Tokom dežurstava predstavnika opozicije u izbornoj komisiji od četvrtka, od kada je počela prijava za glasanje van biračkog mesta, gotovo da nema poziva na službeni telefon opštinske uprave za prijave glasanja van biračkog mesta, objašnjava Berić za Mašinu.
Ipak, pojedini članovi izborne komisije, zaposleni u opštini, donose spiskove na papirima sa prijavama za koje nije jasno kako su stigle niti ko ih je podneo.
Kada ih upitaju kakvi su to spiskovi sa kojih unose podatke u svesku koju zvanično koriste za evidenciju birača za glasanje van biračkog mesta, dobiju odgovore da su to „donosili ljudi” i da su zvali na njihove privatne telefone, tvrdi on.
Rečeno im je čak i to da nisu dužni da proveravaju ko prijavljuje birače, već samo da upisuju podatke.
Napominje da se desilo da je u izbornu komisiju došao nepoznat čovek, koji se nije predstavio, i da je doneo spisak sa više imena birača koje je prijavio za glasanje van biračkog mesta, a da su članovi komisije upisali osobe sa tog spiska u zvaničnu evidenciju.
Berić kaže da sumnjaju u to da se, bez njihovog znanja i saglasnosti, prijavljuju osobe koje potencijalno nisu ni zanteresovane da dođu da glasaju, kako bi onda birački odbor morao da ode kod njih i da se na taj način izvrši pritisak da ipak moraju da glasaju.
„Nismo u mogućnosti da proverimo ko prijavljuje ta lica”
U četvrtak je spisak birača za glasanje van biračkog mesta u Kladovu, navodi Berić, zaključen sa 115 osoba, da bi u petak popodne, kada je on došao u smenu, na spisku bilo 425 osoba, iako je, navodi, u prepodnevnim satima bilo samo tri poziva na zvanični fiksni broj telefona.
Za to vreme je, tvrdi, sveska bila kod predsednika komisije u drugoj prostoriji, a ne kod dežurnih članova izborne komisije, zbog čega je Berić odlučio da slučaj prijavi policiji.
Policiji je objasnio da sumnja na zloupotrebu mehanizma za prijavljivanje ljudi za glasanje van biračkog mesta, jer ne postoje nikakvi tragovi koji ukazuju na to da su ti ljudi zaista dali pristanak da ih neko prijavi, da oni uopšte imaju biračko pravo, niti da postoji razlog za glasanje van biračkog mesta.
„Ja sam dužan kao član Opštinske izborne komisije da skrenem pažnju da postoji sumnja da se vrši zloupotreba prijavljivanja, da se spiskovi sačinjavaju na nekom nepoznatom, verovatno, mestu i da se donose u lokalnu izbornu komisiju, a da mi nismo u mogućnosti da proverimo ko prijavljuje ta lica”, navodi Berić.
Navodi da ima informaciju da je u policiji sačinjen izveštaj o tom slučaju, ali ne zna da li je to prosleđeno Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu.
„Mi znamo da smo opština koja ima dosta starih, dosta povratnika iz inostranstva, penzionera koji su se vratili u rodni kraj. Ne osporavamo pravo nikome da izvrši svoje pravo da glasa ili da ne glasa. I jedno i drugo je zagarantovano Ustavom. Ali ono što nam je problem, to je način na koji se vrši prijava nekih lica”, objašnjava Berić za Mašinu.
Ko može da se prijavi za glasanje van biračkog mesta i kako?
U Zakonu o izboru narodnih poslanika definisano je da birač koji nije u mogućnosti da glasa na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta može da glasa van biračkog mesta, a na području koje obuhvata biračko mesto.
Navedeno je da birač treba da o tome obavesti lokalnu izbornu komisiju najranije 72 časa pre dana glasanja ili birački odbor na dan glasanja do 11 časova.
Budući da nije precizirano na koji način birač treba da obavesti izbornu komisiju, predstavnici opozicione izborne liste u izbornoj komisiji u Kladovu insistirali su na sednicama izborne komisije da se birači javljaju na zvanične fiksne brojeve telefona opštinske uprave, ali većina u izbornoj komisiji to nije prihvatila.
Tako se sada, na spisku dežurnih za prijavljivanje za glasanje van biračkog mesta, pored imena pojedinih članova izborne komisije nalazi zvaničan broj fiksnog telefona, a pored drugih članova izborne komisije, poput imena predsednika, stoji privatni mobilni broj telefona.
Može li neko drugi da prijavi birači za glasanje van biračkog mesta?
Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji Marijana Pajvančić, u autorskom tekstu za Peščanik, tumači da samo birač može podneti prijavu za glasanje van biračkog mesta, odnosno da je samo on ovlašćen da lično obavesti lokalnu izbornu komisiju da ne može da glasa na biračkom mestu.
Ona napominje da Zakon propisuje da pomagač može pomoći biraču samo u slučaju „kada sam ne može da popuni glasački listić“, zbog čega tvrdi da pomagač nema pravo da umesto birača podnese prijavu za glasanje van biračkog mesta.
Berić kaže da se predstavnici vlasti u izbornoj komisiji u Kladovu pozivaju na to da u zakonu nije objašnjeno kako birač obaveštava komisiju, odnosno da nije striktno definisano da niko ne može da ga prijavi i koliko lica može jedno lice da prijavi.
„Međutim, nije baš to tako, jer ne može cirkus da se pravi od toga”, smatra Berić.
Dodatan problem predstavlja i to što Republička izborna komisija (RIK) nije propisala nikakav obrazac za prijave za glasanje van biračkih mesta.
Berić kaže da je on napravio formular sa prostorom za unošenje svih neophodnih podataka za prijavu glasanja van biračkog mesta – ime, prezime, adresa, broj u biračkom spisku, matični broj, broj telefona, razlog zašto to lice želi da glasa van biračkog mesta, i prostor za napomenu ukoliko neko drugo lice prijavljuje birača, da se unesu informacije i o tome.
Objašnjava da je poslednji deo dodat jer su pokušali da naprave vezu između lica koja prijavljuju birače, da utvrde da li tu, eventualno, postoji neka zloupotreba.
„To je ono na šta mi sumnjamo i šta smatramo da se možda sada događa. Jasno je nama da lice koje je nepokretno, na primer, da ono možda ne može ni da telefonira. I najlogičnije je da neko od užih članova porodice prijavi ga, ili eventualno komšija, ili rođak, ali to ne znači da to lice može da prijavi 10, 15, 20 lica, a to se sada kontinuirano dešava”, objašnjava on.
Budući da ne postoji formular za unošenje podataka o prijavljenima za glasanje van biračkih mesta, Berić objašnjava da se u svesku sada upisuju samo ime lica, adresa, broj u biračkom spisku i brojevi telefona, ali bez matičnog broja kojim će biti moguće utvrditi identitet.
Argument je, navodi, bio da ne smeju da uzimanju matične brojeve od građana, iako je on na sednicama ukazivao na to, kao organ za sprovođenje izbora, moraju imati način da identifikuju lice kako bi utvrdili da li ima biračko pravo jer se birački spisak ne nosi na lice mesta za glasanje van biračkih mesta.
U većini opština na prošlim parlamentarnim izborima van biračkih mesta glasalo više od tri posto birača
Na parlamentarnim izborima 2023. više od 100.000 birača, odnosno oko 2,7 odsto onih koji su glasali, glasalo je van biračkog mesta, dok je u pojedinim opštinama taj udeo prelazio deset odsto, piše BIRN pozivajući se na analizu profesorke Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji Marijane Pajvančić.
Od 168 opština, u 100 je procenat građana izašlih na izbore koji su glasali izvan biračkog mesta viši od izbornog cenzusa tri posto.
U zapisnicima o radu biračkih odbora sa prethodnih izbora može se videti da su za glasanje van biračkih mesta bili prijavljeni građani koji su negirali da su sami podneli prijavu, koji nisu znali ko ih je prijavio, da je jedna osoba dva puta glasala van biračkog mesta ili da je za glasanje van biračkog mesta bila prijavljena preminula osoba.
Mašina je pokušala da o ovome razgovara i sa predsednikom Izborne komisije opštine Kladovo Milošem Šejnjanovićem, ali je, nakon našeg predstavljanja u telefonskom pozivu, kratko odgovorio da ne može sada da priča jer je u gužvi. Šejnjanović nam do objavljivanja ovog teksta, nije odgovorio ni pitanja koja smo mu uputili imejlom.
