„U 61% slučajeva učinilac femicida bio je bivši ili sadašnji emotivni partner žrtve, a u ostalim zabeleženim slučajevima učinioci su sinovi ili unuk. U odnosu na prethodnu godinu, primetno je veći broj sinova koji su ubili majke. Kada su u pitanju pokušaji femicida, žrtve su najčešće u porodičnim i partnerskim odnosima sa učiniocima“, navodi se u saopštenju FemPlatza.
U 77,8% slučajeva (14 slučajeva), objavljuje FemPlatz, ubistvo žene izvršeno je u kući ili stanu u kojem je u tom trenutku živela, a u ostalim slučajevima femicid je izvršen u šumi, polju, dvorištu, na ulici.
U pet slučajeva, žena je prethodno prijavila nasilje, postojale su presude za nasilje ili je učinilac imao hitne mere zabrane prilaska i komunikacije, a u još četiri slučaja su postojala saznanja o nasilju koje je žena trpela.
Dostupni podaci MUP-a pokazuju da se u proteklih pet godina broj događaja nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja kreće između 27.000 i 29.000. Na primer, u 2020. godini bilo je 27.953, dok je u 2024. godini bilo 27.428 događaja nasilja, što jasno pokazuje da je trend stabilan i da ne možemo da govorimo o smanjenju nasilja, ističe FemPlatz. Broj krivičnih prijava je konstantno veoma nizak, a u 2024. godini iznosio je 15,7% od ukupno evidentiranih događaja.
Institucionalni odgovor na femicid
Ni u 2025. godini nije bilo pomaka u unapređenju institucionalnog i zakonodavnog okvira za sprečavanje femicida, navodi se u saopštenju FemPlatza.
„Grupa eksperata za borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici (GREVIO), u svom prvom tematskom izveštaju o primeni Istanbulske konvencije, identifikovala je oblasti koje zahtevaju hitnu akciju vlasti, a preko 60% preporuka i sugestija je ponovljeno. Ovo znači da država pet godina nije učinila nikakav napredak niti preduzela mere koje osiguravaju primenu Istanbulske konvencije i obezbeđuju efikasnu zaštitu i podršku žrtvama“, piše u saopštenju.
Pregled sajta Zaštitnika građana pokazuje da ova institucija nije pokrenula nijedan postupak kontrole postupanja institucija u slučajevima rodno zasnovanih ubistava žena ili bar nije o tome obaveštavala javnost, kao što je ranije bila praksa.
Proteklu godinu obeležilo je formiranje radne grupe za izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
„Organizacije civilnog društva nisu pozvane da učestvuju u radu radne grupe, a proces izmene ovog zakona nije transparentan. Ni tokom 2025. godine, uprkos učestalosti slučajeva femicida i pokušaja femicida, rastućoj zabrinutosti javnosti i stalnim apelima ženskih organizacija, država nije preduzela adekvatne i delotvorne mere u cilju sprečavanja femicida“, navodi se.
FemPlatz podseća da i dalje nije uveden centralizovan sistem evidentiranja slučajeva nasilja, uključujući i femicid, iako je ova obaveza propisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i trebalo je da se sistem uspostavi 2017. godine i dodaje da Telo za praćenje femicida (Femicide Watch) nije ustanovljeno, a nije organizovana ni jedna javna rasprava ili razgovor na ovu temu, iako obaveza postoji u Strategiji za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
„S obzirom da je važenje ove Strategije isticalo u 2025. godini, Vlada Republike Srbije je 30. decembra 2025. godine produžila važenje strategije do 2027. godine. Tokom pet godina važenja ove strategije nije usvojen nijedan akcioni plan za njeno sprovođenje, niti su opredeljena sredstva za implementaciju planiranih aktivnosti. Važenje ove, do sada nedelotvorne javne politike, produženo je najverovatnije jer se usvajanje akcionog plana nalazi u Reformskoj agendi Srbije u postupku EU integracija“, saopštava FemPlatz.
Tokom 2025. godine ponovo je pokrenuto pitanje izmena seta krivičnih zakona, iako je FemPlatz ponovo uputio inicijativu za inkriminaciju femicida – i ovog puta bez odgovora i bez javne rasprave.
Ženske organizacije i dalje zahtevaju institucionalne i normativne promene koje su iznele i u Deklaraciji „Zajedno protiv femicida“, kojom se pozivaju institucije sistema u državama u regionu da obezbede neophodnih šest koraka za sprečavanje femicida – uspostavljanje tela za praćenje femicida (Femicide Watch), sisteme prikupljanja podataka, zakonodavni i institucionalni okvir, procenu rizika, obuke i mehanizam saradnje.
Ženske organizacije i kolektivi, organizacije civilnog društva, ekspertkinje i eksperti u oblasti sprečavanja rodno zasnovanog nasilja i promocije rodne ravnopravnosti, istraživačice i istraživači i sve druge zainteresovane osobe potpisuju ovu deklaraciju koja trenutno ima 403 potpisa.
A.G.A.
