Jedan od ciljeva Pariskog sporazuma iz 2016. godine, bio je zadržavanje temperature da ne pređe 1,5°C globalnog zagrevanja. Rast iznad toga predstavlja klimatske uticaje i rizike od takozvanih „prelomnih tačaka“ koji se pojačavaju sa svakim delićem stepena zagrevanja.
Kako objašnjava Milović, cilj Pariskog sporazuma je bio da se ne pređe granica od 2°C, dok je aspirativni cilj bio da se ne pređe ona od 1,5°C.
Prema izveštaju UNEP-a, po najoptimističnijem scenariju, porast temperature će biti najmanje za 1,8°C, dok mnogi predviđaju da će to biti čak i preko 2°C, što je znatno iznad ograničenja aspirativnog cilja.
„Naučna zajednica se potrudila da ponudi dovoljno dokaza zašto je 1,5°C ‘bezbedna granica’ koju ne bismo smeli da pređemo. Dakle, probijen je dogovor, ali ne zvaničan, već aspirativni cilj. Idemo ka budućnosti u kojoj će biti mnogo više vremenskih ekstrema, toplotnih talasa, suša i više nepredvidivog vremena“, govori Milović.
On ističe da se ovim izveštajem po prvi put „priznaje“ nešto što je već neko vreme jasno, a to je aspirativni cilj od 1,5°C neće biti ispunjen.
Izveštaj se zove Limiting overhoot, što prema rečima našeg sagovornika znači da se granica probija, ali se onda različitim tehnologijama ograničava šteta. Kao primer navodi uklanjanej ugljen-dioksid iz atmosfere da bi se zagrejanje vratilo na „bezbednu granicu“.
Iako je pređena granica, moguće je poboljšati situaciju, a kako navodi Milović, treba činiti ono što je trebalo i ranije.
„Glavna stvar kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena je smanjivanje sagorevanja fosilnih goriva koji su glavni i najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na obnovljive ili čiste izvore energije koji ne dovode do tih emisija ili dovode do manje količine. Ovo je pojednostavljeno ali glavna stvar ostaje ista – ako se to ne desi, ništa drugo nije dovoljno“, ocenjuje Milović.
Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a izjavila je da „nema dobrih ishoda ako ostanemo iznad 1,5°C“.
Širom sveta, ekstremni toplotni talasi već pokazuju da će klimatski uticaji udariti brže, jače i trajati duže – odnoseći više života i izazivajući dublje poremećaje. Možemo – i moramo – da krenemo pravim putem. Smanjenjem emisija gasova staklene bašte, jačanjem otpornosti i prilagođavanja, i obezbeđivanjem da prekoračenje 1,5°C bude što manje i kraće.“
Međutim, prema njegovom mišljenju, ni tu situacija nije crno-bela.
„Nije kao da je do 1,5°C sve super, a preko toga je sve katastrofalno, nego je zapravo svaki taj dodatni delić stepena od 0,1°C donosi novi rizike. Što manje zagrevanje bude, to je u principu bolje. Ali ti rizici nisu linearni“, navodi on.
Dodaje da svaki dodatni stepen ne nosi istu količinu rizika, već rizici rastu brže kako se zagrevanje povećava. Tako smo sve bliži takozvanim „tačkama preokreta“ – kada sistem pređe u novo stanje, koje je praktično nemoguće kontrolisati i vratiti i na staro.
„Mislim da je ovo leto uticalo na to da se ova tema ponovo stavi u centar pažnje javnosti. Javnost je ponovo svesnija i alarmirana onim što se dešava. Međutim, živimo u vremenu poli-kriza. Jednostavno se toliko stvari dešava u svetu i vesti su pune kriza i događaja koji zahtevaju punu pažnju, te klimatska kriza ne uspeva često da dopre do ljudi“, smatra Milović.
Primećuje da je ovog leta prisutna i promena narativa ka neizbežnosti adaptacije novim klimatskim uslovima. On kaže da je dobro što smo to konačno kolektivno osvestili, ali istovremeno mu deluje kao da sa tim ide i pomirenje sa sudbinom.
„Opasno je razmišljati po principu ‘sada ne možemo ništa da uradimo i pomirili smo se sa sudbinom’. To je opasno zato što iako možda možemo da se prilagodimo na sadašnju situaciju, možda nećemo i na neki svet koji bi bio još nešto topliji nego ovaj“, govori Milović.
Prema njegovim rečima, ukoliko ne radimo na tom smanjenju emisija, planeta će samo nastaviti da se zagreva i doći ćemo do nivoa zagrevanja na koji nećemo moći da se prilagodimo.
„Nećemo se prilagoditi, bar ne na ozbiljne krize“, upozorava Milović i zaključuje da iako se mogućnost najgoreg scenarija spustila, istovremeno se najbolji scenario pogoršao.
L.M.
