Sadržaj: Ženska prava

Rodno osetljiv jezik i njegova upotreba u svakodnevnom govoru

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP) autorka Slavica Trifunović razgovara sa Jelenom Filipović, profesorkom sociolingvistike i španskog jezika, o rodno osetljivom jeziku i o protivljenju institucija da ga upotrebe.

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP) autorka Slavica Trifunović razgovara sa Jelenom Filipović, profesorkom sociolingvistike i španskog jezika, o rodno osetljivom jeziku i o protivljenju institucija da ga upotrebe.

O rodno osetljivom jeziku i njegovoj upotrebi u svakodnevnom govoru razgovaramo u novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP) koja će biti emitovana u četvrtak, autorka Slavica Trifunović, razgovara sa Jelenom Filipović, profesorkom sociolingvistike i španskog jezika, o rodno osetljivom jeziku i o protivljenju institucija da ga upotrebe.

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP) koja će biti emitovana u četvrtak, autorka Slavica Trifunović, razgovara sa Jelenom Filipović, redovnom profesorkom sociolingvistike i španskog jezika, o rodno osetljivom jeziku, njegovoj upotrebi u svakodnevnom govoru i o tome šta je sve potrebno da bi rodno senzitivan jezik bio prihvaćen u društvu, ali i o tome zašto se pojedine institucije protive upotrebi rodno senzitivnog jezika.

Još jednom o Patrijarhu: Helsinški odbor upozorava na negativne posledice po ženska prava

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je povodom antifeminističkih desničarskih skupova u Beogradu i patrijarhove izjave na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama saopštio da je za zaustavljanje negativnih trendova u oblasti ženskih prava neophodna kako akcija društva, tako i državnih institucija.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je povodom antifeminističkih desničarskih skupova u Beogradu i patrijarhove izjave na snimku koji se pojavio na društvenim mrežama saopštio da je za zaustavljanje negativnih trendova u oblasti ženskih prava neophodna kako akcija društva, tako i državnih institucija.

konferencija o ženskim pravima

Činjenicama protiv laži: u susret pro-life konferenciji u Beogradu

Feministički kulturni centar BeFem u saradnji sa mrežom ženskih organizacija i aktivistkinja je danas održao vanrednu konferenciju za novinare povodom najavljene pro-life konferencije koja će se održati sutra, u subotu, u Beogradu.

Feministički kulturni centar BeFem u saradnji sa mrežom ženskih organizacija i aktivistkinja je danas održao vanrednu konferenciju za novinare povodom najavljene pro-life konferencije koja će se održati sutra, u subotu, u Beogradu.

Žene na prekretnici, okrugli sto

Za zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada potrebno je još 58 godina

Ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada i zatvori rodni jaz na tržištu rada, koji danas iznosi 14.7 procentnih poena u korist muškaraca, saopšteno je na okruglom stolu „Šest decenija do rodne ravnopravnosti” u organizaciji Udruženja „Žene na prekretnici“.

Ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada i zatvori rodni jaz na tržištu rada, koji danas iznosi 14.7 procentnih poena u korist muškaraca, saopšteno je na okruglom stolu „Šest decenija do rodne ravnopravnosti” u organizaciji Udruženja „Žene na prekretnici“.

dvoriste vrtića

Pravo na vrtiće: između ideje i prakse

Nije nova vest da je pandemija koronavirusa koja je iza nas promenila društvene, porodične i dinamike u sferi rada. Pored mnogih pitanja koja su pokrenuta posledicama i procesima koje je pandemija donela, kako na nivou pojedinačnih zajednica i država, tako i na globalnom nivou, pitanje dostupnosti vrtića i brige o deci je jedno od njih.

Nije nova vest da je pandemija koronavirusa koja je iza nas promenila društvene, porodične i dinamike u sferi rada. Pored mnogih pitanja koja su pokrenuta posledicama i procesima koje je pandemija donela, kako na nivou pojedinačnih zajednica i država, tako i na globalnom nivou, pitanje dostupnosti vrtića i brige o deci je jedno od njih.

Istraživanje o funkcionisanju i radu sigurnih kuća za žene i decu žrtve nasilja u Srbiji

Udruženje građana "Atina" sprovela je, kako kažu, pionirsko istraživanje koje se tiče stanja sigurnih kuća u Srbiji. Ovo je prvo istraživanje ovog tipa i verujemo da će pokrenuti važne diskusije i promišljanja u javnosti na temu kapaciteta i bezbednosti žena i dece žrtava nasilja u sigurnim kućama, poručuju iz Atine.

Udruženje građana “Atina” sprovela je, kako kažu, pionirsko istraživanje koje se tiče stanja sigurnih kuća u Srbiji. Ovo je prvo istraživanje ovog tipa i verujemo da će pokrenuti važne diskusije i promišljanja u javnosti na temu kapaciteta i bezbednosti žena i dece žrtava nasilja u sigurnim kućama, poručuju iz Atine.

Nezaposlene žene koje se staraju o domaćinstvu imaće zdravstveno osiguranje

Kako koristimo vreme: žene dva puta više rade neplaćene poslove

Podaci iz Istraživanja o korišćenju vremena (IKV) pokazuju da žene u Republici Srbiji, u proseku, svakog dana, u neplaćenim poslovima provedu duplo više vremena nego muškarci, ali i da na plaćenim poslovima rade sat i po manje od muškaraca, navodi se na sajtu Republičnog zavoda za statistiku.

Podaci iz Istraživanja o korišćenju vremena (IKV) pokazuju da žene u Republici Srbiji, u proseku, svakog dana, u neplaćenim poslovima provedu duplo više vremena nego muškarci, ali i da na plaćenim poslovima rade sat i po manje od muškaraca, navodi se na sajtu Republičnog zavoda za statistiku.

Kome se to organizuju Beogradski Dani porodice?

Dani porodice će se održati u Beogradu sredinom maja sa ciljem širenja tradicionalnih vrednosti, a ideja za organizovanje manifestacije je potekla iz zapitanosti gradonačelnika Aleksandra Šapića kako da pomogne Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Dani porodice će se održati u Beogradu sredinom maja sa ciljem širenja tradicionalnih vrednosti, a ideja za organizovanje manifestacije je potekla iz zapitanosti gradonačelnika Aleksandra Šapića kako da pomogne Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Još jednom o rodno osetljivom jeziku i Crkvi

Patrijarh Srpske pravoslavne Crkve je u svojoj uskršnjoj poslanici poželeo da se zaustavi „nasilje nad srpskim jezikom“ koji nameće rodno osetljivi jezik.

Patrijarh Srpske pravoslavne Crkve je u svojoj uskršnjoj poslanici poželeo da se zaustavi „nasilje nad srpskim jezikom“ koji nameće rodno osetljivi jezik.

Žene i nasleđivanje imovine – običaj još uvek jači od zakona

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP), autorka Slavica Trifunović razgovara sa Katarinom Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, o pitanju nasleđivanja imovine, frazama poput „žensko dete tuđa kuća“, razlici između izjave odričem se i ne prihvatam se imovine i pritiscima koje žene trpe od strane porodice zbog kojih se odriču imovine.

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP), autorka Slavica Trifunović razgovara sa Katarinom Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, o pitanju nasleđivanja imovine, frazama poput „žensko dete tuđa kuća“, razlici između izjave odričem se i ne prihvatam se imovine i pritiscima koje žene trpe od strane porodice zbog kojih se odriču imovine.

O pravima žena na nasleđivanje imovine razgovaramo u novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP), koja će biti emitovana u ponedeljak, autorka Slavica Trifunović razgovara sa Katarinom Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, o pitanju nasleđivanja imovine, frazama poput „žensko dete tuđa kuća“, razlici između izjave odričem se i ne prihvatam se imovine i pritiscima koje žene trpe od strane porodice zbog kojih se odriču imovine.

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa (DIP), koja će biti emitovana u ponedeljak, autorka Slavica Trifunović razgovara sa Katarinom Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga, o pitanju nasleđivanja imovine, frazama poput „žensko dete tuđa kuća“, razlici između izjave odričem se i ne prihvatam se imovine i pritiscima koje žene trpe od strane porodice zbog kojih se odriču imovine.

Facebook i Google otkrivaju podatke žena koje planiraju abortus kako bi bile krivično gonjene?

Zebnje da će privatni podaci korisnica interneta, društvenih mreža i interneta generalno biti korišćeni kao dokazi za krivično gonjenje žena koje pokušavaju da dođu do abortusa u Sjedinjenim državama u kojima je abortus zabranjen su se po svemu sudeći obistinile.

Zebnje da će privatni podaci korisnica interneta, društvenih mreža i interneta generalno biti korišćeni kao dokazi za krivično gonjenje žena koje pokušavaju da dođu do abortusa u Sjedinjenim državama u kojima je abortus zabranjen su se po svemu sudeći obistinile.

Nezaposlene žene koje se staraju o domaćinstvu imaće zdravstveno osiguranje

Dokle će žene da gube? Rodna segregacija na radu

Brojna istraživanja pokazuju da su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce kada je u pitanju sfera rada. Žene su u nepovoljnijem položaju kako pri zapošljavanju, tako i u čitavim sektorima, ulogama, zanimanjima.

Brojna istraživanja pokazuju da su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce kada je u pitanju sfera rada. Žene su u nepovoljnijem položaju kako pri zapošljavanju, tako i u čitavim sektorima, ulogama, zanimanjima.

osmomartovski marš

Tako je svima nama ženama: zato svi na večerašnji Marš

Svake godine Osmi mart donosi nove popuste, akcije za „lepši pol“, nove tekstove, statistike, analize. Svake godine se organizuju programi, pričamo o neravnopravnosti, o patrijarhatu i potrebi da se borimo, da se udružujemo, da menjamo.

Svake godine Osmi mart donosi nove popuste, akcije za „lepši pol“, nove tekstove, statistike, analize. Svake godine se organizuju programi, pričamo o neravnopravnosti, o patrijarhatu i potrebi da se borimo, da se udružujemo, da menjamo.

Zahtevi osmomartovskog marša: “Dostojanstvo. Plata. Život!”

Feminističke i ženske grupe će protestnim maršom skrenuti pažnju na egzistencijalne probleme sa kojima se suočava najveći broj žena: od niskih primanja, preko nesrazmernog bremena rada za opstanak porodica, nedostupnosti zdravstvenih usluga i obrazovanja, do nasilja kom su sve češće izložene.

Feminističke i ženske grupe će protestnim maršom skrenuti pažnju na egzistencijalne probleme sa kojima se suočava najveći broj žena: od niskih primanja, preko nesrazmernog bremena rada za opstanak porodica, nedostupnosti zdravstvenih usluga i obrazovanja, do nasilja kom su sve češće izložene.

Žene u prostituciji bez bilo kakvih prava

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa govorimo o tome šta je seksualni rad, odnosno prostitucija, da li se korisnici seksualnih usluga zaista kažnjavaju, kao i da li je zakon primenjen u praksi.

U novoj epizodi podkasta Devojka iz predgrađa govorimo o tome šta je sekusalni rad, odnosno prostitucija, da li se korisnici seksualnih usluga zaista kažnjavaju, kao i da li je zakon primenjen u praksi.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

Viber

RSS

© 2022 Copyleft Mašina.rs Powered by Network Failure