Još jedno tropsko leto u nizu pokazuje nam da su klima uređaji postali apsolutna neophodnost u mnogim delovima Evrope, posebno u onim južnijim, ali ni zemlje centralne Evrope nisu izbegle toplotne talase. Deluje kao da su Amerikanci možda bili u pravu kada su još pre više decenija ozvaničili svoju ljubav prema klima uređajima, pa danas preko 90% domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama poseduje klima uređaj, za razliku od Francuske, gde je taj udeo donedavno bio ispod 25%. A posedovanje klima uređaja za neke ljude može biti razlika između života i smrti. U zapadnoj Evropi je tokom poslednje nedelje juna 2026. zabeleženo oko 10.000 smrtnih slučajeva više, pri čemu se većina povezuje sa vrućinom.
Klima uređaji više ne predstavljaju luksuz, ali pristup rashlađenom prostoru i dalje ostaje privilegija. Zato hlađenje prostora ne treba posmatrati samo kao pitanje individualne nabavke klima uređaja, već i kao pitanje javnog zdravlja, radnih prava, javnog prevoza, stanovanja i energetske pravde. Još jedan u nizu toplotnih talasa otvara pitanje kako obični ljudi mogu da se zaštite od ovih sada sve češćih ekstremnih vremenskih uslova, i ko ima mogućnost da se rashladi.
Dok se maksimalne dnevne temperature približavaju 40-om podeoku na skali termometra, postaje sve očiglednije da je potrebno klimatizovati javne zgrade, da klimatizovana budu mesta za rad, kao i mesta boravka ljudi, što dovodi do stalnog rasta broja klima uređaja. Da je potražnja za klima uređajima eksplodirala, mogli smo videti na slikama i snimcima iz francuskih supermarketa koji podsećaju na scene iz američkih prodavnica za Crni petak, gde se ljudi utrkuju i fizički obračunavaju kako bi došli do prenosivog klima uređaja. Globalno oko 40% stanovništva ima pristup klima uređaju, dok više od 80% ima potrebu za hlađenjem tokom barem dela godine. Razlika u stepenu klimatizacije bogatih država i onih siromašnijih i dalje je velika pa u Japanu 93% domaćinstava poseduje klima uređaj za razliku od Indije, gde je stepen klimatizacije tek 16%, iako su temperature i vlažnost vazduha viši.
Slika Srbije
Srbija se nalazi na delu planete koji se brže zagreva od globalnog proseka, još kada se u ovu jednačinu ubaci da se malo šta u urbanim sredinama radi na ublažavanju efekta toplotnih ostrva, dobijamo to da su klime postale neminovnost. To pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je 2024. godine više od 56% domaćinstava u Srbiji posedovalo klima uređaj. Ta brojka ide i preko 80% u Beogradu koji je i najviše na udaru toplih talasa usled gustine naseljenosti i stepena urbanizacije.
To što veliki broj građana poseduje klima uređaje ne znači nužno da svi mogu da ih koriste u meri koja doprinosi toplotnom komforu. Rast broja klima uređaja pratio je i konstantan rast cene električne energije za domaćinstva, pa je u proteklih deset godina u Srbiji bilo devet poskupljenja cene struje, što je dovelo do toga da je kumulativno električna energija postala oko 63% skuplja. Od oktobra 2025. granica ulaska u crvenu zonu spuštena je sa 1.600 na 1.200 kWh mesečne potrošnje, pa sada više stanovnika ulazi u ovu zonu u kojoj se svaki kilovat potrošene energije skupo plaća, što dodatno povećava račune za električnu energiju. Kako bi izbegli previsoke račune, građani često pribegavaju neuključivanju ili selektivnom uključivanju klima uređaja, nauštrb svog toplotnog komfora.
Selektivno uključuju klima uređaje i gradski prevoznici u svojim vozilima. Sindikati i korisnici sumnjaju da pojedini prevoznici klime ne uključuju i radi smanjenja potrošnje goriva, dok prevoznici probleme često objašnjavaju kvarovima i čestim otvaranjem vrata. Na sajtu „Zajedno na putu“ koji je pokrenuo sindikat „Centar GSP Beograd“ za manje od mesec dana pristiglo je od strane putnika i vozača 1.994 prijava usled nefunkcionisanja klima uređaja u autobusima Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd i to uglavnom na linijama gde prevoz vrše privatnici.
Dok se mnogi građani kuvaju kod kuće, u javnom prevozu i na poslu, poslovni i komercijalni prostori namenjeni platežno sposobnijim korisnicima ostaju neprekidno klimatizovani. Neboderi od stakla i čelika koje sve češće viđamo po Beogradu u potpunosti su klimatizovani. Ove strukture najčešće nemaju mogućnost prirodnog provetravanja i u potpunosti su zavisni od sistema za hlađenje i grejanje vazduha unutar njih. Za razliku od tradicionalnih kuća ili socijalističkih stanova koji pored brojnih mana makar imaju mogućnost provetravanja i druge pasivne vidove sprečavanja pregrejavanja, nove zgrade mogu da funkcionišu samo ako na raspolaganju imaju obilje energije, a šta se dešava ako to obilje nestane ili bude drugačije preraspoređeno?
Globalna slika
Rast broja klima uređaja neminovno dovodi i do rasta potražnje za električnom energijom. Globalna potražnja za električnom energijom za hlađenje prostora porasla je za 50% od 2015. godine, dostigavši oko 2.900 teravat-sati, što je više od ukupne potražnje za električnom energijom cele Evropske unije. Često električna energija za rad klima uređaja dolazi iz fosilnih goriva, kao što je slučaj i sa Srbijom, koja još uvek najveći deo električne energije dobija iz termoelektrana na ugalj. Time se dodatno doprinosi i prvobitnom uzroku korišćenja klime, pa se često završi u začaranom krugu: toplija klima vodi većoj upotrebi klima uređaja, dok njihova rastuća upotreba vodi dodatnom zagrevanju kroz ispuštanje toplote i emisija gasova iz proizvodnje električne energije.
Izlazak iz ovog začaranog kruga mogla bi biti električna energija iz obnovljivih izvora energije koja ovog leta u Evropi na berzama dostiže i negativne cene zbog sve većih kapaciteta instalirane solarne energije. Negativna cena na veleprodajnom tržištu ipak ne znači da je električna energija u tim satima besplatna za domaćinstva, već ukazuje na nedostatak skladištenja, fleksibilne potrošnje i odgovarajuće mrežne infrastrukture. S druge strane, usled niskih vodostaja značajno su smanjeni potencijali hidroenergije, a mnoge nuklearne elektrane primorane su da smanje proizvodni kapacitet usled nemogućnosti hlađenja i poštovanja ekoloških propisa koji ograničavaju do koliko stepeni sme voda u rekama da se zagreje. Poseban problem kod korišćenja rashladnih uređaja predstavlja to što ih gotovo svi koriste u isto vreme, pa rastu vršna opterećenja potrošnje koje postaje sve teže iznivelisati.
Budućnost hlađenja
Dok emisije gasova sa efektom staklene bašte rastu, možemo očekivati prosečno toplija leta i sve češće i intenzivnije toplotne talase. To znači da će sve veći broj ljudi imati potrebu za rashlađivanjem, pa se postavlja pitanje da li je budućnost u milijardama pojedinačnih klima-uređaja koji bruje i kaplju po prolaznicima ili ona može izgledati drugačije.
Napredak tehnologije u izradi klima uređaja je evidentan i oni stalno postaju efikasnije, ali nažalost efikasne klime obično završe kod bogatih, dok siromašni ako imaju sreće dobiju one bučne stare klime koje uz to troše i više električne energije. Samo povećanje efikasnosti ovih uređaja ima svoje fizičke granice. S druge strane unapređenje efikasnosti pokrenulo je takozvani Jevonosov paradoks, pa se deo ušteda ostvarenih povećanjem efikasnosti poništava rastom broja uređaja, rashlađene površine i dužine njihovog rada, pa nije retkost da na jednoj porodičnoj kući ili čak u jednom stanu imate više klima uređaja.
Možda je vreme da se sa individulanih rešenja pređe na ona zajednička, ali lokalizovana rešenja, i da se umesto pojedinačnih klima uređaja uvede centralizovani sistem hlađenja čitavih komšiluka. Ovakav sistem mogao bi da bude efikasniji i da usput uključi sve one uglavnom stare i marginalizovane koji danas ne mogu da priušte hlađenje svog doma.
Kada smo kod hlađenja prostora, potrebno je razumeti da klima uređaji bez energetski efikasnih zgrada ali i korišćenja „starih“ metoda poput provetravanja, pasivnog hlađenja i zelenila nisu sami po sebi rešenje. Klima uređaji bi trebali da budu tu u slučajevima ekstremnih vrućina, a ostale metode da se koriste kako bi se prostor što manje zagrejao. Tu u priču ulaze i ventilatori, jednostavna, stara i svima dobro poznata tehnologija, koja u kombinaciji sa klima uređajima može da smanji nepotrebnu potrošnju energije. Na primer, klima uređaj podešen na 26 °C u kombinaciji sa ventilatorom može pružiti isti termički komfor kao i samo klima uređaj podešen na 24 °C, uz smanjenje potrošnje energije za oko 25%.
Na kraju se moramo podsetiti da moderna klimatizacija nije nastala kao javnozdravstvena tehnologija kako bi olakšala život i rad običnim ljudima, već kako bi poslodavci osigurali da im se roba ne kvari, da radnici marljivo rade, a da kupci dolaze i tokom vrelih dana. Cilj klima uređaja na poslu je da pobedi prirodni ritam vremena i da osigura da produktivnost bude na zadovoljavajućem nivou šta god da se vani dešava. A dešava se katastrofa upravo izazvana time što kapitalizam zanemaruje prirodu i uticaj na nju. Luis Mamford, američki istoričar i filozof tehnologije i nauke kritikovao je klima uređaje, kritikom ljudskog društva koje po svaku cenu želi da ostvari potpunu dominaciju nad životnom sredinom. Klima uređaji jesu potrebni i spasavaju živote, ali bez razumevanja njihove prirode i političke ekonomije iza njih ostajemo u rashlađenom balonu kome preti pucanje, dok oko nas sve gori.
