Kao odgovor na mnogobrojne nepravilnosti i neadekvatno reagovanje institucija, Unija Srednjoškolaca Srbije (UNSS) pokrenula je „Krizni školski semafor“, svojevrsni alat za sistematsko praćenje narušavanja prava i sloboda u srednjim školama širom zemlje. Nedelju dana pred početak nastave, crvenim svetlom koje označava kritično stanje obeležene su Peta beogradska gimnazija, gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu i gimnazija „Uroš Predić” iz Pančeva. Žutom bojom, kojom UNSS označave ugroženo stanje označene su Prva niška gimnazija „Stevan Sremac” i Deveta beogradska gimnazija.
Kako navode iz UNSS-a, problemi se razlikuju od škole do škole, ali su im zajedničke dugotrajna institucionalna nestabilnost, problemi u upravljanju i komunikaciji, kao i nedovoljno uključivanje učenika i roditelja u donošenje odluka.
„Posebno je zabrinjavajuća situacija u Jovinoj gimnaziji, gde učenici svega nekoliko dana pred početak školske godine nemaju jasne informacije o tome gde će pohađati nastavu i ko će im predavati,“ navode oni za Mašinu.
Usled situacije u Jovinoj gimnaziji pred sam početak školske godine, organizuje se tribina pod nazivom „Svi smo Jovina“, koja će biti održana danas u 20 časova, ispred Jovine gimnazije.
Profesori Jovine gimnazije suočili su se sa represijom i otkazima, a zgrada u kojoj se odvija nastava prošle godine proglašena je nebezbednom. Ovi problemi nisu naišli na odgovor, nedelju dana pred početak nastave.
Podsećamo da je kao rešenje za problem u Jovinoj gimnaziji Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković predlagao njen povratak Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) koja bi omogućila vraćanje „duhovne supstance u gimnazijsko obrazovanje u Novom Sadu.”
Iz UNSS-a navode kako je pad interesovanja najizraženije zabeležen u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, gde je od 11 planiranih odeljenja u prvom upisnom roku u potpunosti popunjena samo dva.
„Na IT smeru od 60 planiranih mesta ostalo je 46 slobodnih, dok je prag za prirodno-matematički smer pao sa prošlogodišnjih 97,3 na 90,5 bodova,“ objašnjavaju oni.
U još jednoj gimanziji u kojoj je prethodne dve godine stanje bilo kritično, zabeležen je pad interesovanja za upis.
„U Petoj beogradskoj gimnaziji, za prirodno-matematički smer prag je sa 92,84 pao na 89,56, a za društveno-jezički sa 90,53 na 89,29 bodova, iako su u Petoj sva mesta na kraju popunjena.“
U saopštenju koje je objavio Savet roditelja Pete beogradske gimanzije u julu ove godine, naveli su kako je za godinu i po dana više od 30 profesora i članova stručne službe udaljeno je iz škole, ostalo bez posla ili je izloženo disciplinskim postupcima.
Za Snežanu Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije nivo kvaliteta nastave je u padu iz brojnih razloga, a kulminacija represije koju imamo danas neće doprineti bilo kakvom poboljšanju.
„Mi imamo problem sa kadrovima, manjkom ljudi koji žele da rade u školi. A da ne govorimo da jedan mlad upitan, sposoban i kvalifikovan čovek nikako, posle svega što smo prošli i u prošloj godini, a što inače prolazimo već godinama, ne želi da radi u školi,“ konstatuje Romandić.
Iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije intenzivno su radili da ne dođe do usvajanja izmena zakona o obrazovanju koje su bile planirane.
„Prema tom zakonu dolazilo bi do diskutabilnog načina na koji bi nastavnik mogao disciplinski da odgovara, da izgubi licencu. Prisutna je bila i ta nesrećno napisana formulacija vezana za učenike i njihove klubove po školama gde se ograničava zvanično samo na učenički parlament. Ima dakle jako puno primedbi koje su postojale sindikat ih je dostavio ministarstvu,“ kaže Romandić, dodajući da sama javna rasprava od 30 dana nije bila adekvatna kako bi se menjao jedan ključni krovni dokument poput Zoslov-a.
Ono što je poražavajuće po mišljenju je Romandić je činjenica da obrazovni sistem u Srbiji funkcioniše samo na entuzijazmu nastavnika.
„Država je tu mnogo više mogla da uradi, s obzirom na to da su državne škole u pitanju, da bi se nivo obrazovanja u Srbiji podigao na jedan viši nivo. Ovakvo prepucavanje kroz medije zaposlenih, ministarstava, nadležnih i svih ostalih koji imaju veze sa obrazovnim procesom nije ni način ni metod. Treba sesti i napraviti okvire koji bi bili takvi da imamo bar ono obrazovanje koje smo imali nekada, pa da kažemo da imamo dobro obrazovanje i da su nam ljudi koji rade u školama zadovoljni.“
Stanje u prosveti opisuje kao stanje ozbiljne nesrećnosti: „Obrazovanje zahteva stabilnost i sigurnost. Svaki poremećaj koji dovodi do toga da mesto gde će boravi gde će biti deca je nesigurna i izaziva potrebu roditelja da posavetuju dete da ne ide u pomenutu školu.“
Promene i nestabilnost utiču na sva grane, a poremećaji koje pominje Romandić uslovili su i pad broja zainteresovanih, a samim tim i pada broja bodova potrebnih da se neko upiše u određenugimnaziju.
„Nije ta tendencija u svim gimnazijama. Neke su se upisivale sa većim brojem, a one koje imaju najviše problema tu je došlo i do pada broja bodova, odnosno onog kvaliteta učenika koji se upisivao u te škole.“
Pad broja zaintereovanih sa sobom vodi i drugi važan problem: ako nema dovoljno učenika, dolazi do smanjivanja nastavničkog kadra.
Nova školska godina za prosvetne radnike nastavak je koji sa sobom vuče sve prošlogodišnje probleme.
„Nadamo se, mada nismo baš previše optimistični da će se neke stvari promeniti. Ne znam kako bih vam rekla, ne mogu da sublimiram jedan teskoban osećaj koji svi mi koji treba 1. septembra da uđemo u školu imamo svake godine, a prošle godine posebno,“zaključuje Romandić, koja naglašava neizvesnost koju osećaju ljudi koji rade ovaj vrlo odgovoran posao.
M.P.
