Eksploatacija litijuma u Srbiji: šta možemo da naučimo od Supermena?
Da li je litijum neophodan za zelenu tranziciju ili postoji mogućnost da ostane u zemlji?
Da li je litijum neophodan za zelenu tranziciju ili postoji mogućnost da ostane u zemlji?
Predrag Momčilović
Šuplja krofna: model razvoja koji poštuje društvene potrebe i ekološke granice
Model šuplje krofne ekonomistkinje Kejt Ravort ima za cilj da zadovolji društvene potrebe i da ostane unutar ekoloških granica.
Model šuplje krofne ekonomistkinje Kejt Ravort ima za cilj da zadovolji društvene potrebe i da ostane unutar ekoloških granica.
Može li turizam biti održiv na ušću dveju reka ispod Avale?
Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.
Stalan porast turizma u Beogradu gotovo da uopšte ne prate planovi o održivom turizmu, što doprinosi padu kvaliteta života u gradu za sve.
Obnovljivi izvori: „propuštena“ prilika za demokratizaciju energetskog sektora
Dobijanje energije iz obnovljivih izvora otvara priliku za demokratizaciju energetskog sektora, odnosno za veće učešće samih potrošača u proizvodnji energije. Ipak, trenutna situacija u Srbiji ne ide ka demokratizaciji već ka sve većoj profitnoj eksploataciji obnovljivih izvora energije.
Ko zapravo zagađuje: nejednakost i klimatske promene
Najbogatijih 10% (oko 630 miliona) ljudi je odgovorno za 52% ukupnih globalnih ugljeničnih emisija u periodu od 1990. do 2015. godine, pokazuje novo istraživanje. Takvi nalazi potvrđuju da borba protiv klimatskih promena mora da bude i borba za socio-ekonomsku pravdu.
Putokazi ka solidarnoj ekonomiji: mali proizvođači hrane u doba pandemije
Kupovina lokalne hrane i prehrambenih proizvoda preko interneta od malih proizvođača pokazalo se kao alternativa u doba pandemije koronavirusa. Uprkos nizu prednosti takve proizvodnje i prodaje, sistem favorizuje krupne aktere i njihove profite.
Slučaj Košutnjak: tragedija uništavanja javnog dobra u tri čina
Objavljivanje ranog javnog uvida povodom plana detaljnje regulacije za kompleks „Avala film“ ujedno je najava nove seče drveća, odnosno uništavanja zelenih površina zarad izgradnje stambene i komercijalne zone na Košutnjaku.
Bicikl kao održiva alternativa
Koronavirus i mere fizičkog distanciranja u periodu u kome je javni gradski saobraćaj bio potpuno obustavljan pokazale su da bicikl i u gradovima poput Beograda može biti održiva transportna alternativa. Da bi se dodatno povećao broj biciklista, neophodno je preduzeti afirmativne mere da se biciklisti zaštite u saobraćaju i da im se u gradovima omogući ugodnija i bezbednija vožnja.
Kada tržište diktira eutanaziju
Vesti o odstrelu životinja u tržištno orijentisanim zoološkim vrtovima govore o čitavom sistemu u kojem živimo. Ekonomija usmerena na profit u krizi ne može da sakrije svoje pravo lice.
Njivo moja neorana: slabosti kapitalističke poljoprivrede
Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Priroda i društvo tokom i nakon koronavirusa
Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Zagađenost vazduha u Beogradu
Tema o kojoj svi ovih dana u Beogradu pričaju – svi osim gradskih čelnika – alarmantna je zagađenost vazduha, uprkos produženom letu i odloženoj grejnoj sezoni. Šta li nas čeka tokom predstojeće zimske sezone?
U odbranu Grete Thunberg
Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.
Gori Sibir, gori Amazon, gori potreba za solidarnošću s prirodom
Međudržavno cepidlačenje oko kvota emisija ugljen-dioksida, idolopoklonstvo korporativnim interesima i druge političke neozbiljnosti konačno su zapalile planetu.
Zdravlje u doba klimatskih promena
Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.
Kako do održive proizvodnje energije u Srbiji
Globalno gledano ustalio se pad cene proizvodnje energije iz sunca i vetra, ali u Srbiji nedostaju političke odluke koje bi omogućile rast korišćenja tih obnovljivih izvora. Koncepti proizvođača-potrošača i energetskih zadruga primenjivi su u našoj zemlji, sve što je potrebno je odgovarajuća politička volja.
U uglju do guše
Zbog spaljivanja uglja najviše strada zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine, a upravo se na taj način proizvodi 70% električne energije u Srbiji. Novac treba ulagati u prelazak na zelenu energiju, a ne u izgradnju novih termoelektrana.
Privatizacija banja – otuđivanje javnih dobara i mogućnosti lečenja
Dugo odlagana privatizacija banja u Srbiji ulazi u svoju završnu fazu. Iako određeni broj banja i dalje pozitivno posluje, država želi da ih otuđi, čime se gubi mogućnost njihove dostupnosti široj populaciji, kao mesta za lečenje i rekreaciju.
Vazduh koji dišem
Stanovnici mnogih gradova u Srbiji izloženi su veoma zagađenom vazduhu. Ponajviše rezultat ljudskih aktivnosti, zagađenje vazduha uzrokuje mnoge bolesti, ali i više hiljada preuranjenih smrti godišnje. Adekvatan odgovor na ovaj problem, između ostalog, zahteva da se država uhvati u koštac s rešavanjem energetskog siromaštva njenih građanki i građana.
Mogu li klimatske promene da postanu zamajac za preobražaj društva
Najnoviji međunarodni izveštaji o klimatskim promenama pokazuju da se opasno približavamo tački bez povratka. Ipak, među državama čije su industrije najodgovornije za emisiju štetnih gasova, svega dve postavljaju dovoljno ambiciozne klimatske ciljeve. I dok evropske zelene partije beleže rast, mora se postaviti pitanje koji je domet igranja po postojećim pravilima.
U potrazi za glavnom železničkom stanicom u Beogradu
Gašenjem glavne železničke stanice u Beogradu teret servisivanja železničkog transporta je prebačen na druge stanice znatno skromnijih kapaciteta. Međutim, uz nezadovoljavajući kapacitet te stanice nisu ni adekvatno umrežene u sistem gradskog prevoza, što povećava troškove transporta, a institucije glavnog grada čini još udaljenijim za sve stanovnike Srbije.
Nestanak pčela dovodi u pitanje budućnost proizvodnje hrane
Decenijama se smanjuje populacija medonosnih pčela. Rešenje ovog problema zahteva pristup širih političkih razmera od angažovanja ljudi za oprašivanje biljaka ili proizvodnje pčela-drononva.
Kondominijumi ‒ lažna zajednička dobra
Suprotno stavu da su kondominijumi oblik zajedničkog vlasništva, oni su proizvod produbljivanja nejednakosti i glasnici distopijske budućnosti.
