Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković potvrdio je pre dva dana za RTS da je sve spremno da nastava krene regularno i da u prve razrede osnovnih škola ove godine kreće 62.450 učenika. Pojedini gradovi osnovcima nude pakete besplatnih udžbenika dok na drugim opštinama besplatni udžbenici kao i ranijih godina dostupni su socijalno ugroženim kategorijama.
Uz pregovaranja oko izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i probleme koji prosvetu more godinama unazad, svečanu atmosferu polaska u školu zamenjuju briga i neizvesnost. Uz to, situacija u pojedinim srednjim školama ostala je neizvesna nakon prošlogodišnjih represivnih mera, kako je Mašina prenosila prethodnih dana.
Kada se povede razgovor o pripremi dece za polazak u školu, Ana Simić ističe da je upadljiv raskorak između nečega što je ustavno pravo i ekonomska realnost.
„Naš Ustav kaže da je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno, a onda pod tim besplatno se podrazumeva jedino to da roditelji ne moraju da plaćaju školarine za decu, odnosno da država obezbeđuje plate nastavnom osoblju održavanje škole. Svi ostali troškovi su u suštini prebačeni na roditelje.“
Simić objašnjava da troškovi pripreme đaka za polazak u školu mogu da variraju u zavisnosti od toga u koji razred dete kreće kao i od toga za koje izdavače se škola, odnosno nastavnici opredeljuju, kao i to da li deca mogu da koriste polovne udžbenike ili.
„Troškovi lako narastu od 20.000, što je neki minimum da se obezbede udžbenici, pribor za školu, oprema za fizičko i tako dalje do 60.000 dinara, što je za nekog ko prima minimalnu zaradu cela plata, a govorimo o troškovima za samo jedno dete,“ govori ona.
Začarani krug tržišta udžbenika
Situacija je dodatno otežana činjenicom da u Srbiji postoji otvoreno tržište školskih udžbenika na kome posluje na desetine privatnih izdavačkih kuća i škole i nastavnici su slobodni da izaberu izdavače, dodaje Simić uz činjenicu da se nastavni program i izdavači se često menjaju. Problem se dodatno usložnjava kada izdavači neznatno promene sadržaj udžbenika, tako da roditelji više ne mogu da računaju na to da će mlađa deca da naslede udžbenike od starijih ili da mogu da kupe udžbenike na berzi polovnih knjiga, pa da tako smanje troškove.
„Mi imamo jedan mehanizam koji glumi slobodno tržište udžbenika gde u suštini, a i u slučajevima gde lokalne samouprave daju roditeljima školske dece neki novac za kupovinu udžbenika, mi prelivamo novac iz budžeta roditeljima koji onda taj novac prebacuju privatnim izdavačima, što je jedna simulacija slobodnog tržišta,“ zaključuje Simić
Aleksandar Markov, osnivač Edu foruma, smatra da bi sav sistem udžbeničke politike trebalo rešavati na nivou države.
„Mišljenje i moje i velikog broja mojih kolega je da udžbenici moraju bar za osnovnu školu biti besplatni za sve učenike jer je osnovna škole obavezna a i na taj način obezbeđujemo ovaj jednakost svih što je i ustavom zagarantovano pravo da su svi jednaki,“ zaključuje Markov.
Kao roditelj, Simić kaže da može samo da se nada saradnji u školi, da će uspeti da naprave neku zajednicu.
Ona dodaje da pored osnovnih troškova za opremanje đaka za početak školske godine tu su i troškovi za izlete, ekskurzije, privatne časove, bavljenje sportom i drugim vannastavnim aktivnostima.
„Naravno, pozdravljam to što oni dobijaju besplatne udžbenike, ali mislim da nam je potrebna jedna sveobuhvatnija socijalna politika i za socijalno ugrožene đake, ali i jedan drugačiji pristup osnovnom i srednjem obrazovanju generalno.“
Produbljivanje postojećih problema
Ono što Aleksandar Markov ističe kao glavno pitanje koje opterećuje nastavnike i celokupnu javnost poslednjih nekoliko nedelja jesu pojedini predlozi izmene zakona, pre svega mogućnost da nastavnik lakše izgubi licencu, da se ograniči broj roditelja u savetima i aktivnost učenika u samoorganizovanim klubovima.
Nastavnici, pored niskih primanja, imaju prema Markovu razloga da budu zabrinuti zbog činjenice da je mogućnost gubitka licence sada prema novom predlogu prilično velika.
„Problem kod licence jeste u tome što kada se ona izgubi nastavnik više ne može da pronađe posao, nema pravo da radi u školi, a licencu ne može ponovo da dobije prema aktuelnom zakonu. Licenca se oduzimala za teža krivična dela, teže prekršaje. Ovim predloženim izmenama direktor može praktično da presudi da li neki nastavnik, neadekvatno obavlja svoje obaveze,“ objašnjava Markov, koji dodaje da je javnost zaokupljena pitanjem broja članova saveta roditelja koji je sada prema predlogu smanjen.
Markov ne vidi razlog da se maksimira broj članova saveta roditelja umesto da se odredi najmanji mogući broj jer se u praksi često dešava da roditelji ne žele da budu deo saveta. Sa druge strane, on primećuje da su u nekim školama saveti roditelja postali „prilično glasni“ i počeli da ukazuju na neke nelogičnosti, što on vidi kao mogući razlog da se broj roditelja ograniči.
Ministarstvo prosvete je ovim izmenama zakona više navuklo gnev javnosti nego što je moralo i ovo doprinosi napetoj atmosferi u kojoj se očekuje početak godine, smatra Markov.
Interesovanje za upis na nastavničke smerove godinama unazad je slabo, a prema mišljenju Markova ova poslednja dešavanja ne idu na ruku onima koji žele da se to pitanje reši.
„Mladi su praktični i svi oni koji imaju mogućnost da se opredele za poslove koji će im doneti sigurnu egzistenciju biraju te poslove. Jedna strana je materijalna, a s druge strane su i veliki pritisci koji su prisutni na nastavnike. Ti pritisci su poslednje vreme sve izraženiji. Osim toga veliki broj mladih i dan danas radi na određeno vreme,“ dodaje Markov, kao još jedan problematičan aspekt koji mori našu prosvetu proteklih godina.
Finansiranje udžbenika prema Markovu ne bi smelo da zavisi od toga s koliko raspolaže lokalna samouprava.
„Na taj način država praktično diskriminiše decu jer one lokalne samouprave koje nemaju tu mogućnost da obezbede, roditelji ostaju uskraćeni za tu vrstu pomoći i moraju sami da plaćaju udžbenike koji nisu jeftini recimo za peti šesti razred udžbenika košta između 20 i 22.000 što je onako značajan izdatak za roditelje.“
Problem na tržištu udžbenika bilo bi, prema Markovu rešeno ako bi država finansirala udžbenike.
M.P.
