Šta kada žena otkrije ime silovatelja

Kako javljaju mediji, glumica Danijela Štajnfeld je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dala izjavu o tome da je glumac Branislav Lečić odgovoran za silovanje koje je pretrpela 2012. godine.

Kako javljaju mediji, glumica Danijela Štajnfeld je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dala izjavu o tome da je glumac Branislav Lečić odgovoran za silovanje koje je pretrpela 2012. godine.

O izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom: moglo je više da se učini

Najvažnija pozitivna izmena Zakona o o finansijskoj podršci porodici sa decom je ona koja se odnosi na majke koje su rodile decu sa invaliditetom, međutim, neće biti moguće obeštećenje za one na koje se Zakon odnosio do sad, poručuju iz organizacije „Mame su zakon“.

Najvažnija pozitivna izmena Zakona o o finansijskoj podršci porodici sa decom je ona koja se odnosi na majke koje su rodile decu sa invaliditetom, međutim, neće biti moguće obeštećenje za one na koje se Zakon odnosio do sad, poručuju iz organizacije „Mame su zakon“.

Osmi mart: 20% popusta na prava

Žene nose najveći teret društvene reprodukcije, te i Osmi mart treba vratiti tamo gde mu je mesto – u polje društvenog i političkog.

Žene nose najveći teret društvene reprodukcije, te i Osmi mart treba vratiti tamo gde mu je mesto – u polje društvenog i političkog.

Foto: Campaña Nacional por el Derecho al Aborto Legal, Seguro y Gratuito / Facebook

Ka osmomartovskom transnacionalnom štrajku

Feministički štrajk proširuje svoje polje borbe na neplaćeni i potplaćeni reproduktivni rad, migracije, stanovanje, dug i mnoge druge diskriminacije koje se tiču našeg života.

Feministički štrajk proširuje svoje polje borbe na neplaćeni i potplaćeni reproduktivni rad, migracije, stanovanje, dug i mnoge druge diskriminacije koje se tiču našeg života.

Novosti o Starosti: šta smo još prećutali u slučaju seksualnog nasilja

Šta bi jedan pisar poput onog iz pripovetke Turgenjeva danas zabeležio u svojoj beležnici i kako bi se danas moglo odgovoriti na pitanje Černiševskog „Šta da se radi?“ da bi se traumatični događaji seksualnog nasilja, poput slučaja silovanja u privatnoj školi glume, pokušali šire i dublje društveno sagledati.

Šta bi jedan pisar poput onog iz pripovetke Turgenjeva danas zabeležio u svojoj beležnici i kako bi se danas moglo odgovoriti na pitanje Černiševskog „Šta da se radi?“ da bi se traumatični događaji seksualnog nasilja, poput slučaja silovanja u privatnoj školi glume, pokušali šire i dublje društveno sagledati.

foto: Milovan Milenković / Kamerades

Položaj žena na tržištu rada: misli globalno, štedi i diskriminiši lokalno

Istraživanja pokazuju da su žene širom sveta diskriminisane na tržištu rada. Domaća statistika uklapa se u globalne trendove, pre svega kada su u pitanju istiskivanje žena iz plaćenijih zanimanja i feminizacija siromaštva. Aktuelna svetska ekonomska kriza pojačava takve tendencije.

Istraživanja pokazuju da su žene širom sveta diskriminisane na tržištu rada. Domaća statistika uklapa se u globalne trendove, pre svega kada su u pitanju istiskivanje žena iz plaćenijih zanimanja i feminizacija siromaštva. Aktuelna svetska ekonomska kriza pojačava takve tendencije.

Manifest za osmomartovski štrajk esencijalnih radnica

Uoči štrajka esencijalnih radnica koji se planira za osmi mart, Transnacionala nezamenjivih autonomnih borbi ( EAST) objavila je manifest i poziva sve zainteresovane da se 21. februara pridruže javnom okupljanju na kojem će se razgovarati o štrajku. U nastavku sledi tekst manifesta.

Uoči štrajka esencijalnih radnica koji se planira za osmi mart, Transnacionala nezamenjivih autonomnih borbi ( EAST) objavila je manifest i poziva sve zainteresovane da se 21. februara pridruže javnom okupljanju na kojem će se razgovarati o štrajku. U nastavku sledi tekst manifesta.

Dok država merama pomaže poslodavce, zaposlene trudnice i porodilje ponovo oštećene

Trudnicama i porodiljama čiji su poslodavci korisnici državne mere za ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled bolesti Covid-19, naknada zarade na porodiljskom bolovanju biće umanjena, čime se njihova egzistencija ugrožava. 

Trudnicama i porodiljama čiji su poslodavci korisnici državne mere za ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled bolesti Covid-19, naknada zarade na porodiljskom bolovanju biće umanjena, čime se njihova egzistencija ugrožava. 

NE znači NE: za uvođenje teme seksualnog nasilja nad decom u obrazovne programe

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je reditelja i vlasnika beogradske škole glume Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje. Inicijativa NE znači NE je ponovila zahtev Ministarstvu prosvete za uvođenje obrazovnih paketa o temi seksualnog nasilja nad decom, čije su autorke stručnjakinje iz Incest trauma centra.

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je reditelja i vlasnika beogradske škole glume Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje. Inicijativa NE znači NE je ponovila zahtev Ministarstvu prosvete za uvođenje obrazovnih paketa o temi seksualnog nasilja nad decom, čije su autorke stručnjakinje iz Incest trauma centra.

Seksualno nasilje se ne dešava samo tamo negde

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je reditelja i vlasnika beogradske škole glume Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje. 

Nekoliko devojaka, od kojih su neke maloletne, prijavilo je reditelja i vlasnika beogradske škole glume Miroslava Aleksića za silovanje i seksualno uznemiravanje. 

Foto: Campaña Nacional por el Derecho al Aborto Legal, Seguro y Gratuito / Facebook

Legalizovan abortus u Argentini

Argentinski poslanici su danas izglasali legalizaciju prava žena na abortus čime je Argentina postala najveća država u Južnoj Americi u kojoj je abortus dozvoljen. Do sada je abortus bio legalan na Kubi, u Urugvaju, Gvajani i delovima Meksika, dok je u Argentini bio moguć samo u slučajevima silovanja, incesta ili spašavanja života majke.

Argentinski poslanici su danas izglasali legalizaciju prava žena na abortus čime je Argentina postala najveća država u Južnoj Americi u kojoj je abortus dozvoljen. Do sada je abortus bio legalan na Kubi, u Urugvaju, Gvajani i delovima Meksika, dok je u Argentini bio moguć samo u slučajevima silovanja, incesta ili spašavanja života majke.

Godina za nama: efekti pandemije su više pogodili žene

Godina za nama, obeležena pandemijom dodatno je otežala i onako nezavidan položaj žena. Pratili smo rodnu perspektivu pandemije i pisali o nejednakostima koje su eksponencijalno rasle tokom godine kako bismo ukazali na činjenicu da efekti pandemije Covid-19 različito pogađaju žene i muškarce.

Godina za nama, obeležena pandemijom dodatno je otežala i onako nezavidan položaj žena. Pratili smo rodnu perspektivu pandemije i pisali o nejednakostima koje su eksponencijalno rasle tokom godine kako bismo ukazali na činjenicu da efekti pandemije Covid-19 različito pogađaju žene i muškarce.

U senci pandemije: Istanbulska konvencija i „rodna ideologija“

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Novinarke protiv nasilja: na TV Hepiju nedopustivo dovođenje u pitanje prava žena u Srbiji na abortus

Skorašnji slučajevi pretnji novinarki „Blica“ preko društvenih mreža koja je izveštavala o slučaju Milutina Jeličića Jutke u vezi sa seksualnim uznemiravanjem Marije Lukić, te slučaj emisije na TV „Hepiju“ u kojoj je javnost namerno dovedena u zabludu kada je reč o temi abortusa, predstavljaju pokušaj da se dovedu u pitanje stečena prava žena u Srbiji, navedeno je u saopštenju „Novinarki bez nasilja“.

Sedam odsto žena ostalo bez posla tokom pandemije koronavirusa

Pandemija COVID-19 i preventivne mere koje su usledile više su pogodile žene nego muškarce na tržištu rada, pri čemu je sedam procenata zaposlenih žena izgubilo posao ili otišlo na prinudni odmor, u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca, navodi se u saopštenju UNFPA i UN Women.