Bursać kaže da nije siguran koliko su brojke na Vučićevoj strani i koliko je srećan brojkama.
„Mislim da je po sredi nešto drugačije. Sa jedne strane, Vučić ima jednu crvenu liniju koja mu se bliži, a koju ne sme da dozvoli da dođe prva, a to su obavezni predsednički izbori na proleće zato što njemu kao predsedniku republike ističe mandat“, govori Bursać.
Podseća da je ovo predsedniku Aleksandru Vučiću drugi mandat i on po ustavu ne može više da se kandiduje.
„Ukoliko bi predsedničko takmičenje došlo prvo, to bi bilo prilično jasna trka između jednog SNS kandidata koji je nužno slabiji i manje vidljiv od Vučića, pošto ta stranka nije proizvela ni jednog drugog kredibilnog kandidata za 15 godina vlasti. Sa druge strane bi verovatno bio neki kandidat koji bi podržali studenti i ostatak opozicione scene, i to bi verovatno veliki rizik za legitimitet SNS-a da izgube takve izbore“, objašnjava politikolog.
Zbog toga se, kako navodi Bursać, oni odlučuju da prvo idu na parlamentarne izbore. Iako ta situacija možda po rejtingu i dalje nije najpogodnija za njih, on kaže da je to zato što parlamentarni izbori pružaju više opcija za izbornu manipulaciju.
Metode mahinacija
„To su fantomske liste, manjinske liste koje mogu olakšanim uslovima ući u parlament pa onda da daju podršku. Javljaju se neke nepostojeće stranke koje vidimo jednom u četiri godine.
Zatim fragmentacija na opozicionoj sceni koju vidimo, a tu je možda i Vučićevo očekivanje da će na studentskoj listi biti imena koja će moći medijski da satanizuje“, nabraja naš sagovornik.
Kako navodi, to je čitav niz različitih manipulativnih metoda koji mogu dovesti do tih 126 poslanika.
„SNS u ovom trenutku verovatno ne može da pobedi na parlamentarnim izborima. Ako se to ipak kojim slučajem desi, oni mogu da idu lagodnije na predsedničke izbore znajući da će dosta ljudi, u tom hipotetičkom slučaju, da ode u neku apatiju“, ocenjuje Bursać.
Prema njegovim rečima, to jeste rizik za njih i voleli bi da preuzmu taj rizik, a politikolog to zaključuje po formiranju manjinskih lista.
„Činjenica da je voljan čak da pusti SPS da ide samostalno na izbore što je veliki rizik jer ako SPS ostane ispod cenzusa, bacili su procenat glasova koji je mogao ići SNS koaliciji“, ističe Bursać i dodaje da se čini da je ovo zadnji momenat da se ide na parlamentarne izbore pod „Vučićevim uslovima“.
„U suprotnom se može desiti da mu situacija bude značajno gora ili da mu prvo dođu predsednički izbori, što nije povoljno za njih“, kaže Bursać.
On navodi da je SNS zaustavio svoj pad u rejtingu još pre godinu i po dana i drži se na toj brojci.
„Ali da je ta brojka bila dovoljna za pobedu oni bi raspisali izbore i ranije. Stvar je više u tome što se oni sa jedne strane nadaju da će doći do značajnog odliva od glavnog takmaca, a to je studentska lista. Verovatno postoji jedan broj ljudi koji se ‘smorio’, odnosno pomerio ka apstinenciji iz prostog razloga što ovo sve predugo traje“, pojašanjava.
Naglašava da upravo to jeste mehanizam zamora na drugoj strani na koji računaju iz vladajuće stranke, odnosno svi autoritarni lideri.
„Sa druge strane mislim da računaju i na fragmentaciju, na šta će definitivno da igra SNS na ovim izborima jer će biti mnogo lista. Neke od tih lista biti fantomske, podržane od strane njih, dok druge neće biti takve ali će SNS da profitira na njihovoj međusobnoj posvađanosti i nemogućnosti da se formiraju zajedničke liste“, zaključuje Bursać.
O potencijalnim problemima koje donosi veliki broj listi na glasačkom listiću možete čitati u posebnom tekstu.
L.M.
