„Svaki dan nas iznenađuju s nekim novim šokom koji u stvari više nije šok, jer smo manje-više navikli i videli na šta su sve spremni. I tu upada i ovaj klijentelizam”, objašnjava politikolog.
On kaže da je sada već reč o otvorenom podmićivanju glasača radnim mestima i direktnim plaćanjima.
„Da ne pominjem sve ono što su pokušavali u prethodnim mesecima – te sniženje cena lekova, te džabe legalizacija bespravno sagrađenih objekata, te državne pomoći”.
„Kilo rakije za kilo i po puta. Legenda”, objavio je danas na društvenim mrežama predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić uz video na kom se vidi kako mu stariji čovek iz sela Kočine kod Brusa prilazi i poklanja rakiju, usput napominjuću da u selu treba da se asfaltira kilometar i po puta.
U drugom videu na Instagram profilu Aleksandra Vučića maloletan dečak mu dovikuje da put za Gornji Dubač „nema nijedan metar”.
Oba puta biće izgrađena, obećao je Vučić.
I ne samo to – predsednik će pomoći i ženi koja renovira štalu, a obezbedio je pomoć i deci koja su mu crtežom zatražila izgradnju košarkaškog terena u školskom dvorištu, vidljivo je iz promotivnih snimaka objavljenih na njegovim društvenim mrežama.
SNS se nada da će im „plaćanje” glasača podići rejting, što se ne dešava
Upitan o efektima takve kampanje na glasače, Bursać kaže da to sigurno učvršćuje njihovo biračko telo, ali da nije siguran da im to može dovesti neke nove društvene grupe.
„Videli smo da imaju taj problem da zahvate nove glasače već godinu i po dana. Da nemaju, raspisali bi izbore već odavno”, zaključuje politikolog.
Očigledno je da se, objašnjava, nadaju da će „plaćanje” glasača i Vučićevi obilasci sela dovesti do toga da im neko istraživanje pokaže da im je rejting bolji od takmaca.
„Ali to se očigledno ne dešava. Rekao bih da se zato licitira ovoliko i odlaže sa raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora”, zaključuje.
Na pitanje šta je sve sporno u kampanji u kojoj se javno, tokom medijskih prenosa uživo, promoviše klijentelizam, Bursać kaže da je sporno sve, pre svega što je tako nešto protivzakonito.
„Ali mi smo dospeli u kategoriju raspada države i prelaska u autoritarizam, gde nijedna institucija više ne funkcioniše. Čak i da podnesete neku prijavu, ja ne verujem da bi jedna državna institucija reagovala na ovo. Ovo sve se prenosi lajv u medijima. Mogu to da vide i tužilaštvo, i policija, i nezavisna tela niko neće reagovati”, smatra Bursać.
Ovde je reč, dodaje on, o širem moralnom problemu da je tako nešto postalo društveno prihvatljivo.
„Ja bih rekao da je to dugoročna zaostavština pre svega Srpske radikalne stranke (SRS) u srpskoj politici, i jedna dugoročna materijalna beda ove nacije, koja seže duboko u prošlost, i koja se manifestovala i tokom 80. i 90. godina, i 2000. godina s tranzicijom”, objašnjava politikolog.
Ta, kako kaže, materijalna beda je prevedena u moralnu bedu u kojoj je sve dopušteno, sve može da se kupi i proda.
„Rekao bih da je to neki dublji problem ne samo političke kulture, nego i opšteg društvenog tkiva ove nacije, za koje će nam trebati dugo godina da iskorenimo, nakon decenija normalizovanja takvog ponašanja u javnoj sferi. On se iskorenjuje time što institucije rade, institucije reaguju na ovakve stvari, institucije eliminišu taj ljudski faktor koji hoće da da mito i primi mito”, kaže Bursać.
Podsećamo, iako kampanja za vanredne parlamentarne izbore i dalje zvanično nije počela, državni vrh je polovinom meseca najavio da bi izbori mogli biti raspisani u roku od 15 do 25 dana, odnosno početkom septembra.
Ranije je najavljeno da bi oni mogli biti održani 18. ili 25. oktobra.
D.S.
