PSG je odlučio da na predstojeće izbore izađe samo ukoliko sve stranke okupljene oko Platforme za evropsku Srbiju i Narodne Srbije nastupe u jedinstvenoj koloni. U slučaju da ne dođe do široke koalicije, PSG će podržati studentsku listu pod uslovom da njihovo delovanje i stavovi ne budu u suprotnosti sa osnovnim načelima PSG-a.
„Smatramo da je okupljanje svih političkih stranaka koje imaju isti plan za Srbiju jedini ispravan put ka smeni aktuelnog režima i promeni pravca zemlje, a da bi separatni izlazak mogao da ugrozi da se u Srbiji dese promene“, navodi se u saopštenju ove stranke.
Istakli su i da u ovom trenutku „svi moraju da ispred međusobnih razlika stave zajednički cilj – smenu ovog režima“.
„Zato je uslov PSG-a za izlazak na izbore jasan – jedinstven nastup cele opozicije, kako bi se glasovi građana koji žele promenu okupili oko jedne političke alternative i kako bi se stvorila najbolja moguća šansa za smenu vlasti“, pišu u saopštenju.
PSG uz studente ako ne dođe do formiranja koalicije
Izjašnjavanja opozicionih stranaka o stavu PSG-a i dalje nema, kako navodi Vladimir Pajić koji dodaje da nije bilo otvorenijih reakcija ili saopštenja.
„Smatramo da smo doneli odgovornu i poštenu odluku u ovom trenutku. Mi i dalje pozivamo na formiranje jedinstvenog, najšireg proevropskog fronta kako bi imali dobre brojeve za ove izbore i da zajedno sa Studentskom listom u budućnosti možemo da napravimo Vladu koja će smeniti ovaj režim. To je ono što je suština i ove odluke i suština ovog političkog trenutka“, ističe on.
U slučaju formiranja zajedničkog proevropskog širokog fronta, izrazio je očekivanje da rezultat na izborima može biti i dvocifren procenat glasova.
„To je ono što bi dalo mogućnost da se u budućnosti zaista napravi jedna vlast koja će da bude patriotska i koja će ovu vlast i ovaj režim oterati u istoriju“, kaže Pajić.
Prema njegovim rečima, u slučaju da ne dođe do formiranja široke proevropske jedinstvene liste, veliki broj stranaka bi ostao ispod cenzusa.
„Smatramo da čak i ukoliko se pređe cenzus, to ne bi bilo dovoljno i ne bi se postigao sinergijski efekat koji bi mogao da zajedno sa budućim rezultatom takve studentske liste, osvoji vlast. Ukoliko u ovom trenutku ne možemo da napravimo takav jedan zajednički opozicioni front, da je prosto težina istorijskog trenutka i odgovornost na nama“, navodi Pajić i dodaje da će zbog toga podržati studentsku listu.
Poručuje da PSG ne odustaje od svoje politike i insistira na tome da se osnovna načela i vrednosti same studentske liste ne razlikuju od onoga što su osnovna načela i vrednosti PSG.
„U tom slučaju pružićemo apsolutnu podršku i bit ćemo tu na terenu“, zaključuje Pajić.
Ujedinjenje opozicije jedina logična odluka
Politikolog Luka Petrović govori za Mašinu da je ova odluka PSG je racionalna i odgovara trenutnim odnosima snaga na političkoj sceni.
„Razjedinjavanje stranaka, koje su nekada činile koaliciju Srbija protiv nasilja, na više lista dovodi u pitanje prelazak cenzusa. Ako ne postoji prostor da se napravi jedna kolona koja će sigurno preći cenzus, iz ugla te stranke, podrška je logičan potez“, ocenjuje politikolog Luka Petrović.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić je sličnog razmišljanja i takođe govori da je odluka PSG-a racionalna i odgovorna jer predstavlja pokušaj da se u poslednjem trenutku zaustavi proces političke atomizacije opozicije.
On smatra da u situaciji u kojoj izbori imaju izrazito referendumski karakter, građani ne očekuju od opozicionih stranaka da im demonstriraju raskoš međusobnih razlika, nego sposobnost da razlikuju važno od nevažnog.
„A danas je važno samo jedno – smena režima. Ako stranke koje dele gotovo identične stavove o evropskoj budućnosti Srbije, vladavini prava i karakteru Vučićevog režima nisu u stanju da stanu na jednu listu, teško će građanima objasniti zašto bi njihove međusobne razlike morale biti važnije od promene vlasti“, pojašnjava Pajtić.
Kao i Petrović, smatra da je PSG zato povukao logičan potez.
„Ako nema minimuma odgovornosti za zajednički nastup, politički je poštenije podržati onu listu koja u ovom trenutku ima najveći mobilizacijski potencijal – studentsku. Drugim rečima, opozicija sada bira između sabiranja glasova i sabiranja izgovora“, ističe naš sagovornik.
Više lista – manje vidljivosti
Politikolog Luka Petrović smatra da će tokom kampanje svi manji akteri, odnosno sve liste koje nisu deo liste Srpske napredne stranke ili studentske liste biti potisnute u drugom planu.
„Možemo očekivati da će mnogi glasači koji bi u ovom trenutku možda podržali nekog manjeg aktera, na izborni dan odluče da se ponašaju racionalno i ne rizikuju bacanje svog glasa“, kaže on.
Dodaje i da bez obzira na broj lista, očekuje puno fantomskih listi.
„Posebno jer je omogućeno da jedna osoba potpiše podršku za više listi, očekujem da suštinski imamo referendumsku atmosferu. To dobrim delom zavisi i od osmišljavanja kampanje, na studentskoj listi je da svojim aktivnostima pokaže kako je kredibilan politički akter kome bi svi opoziciono nastrojeni birači trebalo da ukažu podršku“, zaključuje Petrović.
Bojan Pajtić pojašnjava da će više opozicionih kolona, umesto veće vidljivost opozicije, paradoksalno, proizvesti manju vidljivost.
„U kampanji kojom će dominirati dva politička pola – režim i studentska lista – nekoliko malih opozicionih lista rizikuje da ostane u komunikacionom međuprostoru u kome ih birači jedva registruju“, smatra Pajtić i dodaje da Vučiću takva situacija savršeno odgovara jer on želi da protiv sebe ima što više protivnika, pod uslovom da je svaki pojedinačno dovoljno slab.
Pajtić navodi da se izbori ne dobijaju brojem logotipa na bilbordima, već sposobnošću da građani u jednoj političkoj opciji prepoznaju realnu mogućnost promene vlasti.
„Veliki broj stranaka na biračkom listu neće predstavljati bogatstvo političkog pluralizma, nego optičku konfuziju. Birački list može izgledati kao telefonski imenik, ali će se politička odluka ogromnog broja građana svesti na vrlo jednostavno pitanje – za ili protiv nastavka ovog režima“, govori Pajtić.
On je mišljenja da u takvoj situaciji svaka dodatna opoziciona lista mora da objasni ne samo zašto je protiv Vučića, nego i zašto je toliko posebna da nije mogla zajedno sa drugima koji su takođe protiv njega.
„To je veoma težak odgovor kada su programske razlike među njima mnogo manje od razlike koja sve njih deli od režima. Ako na kraju nekoliko tih lista ostane ispod cenzusa, birački list neće biti dokaz pluralizma, nego dokument o tome kako je politička sujeta uspela da pretvori glasove građana u nevažeći politički kapital“, završava Pajtić i zaključuje da u trenutku kada građani traže promenu sistema, poslednje što im je potrebno jeste katalog opozicionih ega.
L.M.
