policija. Studenti u blokadi iz ove opštine objavili su saopštenje u kom pitaju „kako se donose odluke koje menjaju izgled i funkciju obale Drine”, a iz Zbora Malog Zvornika za Mašinu navode da nisu protiv uređenja obale, već protiv uništavanja.

Nastavlja se mapiranje biodiverziteta Zaječara, pronađeno još zaštićenih vrsta na području na kom se planira širenje rudnika

Aktivisti i biolozi iz grupe Eko istok obišli su prošlog vikenda poslednje stanište retke i zaštićene biljke – velike mužice, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji i tom prilikom otkrili još zaštićenih vrsta na području Malke Golaje. Reč je o lokalitetu na kom se planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, a iz grupe Eko istok navode za Mašinu da se primerci velike mužice nalaze na oko 500 metara od poslednje istražne bušotine. Najavljuju da će pokrenuti inicijativu za zaštitu ovog područja.

Aktivisti i biolozi iz grupe Eko istok obišli su prošlog vikenda poslednje stanište retke i zaštićene biljke – velike mužice, za koju se smatralo da je nestala u Srbiji i tom prilikom otkrili još zaštićenih vrsta na području Malke Golaje. Reč je o lokalitetu na kom se planira širenje rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki, a iz grupe Eko istok navode za Mašinu da se primerci velike mužice nalaze na oko 500 metara od poslednje istražne bušotine. Najavljuju da će pokrenuti inicijativu za zaštitu ovog područja.

Bor; Foto: Mašina

Radna grupa UN: Ekonomski razvoj u Borskom okrugu nije usklađen sa zaštitom ljudskih prava i životne sredine

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela dobili su međunarodnu potvrdu svojih dugogodišnjih upozorenja o negativnim posledicama rudarskih aktivnosti, nakon što je Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) za biznis i ljudska prava u svom najnovijem izveštaju ukazala na ozbiljne probleme u Borskom okrugu uzrokovane rudarenjem. Izveštaj će krajem juna biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava, a nastao je nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine.

Stanovnici Bora, Krivelja i okolnih sela dobili su međunarodnu potvrdu svojih dugogodišnjih upozorenja o negativnim posledicama rudarskih aktivnosti, nakon što je Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) za biznis i ljudska prava u svom najnovijem izveštaju ukazala na ozbiljne probleme u Borskom okrugu uzrokovane rudarenjem. Izveštaj će krajem juna biti predstavljen Savetu UN za ljudska prava, a nastao je nakon posete eksperata UN Srbiji u oktobru prošle godine.

Druženje u selu Ratari

Stanovnici Ratara ne odustaju od borbe za čistu vodu, vazduh i zemlju

Oko sto meštana Ratara i njihovih gostiju iz Obrenovca, Vladimiraca, Skele i Ušća okupilo se juče u selu Ratari, na lokalnom fudbalskom terenu na druženju koje predstavlja još jedno od akcija koje organizuju u cilju borbe protiv otvaranja cementare u njihovom mestu. Sa ovog skupa oni su želeli da pošalju poruku da njihovo selo nije na prodaju, a njihova budućnost nije roba

Oko sto meštana Ratara i njihovih gostiju iz Obrenovca, Vladimiraca, Skele i Ušća okupilo se juče u selu Ratari, na lokalnom fudbalskom terenu na druženju koje predstavlja još jedno od akcija koje organizuju u cilju borbe protiv otvaranja cementare u njihovom mestu. Sa ovog skupa oni su želeli da pošalju poruku da njihovo selo nije na prodaju, a njihova budućnost nije roba

Zvezdarska šuma

Osamdeset godina od pošumljavanja Zvezdarske šume: Istorija prirode koju ne pamtimo

Ove godine navršava se 80 godina od posleratnog pošumljavanja Zvezdarske šume u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi, otkrili su nakon trogodišnjeg istraživanja istorije Zvezdarske šume aktivisti iz Beograda, Milica Batričević i Pavle Živković. Sa njima razgovaramo o sponama istorije društva i prirode i važnosti Zvezdarske šume, spomenika prirode koji je danas ugrožen.

Ove godine navršava se 80 godina od posleratnog pošumljavanja Zvezdarske šume u kojem je učestvovalo 8.000 ljudi, otkrili su nakon trogodišnjeg istraživanja istorije Zvezdarske šume aktivisti iz Beograda, Milica Batričević i Pavle Živković. Sa njima razgovaramo o sponama istorije društva i prirode i važnosti Zvezdarske šume, spomenika prirode koji je danas ugrožen.

Novi Sad

Visoka spratnost, manjak zelenila, upitno tlo za gradnju: Šta su sve primedbe na planirano uređenje dela priobalja u Novom Sadu?

Između Limana 3 i 4 u Novom Sadu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, a planirana visina zgrada je i do 14 spratova. Plan generalne regulacije ovog dela Novog Sada trenutno je na javnom uvidu, a građani na taj projekat mogu podneti primedbe do 11. juna. Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanović i gradski odbornik iz pokreta Bravo Miran Pogačar za Mašinu ističu da je jedan od najvećih problema to što se, tim projektom, izuzetno vredan biljni, životni, sportski, rekreativni i uopšte javni prostor, trajno oduzima građanima.

Između Limana 3 i 4 u Novom Sadu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, a planirana visina zgrada je i do 14 spratova. Plan generalne regulacije ovog dela Novog Sada trenutno je na javnom uvidu, a građani na taj projekat mogu podneti primedbe do 11. juna. Predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik Ivanović i gradski odbornik iz pokreta Bravo Miran Pogačar za Mašinu ističu da je jedan od najvećih problema to što se, tim projektom, izuzetno vredan biljni, životni, sportski, rekreativni i uopšte javni prostor, trajno oduzima građanima.

Reka

Protest protiv izgradnje brane na Rzavu u subotu u Arilju

Društvo za zaštitu Rzava „Rzavljani” organizuje u subotu u 12 časova u Arilju blokadu protiv izgradnje brane Svračkovo. Zahtev protesta je, kako navode organizatori, hitna obustava radova na izgradnji brane. Pristup pijaćoj vodi je, ističu, osnovnu ljudsko pravo i zbog toga, kako dodaju, ne pristaju na kratkotrajna rešenja tog problema, koja pritom, štete prirodi.

Društvo za zaštitu Rzava „Rzavljani” organizuje u subotu u 12 časova u Arilju blokadu protiv izgradnje brane Svračkovo. Zahtev protesta je, kako navode organizatori, hitna obustava radova na izgradnji brane. Pristup pijaćoj vodi je, ističu, osnovnu ljudsko pravo i zbog toga, kako dodaju, ne pristaju na kratkotrajna rešenja tog problema, koja pritom, štete prirodi.

Tabla Požega

Kapaciteti dovoljni, izvorišta u izobilju, a gradovi bez vode: Zašto Čačak, Gornji Milanovac, Lučani i Požega „zavise od jedne cevi“

Kvar na regionalnom vodoistemu „Rzav“ sasvim je ogolio infrastrukturne probleme i višegodišnju nebrigu zbog kojih skoro 300.000 ljudi ima probleme sa vodosnabdevanjem – u području bogatom podzemnim vodama i resursima. Sagovornici Mašine iz Čačka i Gornjeg Milanovca govore o trenutnom stanju u ovim gradovima, a hidrogeolog dr Zoran Stevanović predočava uzroke i rešenja trenutnih problema.

Kvar na regionalnom vodoistemu „Rzav“ sasvim je ogolio infrastrukturne probleme i višegodišnju nebrigu zbog kojih skoro 300.000 ljudi ima probleme sa vodosnabdevanjem – u području bogatom podzemnim vodama i resursima. Sagovornici Mašine iz Čačka i Gornjeg Milanovca govore o trenutnom stanju u ovim gradovima, a hidrogeolog dr Zoran Stevanović predočava uzroke i rešenja trenutnih problema.

vlada srbije

Koalicija 27: Ministarstvo za zaštitu životne sredine da unapredi Predlog programa zaštite prirode

Danas se završava javna rasprava o Predlogu programa zaštite prirode Republike Srbije 2026-2031. godine, sa Akcionim planom do 2028. godine, a iz Koalicije 27 saopštavaju da, iako Predlog programa predstavlja važan korak ka sistemskom planiranju zaštite prirode, u trenutnom obliku nije dovoljno ambiciozan, ne sadrži jasne mehanizme sprovođenja i u značajnoj meri zaostaje za savremenim evropskim pristupima u oblasti zaštite biodiverziteta.

Danas se završava javna rasprava o Predlogu programa zaštite prirode Republike Srbije 2026-2031. godine, sa Akcionim planom do 2028. godine, a iz Koalicije 27 saopštavaju da, iako Predlog programa predstavlja važan korak ka sistemskom planiranju zaštite prirode, u trenutnom obliku nije dovoljno ambiciozan, ne sadrži jasne mehanizme sprovođenja i u značajnoj meri zaostaje za savremenim evropskim pristupima u oblasti zaštite biodiverziteta.

Savski nasip, Galovica; Foto: Za naš kej.

Građani nastavili blokadu na Savskom nasipu, priveden aktivista

Juče i danas građani Novog Beograda blokiraju radove na Galovici na Savskom nasipu, koji su uprkos odluci Upravnog suda nastavljeni. Tokom prepodneva priveden je aktivista Igor Mitrović.

Juče i danas građani Novog Beograda blokiraju radove na Galovici na Savskom nasipu, koji su uprkos odluci Upravnog suda nastavljeni. Tokom prepodneva priveden je aktivista Igor Mitrović.

bara

Solarna elektrana preti uništavanju staništa jednog strogo zaštićenog vodozemca

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.

Duboka Bara u opštini Dimitrovgrad, jedno od staništa strogo zaštićene vrste vodozemca – Burešovog dugonogog velikog mrmoljka – gotovo je sasvim uništeno radovima na izgradnji solarne elektrane „Brebex“, upozoravaju ekološka udruženja Jerma i Polekol i naučnici. Burešov dugonogi veliki mrmoljak živi na svega nekoliko mesta u Srbiji, a stručnjaci alarmiraju da će ovo stanište u Dimitrovgradu sasvim nestati ukoliko se se javnost ne pobuni, a institucije ne povuku konkretne poteze da zaštite ovo prirodno nasleđe.

Bunar

Zbog loše infrastrukture 300.000 ljudi bez vode

Zbog kvara na regionalnom vodosistemu „Rzav“ u mestu Gorobilje, oko trista hiljada ljudi je juče ostalo bez vode. Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ i članovi Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ za Mašinu govore o trenutnoj situaciji, uzrocima i neophodnim rešenjima kako bi Zapad Srbije bio stabilno obezbeđen vodom.

Zbog kvara na regionalnom vodosistemu „Rzav“ u mestu Gorobilje, oko trista hiljada ljudi je juče ostalo bez vode. Žaklina Živković iz Inicijative „Pravo na vodu“ i članovi Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ za Mašinu govore o trenutnoj situaciji, uzrocima i neophodnim rešenjima kako bi Zapad Srbije bio stabilno obezbeđen vodom.

Savski nasip, Galovica; Foto: Za naš kej.

Građani blokirali radove na Savskom nasipu: „Dolazićemo svaki dan sve dok tužilaštvo ne naredi obustavu radova“

Uprkos rešenju Upravnog suda da se obustave, „Srbijavode d.o.o“ nastavljaju radove na Savskom nasipu na Galovici. Zbog toga je nekolicina građana danas blokirala radove i podsetila „Srbijavode“ na rešenje suda. Članovi neformalne grupe „Za naš kej“ govore o tome šta su zasad preduzeli i kakvi su im dalji planovi.

Uprkos rešenju Upravnog suda da se obustave, „Srbijavode d.o.o“ nastavljaju radove na Savskom nasipu na Galovici. Zbog toga je nekolicina građana danas blokirala radove i podsetila „Srbijavode“ na rešenje suda. Članovi neformalne grupe „Za naš kej“ govore o tome šta su zasad preduzeli i kakvi su im dalji planovi.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs