U sredu, 26. avgusta, urušavanje glečera sa obronka Himalaja izazvalo je seizmički potres magnitude 4,4. Okrug Rasua, koji se nalazi oko 80 kilometara severno od Katmandua, na severu Nepala, posebno teško je pogođen, uključujući gradove Timure, Rasuvagadi i Sijabrubesi, popularne destinacije za pešačenje među turistima, planinarima i hodočasnicima.
Čitava sela bila su u trenu „zbrisana“, saopštila je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Organizacija je poslala donacije poput ćebadi, kompleta za prvu pomoć, nosila i vreća za tela, prenosi Gardijan.
Putevi, mostovi, hidroenergetska postrojenja, vodovodni sistemi i telekomunikacione mreže pretrpeli su velika oštećenja. Zbog toga su pogođena područja uglavnom nedostupna, što dodatno otežava dostavljanje pomoći, saopštio je u četvrtak UNICEF. Najmanje 17.000 dece pogođeno je poplavama.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), Antonio Gutereš, saopštio je da UN mobilizuju timove i prikupljaju sredstva. UN su donirale inicijalnih dva miliona dolara za pomoć, navodi se na njihovom sajtu. Svetska zdravstvena organizacija takođe je donirala komplete prve pomoći koji treba da obezbede 10.000 ljudi.
Na sajtu UN-a se navodi i da je ta oblast bila pogođena zemljotresom magnitude 7,8 u aprilu 2015. godine, kada je poginulo preko 8.800 ljudi. Prošlog oktobra, jake kiše izazvale su poplave i klizišta širom istočkog i centralnog Nepala.
Šta možemo da očekujemo u Srbiji
Načelnik sektora za vanredne situacije naveo je 27. avgusta za RTS da je od početka avgusta bilo 3.560 požara na otvorenom i da su svi brzo lokalizovani i gašeni, osim požara na Stolovima i u Deliblatskoj peščari. Nepoznatno je koliko je hektara šume izgorelo u Deliblatskoj peščari, ali neki od poslednjih satelitskih snimaka ukazuju na preko 3.500 hektara, pisali smo na Mašini.
Vremenski uslovi su bili takvi požar nije mogao da se zaustavi, govorili su nadležni, ali u isto vreme novac za nabavku opreme za odbranu od požara dobila je Srpska pravoslavna crkva za svoja šumska gazdinstva, a dobrovoljna vatrogasna društva u Vojvodini ostala su bez sredstava.
Klimatologa i profesora na Fizičkom fakultetu, dr Vladimira Đurđevića, pitali smo koliko smo spremni na sve ekstremnije vremenske uslove i šta možemo da očekujemo na našem podneblju u godinama ispred nas.
„Možemo očekivati više situacija koje su slične sa situacijom u Deliblatskoj peščari i u Nepalu, zato što promenjena klima i toplija klima donosi više ekstrema, a zajedno sa tim dolazi i niz ovakvih nepovoljnih događaja koji su podstaknuti tim ekstremima, kao što su požari, poplave, bujične situacije sa ekstremnim padavinama, jakim olujama i tako dalje“, kaže Đurđević i dodaje da je većina ekstrema potpomognuta klimatskim promenama.
„I dalje se nalazimo u procesu globalnog zagrevanja. Porast globalne temperature nije zaustavljen, niti će uskoro stati, tako da u najmanje tri decenije možemo da vidimo dalju intenzifikaciju svega ovoga. Uslovno rečeno, ta intenzifikacija na neki način znači dupliranje. Znači, sve ovo čemu smo sad svedočili, uslovno rečeno, može da se pomnoži sa dva“, ističe Đurđević.
Bez napuštanja fosilnih goriva, globalno zagrevanje ne može da se zaustavi. Najkraći period, ako napustimo fosilna goriva, jeste između 20 i 30 godina.
„Ovo što sad gledamo je na neki način početak onoga što nas očekuje u budućnosti. Ma koliko nam ekstremno danas izgledalo vreme u kojem živimo, ovo je najmanje ekstremno vreme u budućnosti“, kaže Đurđević.
Dva rešenja
Našeg sagovornika upitali smo, ako je u pitanju neminovnost, šta se može uraditi kako bi se sačuvali životi ljudi i prirode.
„Jedan način je postepeno napuštanje fosilnih goriva, a pošto to ne može da se desi preko noći, potrebne su godine i taj proces se zove mitigacija ili ublažavanje – sve zemlje sveta treba da osmisle kako će u budućnost da proizvode energiju, a da ne koriste ugalj, naftu i gas. A druga stvar je prilagođavanje na klimatske promene, a to je na neki način reorganizacija društva tako da trpi manje posledice zbog ekstremnih vremenskih uslova u budućnosti i zbog činjenice da se klima promenila“, kaže klimatolog.
Prilagođavanje je priprema za budućnost, objašnjava on i dodaje da zahteva promene u gotovo svim aspektima svakodnevnog života – od banalnih stvari pa sve do veoma kompleksnih.
Ko će najviše da strada?
„U nekim zemljama se čak vodi debata oko toga da li treba ugrađivati klima uređaje ili ne treba. U pitanju je banalna stvar u odnosu na proces prilagođavanja na nekom širem planu ili u nekim složenim situacijama, kao što je, recimo, koliko ćemo imati vode, da li ćemo imati vode za sve što nam treba, ko će imati prioritet u korišćenju vode koja nam je dostupna, da li će to da budu građani, da li će to da bude industrija ili energetika, da li će to da bude poljoprivreda“, navodi Đurđević.
Kada su prioriteti i pravednost u pitanju, Đurđević kaže da će oni koji su u najgorem položaju snositi posledice svega.
„Ljudi su žilavi i uspeće da se verovatno adaptiraju na raznorazne klimatske uslove, na raznoraznu količinu ekstrema i hazarda, ali, kažem opet, u toj situaciji je pitanje koje će da preuzme najviše tih negativnih efekata na sebe. Koji deo društva će najviše da strada?“, pita se klimatolog.
Šta je prihvatljivo da se izgubi
Kada su, na primer, požari u pitanju, Đurđević kaže da postoje stvari na koje ne možemo da se prilagodimo i da moramo da prihvatimo činjenicu da ćemo imati neku vrstu trajne štete.
Oni će postajati sve rizičniji i onda se postavlja pitanje – da li je moguće očekivati da se ekosistemi na tim lokacijama vrate u oblik u kakvom su bili pre požara, jer klimatski uslovi koji budu bili u tom trenutku jednostavno neće podržavati ekosisteme koji su u prošlosti tu bili.
„Ko će da povuče tu crtu i da kaže šta je prihvatljivo da se izgubi, a šta nije prihvatljivo?“, pita Đurđević.
Ukoliko se porast globalne temperature zaustavi na granici od dva stepena, program prilagođavanja može biti organizovan planski i šteta može biti držana pod kontrolom.
„Ukoliko pređemo granicu od dva stepena, onda proces prilagođavanja postaje izuzetno kompleksan i finansijski i organizaciono i u smislu pravičnosti“, navodi sagovornik Mašine.
Stihijsko prilagođavanje je druga opcija i podrazumeva čekanje da ceo sistem ponovo uspostavi neku novu ravnotežu i da joj se ljudi prilagode. Đurđević u tom slučaju očekuje rekativan odnos donosioca odluka, kakav je i do sada bio.
Za planska rešenja potreban je visok stepen organizacije u kojoj bi učestvovalo čitavo društvo, navodi klimatolog.
„Ja znam da ljudi vole to da čuju, ,nemojte da se brinete, imamo plan, to će da bude kako treba‘, ali to je vrlo složeno i kompleksno pitanje, i ishod je vrlo neizvestan“, zaključuje Đurđević.
A.G.A.
