obrazovanje

Filološki fakultet; Foto: Mašina.

AI i obrazovanje: Čemu služi znanje i kako da veštačka inteligencija bude dobar sluga, a ne zao gospodar

Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom.

Veštačka inteligencija sve se više uzima maha i u Srbiji, posebno kroz velike jezičke modele kao što je ChatGPT. Neminovno je i da utiče na obrazovanje – ali pod kojim uslovima? Čemu veštačka inteligencija može da služi u obrazovnom sistemu, kakve negativne posledice se naziru i kako uopšte pristupiti njenoj upotrebi, razgovaramo sa profesorom na Fakulteta tehničkih nauka, Nikolom Luburićem i profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandrom Baucalom.

škola

Antić (Forum srednjih stručnih škola): Poklanjanje ocena mora da prestane, rezultati male mature pokazali pravo stanje znanja

Pad rezultata na završnom ispitu iz srpskog jezika otvorio je pitanje stvarnog kvaliteta obrazovanja i opravdanosti velikog broja odličnih učenika i vukovaca. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ocenjuje da je inflacija ocena jedan od najvećih problema srpskog obrazovnog sistema i poručuje da je krajnje vreme da se uspostavi odgovornost na svim nivoima.

Pad rezultata na završnom ispitu iz srpskog jezika otvorio je pitanje stvarnog kvaliteta obrazovanja i opravdanosti velikog broja odličnih učenika i vukovaca. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić ocenjuje da je inflacija ocena jedan od najvećih problema srpskog obrazovnog sistema i poručuje da je krajnje vreme da se uspostavi odgovornost na svim nivoima.

Rektorat univerziteta u Beogradu

Kada politika uđe u amfiteatar: novi univerziteti ili politički projekat – da li Srbiji zaista trebaju strani fakulteti?

Dok vlast najavljuje dolazak stranih univerziteta i osnivanje novih visokoškolskih ustanova, predstavnici akademske zajednice upozoravaju da za takve poteze ne postoje ni demografski ni obrazovni razlozi. Umesto jačanja kvaliteta visokog obrazovanja, smatraju da je reč o pokušaju političkog disciplinovanja univerziteta koji su ostali među retkim autonomnim institucijama u društvu. O dolasku stranih fakulteta u Srbiji razgovarali smo sa dekanom Hemijskog fakulteta u Beogradu Goranom Roglićem i profesorkom i predsednicom Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu Katarinom Popović.

Dok vlast najavljuje dolazak stranih univerziteta i osnivanje novih visokoškolskih ustanova, predstavnici akademske zajednice upozoravaju da za takve poteze ne postoje ni demografski ni obrazovni razlozi. Umesto jačanja kvaliteta visokog obrazovanja, smatraju da je reč o pokušaju političkog disciplinovanja univerziteta koji su ostali među retkim autonomnim institucijama u društvu. O dolasku stranih fakulteta u Srbiji razgovarali smo sa dekanom Hemijskog fakulteta u Beogradu Goranom Roglićem i profesorkom i predsednicom Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu Katarinom Popović.

Protest 15. marta 2025. u Beogradu

Mladi između protesta i represije: Šta pokazuje Izveštaj o ljudskim pravima za 2025. godinu

Studentski protesti pokrenuti nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu postali su centralni događaj 2025. godine i snažno uticali na položaj mladih u Srbiji. U najnovijem Izveštaju o ljudskim pravima mladih, Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) ocenjuje da su mladi tokom godine bili izloženi ograničavanju slobode okupljanja, prekomernoj upotrebi sile, pritiscima na obrazovne ustanove i sužavanju prostora za političko i građansko delovanje.

Studentski protesti pokrenuti nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu postali su centralni događaj 2025. godine i snažno uticali na položaj mladih u Srbiji. U najnovijem Izveštaju o ljudskim pravima mladih, Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) ocenjuje da su mladi tokom godine bili izloženi ograničavanju slobode okupljanja, prekomernoj upotrebi sile, pritiscima na obrazovne ustanove i sužavanju prostora za političko i građansko delovanje.

kauč i druge stvari ispred fakulteta

Hoće li studenti osetiti poskupljenja na beogradskim fakultetima?

Školarina će biti skuplja na sedam fakulteta ove godine, objavio je Univerzitet u Beogradu u sklopu konkursa za upis nove generacije. U pitanju su Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Ekonomski, Pravni, Filološki, Tehnički fakultet u Boru i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Školarina će biti skuplja na sedam fakulteta ove godine, objavio je Univerzitet u Beogradu u sklopu konkursa za upis nove generacije. U pitanju su Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Ekonomski, Pravni, Filološki, Tehnički fakultet u Boru i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

„Narod bez obrazovanja nema budućnosti“, rekao je Vučić – i zaista je tako

Memorandum o saradnji na osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“ danas su, u prisustvu predsednika države, potpisali patrijarh srpski Porfirije i premijer Vlade Srbije Đuro Macut. „Sveti Sava je znao ono što i danas važi: da narod bez obrazovanja nema budućnosti“, izjavio je Aleksandar Vučić, a mi podsećamo na samo neke od dosadašnjih pokušaja urušavanja obrazovanja u Srbiji.

Memorandum o saradnji na osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“ danas su, u prisustvu predsednika države, potpisali patrijarh srpski Porfirije i premijer Vlade Srbije Đuro Macut. „Sveti Sava je znao ono što i danas važi: da narod bez obrazovanja nema budućnosti“, izjavio je Aleksandar Vučić, a mi podsećamo na samo neke od dosadašnjih pokušaja urušavanja obrazovanja u Srbiji.

Mašinina tribina u CK13 u Novom Sadu o radnim pravima u obrazovanju

Ranjiv položaj profesora – prilika za disciplinovanje i otpuštanje 

Profesor koji je podržao blokadu fakulteta ne ispunjava zahteve za pedagoškom sposobnošću profesora, navodi se u prigovoru koji je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu (DIF) Patrik Drid podneo na izbor u zvanje profesora Filozofskog fakulteta Vladimira Mihića, izjavila je bivša profesorica Filozofskog fakulteta Jelena Kleut na Mašininoj tribini o radnim pravima u obrazovanju. 

Profesor koji je podržao blokadu fakulteta ne ispunjava zahteve za pedagoškom sposobnošću profesora, navodi se u prigovoru koji je dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu (DIF) Patrik Drid podneo na izbor u zvanje profesora Filozofskog fakulteta Vladimira Mihića, izjavila je bivša profesorica Filozofskog fakulteta Jelena Kleut na Mašininoj tribini o radnim pravima u obrazovanju. 

prolaznici na ulici

Hiljade ljudi u Srbiji i dalje mora da osvaja pravo na rad i obrazovanje

Rad i obrazovanje, prava koja su formalno zagrantovana u Srbiji, u praksi su često uskraćena – i to ne malom broju ljudi. Stotine hiljada građanki i građana suočeno je sa preprekama koje otežavaju ili sasvim onemogućavaju ostvarivanje ovih osnovnih ljudskih prava. Institucije reaguju tek pod pritiskom, a elementarno dostojanstvo je borba koja i dalje traje.

Rad i obrazovanje, prava koja su formalno zagrantovana u Srbiji, u praksi su često uskraćena – i to ne malom broju ljudi. Stotine hiljada građanki i građana suočeno je sa preprekama koje otežavaju ili sasvim onemogućavaju ostvarivanje ovih osnovnih ljudskih prava. Institucije reaguju tek pod pritiskom, a elementarno dostojanstvo je borba koja i dalje traje.

baucal

Kako da škola bude mesto učenja, a ne frustracije: Aleksandar Baucal o neophodnim reformama u obrazovanju

„Tvrdnja ministra da su današnje generacije učenika ,falične‘ i da imaju manje pažnje i koncentracije može da zvuči na prvi pogled kao stručni, psihološki argument. Međutim, kada se malo razmisli, brzo postaje jasno da je reč o opasnoj političkoj manipulaciji“, smatra profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Baucal, koji za Mašinu govori o tome zašto je manjak posvećenosti učenica i učenika zapravo odraz kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji i kako on može biti bolji.

„Tvrdnja ministra da su današnje generacije učenika ,falične‘ i da imaju manje pažnje i koncentracije može da zvuči na prvi pogled kao stručni, psihološki argument. Međutim, kada se malo razmisli, brzo postaje jasno da je reč o opasnoj političkoj manipulaciji“, smatra profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Baucal, koji za Mašinu govori o tome zašto je manjak posvećenosti učenica i učenika zapravo odraz kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji i kako on može biti bolji.

Protest "Znanje je moć"

„Znanje je moć“ – održan protest u Beogradu, najavljen sledeći

Večeras je u Beogradu održan protest na koji su pozvali studenti u blokadi. Od Rektorata do zatvorenog Hrama Svetog Save, za odbranu obrazovanja. Najavljen i novi protest.

Večeras je u Beogradu održan protest na koji su pozvali studenti u blokadi. Od Rektorata do zatvorenog Hrama Svetog Save, za odbranu obrazovanja. Najavljen i novi protest.

Skup podrške profesorima Pete beogradske gimnazije, 20. januar; Foto: Iva Tanacković

Nacionalni fakulteti, nacionalno obrazovanje i interesi: Samo su nastavničke plate parohijske

Na Dan Svetog Save, studenti i srednjoškolci u Beogradu protestuju i bojkotuju nastavu u znak solidarnosti sa profesorkom Kleut koja je dobila otkaz i kolegama iz Novog Sada koje je policija izbacila sa sopstvenog fakulteta, a predsednik Vlade Srbije Đuro Macut osuđuje „podele u akademskoj zajednici“ i ističe da je potrebno „obnoviti koncept nacionalnog obrazovanja“. Šta nacionalno obrazovanje u očima režima zapravo predstavlja?

Na Dan Svetog Save, studenti i srednjoškolci u Beogradu protestuju i bojkotuju nastavu u znak solidarnosti sa profesorkom Kleut koja je dobila otkaz i kolegama iz Novog Sada koje je policija izbacila sa sopstvenog fakulteta, a predsednik Vlade Srbije Đuro Macut osuđuje „podele u akademskoj zajednici“ i ističe da je potrebno „obnoviti koncept nacionalnog obrazovanja“. Šta nacionalno obrazovanje u očima režima zapravo predstavlja?

knjige

UNSS: Rast ulaganja u obrazovanje u 2026, ali i dalje ispod EU standarda

Republika Srbija u 2026. godini za obrazovanje izdvaja 425,4 milijarde dinara, što čini 17,6 odsto ukupnih rashoda države, pokazuje analiza budžeta za obrazovanje koju je objavila Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS). Iako je reč o nastavku nominalnog rasta ulaganja, analiza ukazuje da sredstva ne prate potrebe modernizacije srednjeg obrazovanja niti evropske preporuke.

Republika Srbija u 2026. godini za obrazovanje izdvaja 425,4 milijarde dinara, što čini 17,6 odsto ukupnih rashoda države, pokazuje analiza budžeta za obrazovanje koju je objavila Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS). Iako je reč o nastavku nominalnog rasta ulaganja, analiza ukazuje da sredstva ne prate potrebe modernizacije srednjeg obrazovanja niti evropske preporuke.

Filološki fakultet; Foto: Mašina.

„Nijedan univerzitet ne može biti ozbiljan i moderan ako studenti sa invaliditetom moraju da se bore za osnovne uslove rada“, kaže Radoš Keravica

Studentkinje i studenti sa invaliditetom u Srbiji suočavaju se sa brojnim preprekama na putu do visokog obrazovanja, zbog čega mali broj njih uspe da stekne fakultetsku diplomu. Ipak, primeri iz sveta pokazuju da je drugačije obrazovanje itekako moguće. O tome šta je moguće kada invaliditet nije sveden na privatni problem, već odgovornost institucija, razgovaramo sa Radošem Keravicom, doktorandom na Univerzitetu u Lidsu.

Studentkinje i studenti sa invaliditetom u Srbiji suočavaju se sa brojnim preprekama na putu do visokog obrazovanja, zbog čega mali broj njih uspe da stekne fakultetsku diplomu. Ipak, primeri iz sveta pokazuju da je drugačije obrazovanje itekako moguće. O tome šta je moguće kada invaliditet nije sveden na privatni problem, već odgovornost institucija, razgovaramo sa Radošem Keravicom, doktorandom na Univerzitetu u Lidsu.

Koliko košta biti brucoš u Beogradu?

Godinama unazad svedočimo poskupljenju života u Beogradu. Studentski život bi trebalo da bude olakšan – sa menzama, domovima i drugim studentkim pogodnostima. Da li je to i dalje tako i koliko košta biti student u Beogradu danas?

Godinama unazad svedočimo poskupljenju života u Beogradu. Studentski život bi trebalo da bude olakšan – sa menzama, domovima i drugim studentkim pogodnostima. Da li je to i dalje tako i koliko košta biti student u Beogradu danas?

Kad ne možeš pendrekom udri privatizacijom

Sloboda izmiče, takav je osećaj. Nastava u srednjim školama je nastavljena, godina je privodi kraju. Neki nastavnici dobijaju otkaze, nekima se ne produžavaju ugovori. Na univerzitetima ne primaju plate. Aktivisti su u pritvoru, Marija Vasić i dalje u bolnici Centralnog zatvora, štrajkuje glađu.

Sloboda izmiče, takav je osećaj. Nastava u srednjim školama je nastavljena, godina je privodi kraju. Neki nastavnici dobijaju otkaze, nekima se ne produžavaju ugovori. Na univerzitetima ne primaju plate. Aktivisti su u pritvoru, Marija Vasić i dalje u bolnici Centralnog zatvora, štrajkuje glađu.

Osmomartovski marš

Nastava filozofije bez žena: Šta (ne) učimo u školama?

Filozofija u školama u Srbiji i dalje se oslanja gotovo isključivo na glasove muškaraca, ignorišući savremene društvene tokove i vekovne doprinose žena. Kako bi to promenile, aktivistkinje iz niškog Centra za devojke predložile su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se u srednjoškolski program filozofije uvedu teme rodne ravnopravnosti, feminističke dekonstrukcije i intersekcionalnosti. „Problem izostavljanja žena iz istorije filozofije nije samo filozofski – on je i politički i obrazovni“, smatra smatra Jana Krstić, doktorantkinja filozofije sa kojom smo razgovarali.

Filozofija u školama u Srbiji i dalje se oslanja gotovo isključivo na glasove muškaraca, ignorišući savremene društvene tokove i vekovne doprinose žena. Kako bi to promenile, aktivistkinje iz niškog Centra za devojke predložile su Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se u srednjoškolski program filozofije uvedu teme rodne ravnopravnosti, feminističke dekonstrukcije i intersekcionalnosti. „Problem izostavljanja žena iz istorije filozofije nije samo filozofski – on je i politički i obrazovni“, smatra smatra Jana Krstić, doktorantkinja filozofije sa kojom smo razgovarali.

Međunarodni dan devojčica: za bezbednost i obrazovanje devojčica

Međunarodni dan devojčica se obeležava svake godine 11. oktobra, ove godine je usmeren ka obrazovanju i smanjenju dečjih brakova, a u Srbiji je posvećen devojčicama ubijenim 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Međunarodni dan devojčica se obeležava svake godine 11. oktobra, ove godine je usmeren ka obrazovanju i smanjenju dečjih brakova, a u Srbiji je posvećen devojčicama ubijenim 2023. godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Iva Draškić Vićanović: Dobar profesor oblikuje generacije koje postaju stubovi društva

Sa aktuelnom dekankom Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ivom Draškić Vićanović, Lana Nikolić je za Mašinu razgovarala o mestu i ulozi visokog obrazovanja u Srbiji danas.

Sa aktuelnom dekankom Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ivom Draškić Vićanović, Lana Nikolić je za Mašinu razgovarala o mestu i ulozi visokog obrazovanja u Srbiji danas.

Protest prosvetnih radnika

Šta izmene Krivičnog zakonika donose prosvetarima?

Nakon jučerašnjeg protesta u Beogradu zbog nasilja u školama, sindikati su na sastanku u Vladi Srbije izdejstvovali izmene Krivičnog zakonika u cilju veće zaštite prosvetnih radnika. Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Milena Vasić, za Mašinu komentariše efikasnost ovog rešenja.

Nakon jučerašnjeg protesta u Beogradu zbog nasilja u školama, sindikati su na sastanku u Vladi Srbije izdejstvovali izmene Krivičnog zakonika u cilju veće zaštite prosvetnih radnika. Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Milena Vasić, za Mašinu komentariše efikasnost ovog rešenja.

Otpočeli štrajk i protest prosvetnih radnika

Stotine ljudi okupilo se na protestu prosvetnih radnika ispred Narodne skupštine, nakon što su dva đaka pretukla profesore u Bačkoj Palanci i Beogradu.

Stotine ljudi okupilo se na protestu prosvetnih radnika ispred Narodne skupštine, nakon što su dva đaka pretukla profesore u Bačkoj Palanci i Beogradu.

škola

Škola mora da ima potpunu obrazovnu autonomiju u državi, sagovornice Mašine o slučaju romana „Dorotej“

Sagovornice Mašine komentarišu prošlonedeljni zahtev Sindikata zaposlenih policije u kom se tražio uvid u adekvatnost i upućenost roditelja u sadržaj romana „Dorotej“, koji se obrađuje u prvom razredu gimnazije.

Sagovornice Mašine komentarišu prošlonedeljni zahtev Sindikata zaposlenih policije u kom se tražio uvid u adekvatnost i upućenost roditelja u sadržaj romana „Dorotej“, koji se obrađuje u prvom razredu gimnazije.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs