Femicid se prema UN definiše kao namerno ubistvo sa rodnom motivacijom: „femicid je vođen diskriminacijom žena i devojčica, nejednakim odnosima moći, rodnim stereotipima ili štetnim društvenim normama. To je najekstremnija i najbrutalnija manifestacija nasilja nad ženama i devojčicama koja se javlja u kontinuumu višestrukih i povezanih oblika nasilja, kod kuće, na radnim mestima, u školama ili javnim prostorima, uključujući nasilje intimnih partnera, seksualno uznemiravanje i druge oblike seksualnog nasilja, štetne prakse i trgovinu ljudima.“
Dr Kosana Beker iz FemPlatz-a femicid definiše kao „najteži oblik ispoljavanja nasilja prema ženama, najčešće poslednji čin u kontnuumu nasilja. To je rodno zasnovano ubistvo, ubistvo žene zato što je žena, usmereno je prema ženama na osnovu njihovog roda, rodnih uloga i nejednakih odnosa moći u društvu. U pitanju je mizogino ubijanje žena koje vrše muškarci, motivisano mržnjom prema ženama, prezirom, kao i osećanjem vlasništva i nadmoći.“
Prema podacima UN, svakih 10 minuta, partneri i članovi porodice su namerno ubili ženu u 2023. godini. Izveštaj Kancelarije UN za droge i kriminal i UN Woman pokazuje da je femicid u porastu širom sveta.
Sistem ne štiti žene
Grupa za rodnu ravnopravnost Građanskog pokreta Bravo navodi u saopštenju da „sistem ne štiti žene – i to znamo jer je ova žena, kao i mnoge pre nje, tražila pomoć, a nije je dobila. Pri prijavi sumnje na nasilje, policijski službenik procenjuje rizik i izriče hitne mere, dok nadležne institucije zajednički prave plan zaštite i odlučuju o daljim merama – uključujući pritvor ili druge oblike zaštite ako postoji visok rizik. Svaki propust u toj proceduri ima ozbiljne posledice – u ovom slučaju, još jednom je pogrešno procenjen rizik i izostale su mere koje bi sprečile femicid.“
U slučaju poslednjeg poznatog femicida, poznato je iz navoda medija da je žrtva prijavljivala nasilje, te da je muškarcu sedam dana pre ubistva izrečena mera zabrane prilaska.
Prema podacima UN, u 2023. godini, oko 51.100 žena i devojčica širom sveta je ubijeno od strane njihovih intimnih partnera ili drugih članova porodice (uključujući očeve, majke, stričeve i braću).
„To znači da u proseku 140 žena ili devojčica svakodnevno biva ubijeno od strane nekoga iz njihove porodice. Sadašnji i bivši intimni partneri su ubedljivo najverovatniji počinioci femicida, čineći u proseku 60 odsto svih ubistava od strane intimnih partnera i porodice.“
U Srbiji nije posebno krivično delo
Femicid nije propisan kao posebno krivično delo u krivičnom zakonodavstvu Srbije, navodi u svojoj publikaciji dr Kosana Beker. „Propisivanje femicida kao posebnog krivičnog dela je veoma važno, jer bi to omogućilo adekvatnu pravnu kvalifikaciju dela, što bi doprinelo smanjenju pravne nesigurnosti, kao i mogućih grešaka prilikom kvalifikacije krivičnog dela i kažnjavanja učinilaca. Na taj način bi se omogućilo i statističko praćenje broja prijavljenih, optuženih i osuđenih za femicid.“
Grupa za rodnu ravnopravnost građanskog pokreta Bravo zahteva prepoznavanje femicida kao posebno, najteže krivično delo, navode u saopštenju.
„Hitno formiranje posebnog tela za praćenje femicida, koje će sistemski utvrđivati sve okolnosti i propuste koji su doveli do njega. Adekvatnu procenu rizika od femicida u svakom prijavljenom slučaju porodičnog i partnerskog nasilja. Uvođenje odredbi o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca u Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Obavezno praćenje i poštovanje izrečenih mera zaštite. Kazne koje su dovoljno stroge da obeshrabre nasilnike od ponavljanja dela. Uvođenje elektronskog nadzora za sve nasilnike kojima je izrečena mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom, kao i pojačana kontrola njihovih kretanja. Da sud više ne uzima kao olakšavajuće okolnosti to što su počinioci ‘porodični ljudi’, ‘ugledni građani’ ili imaju hronične bolesti poput dijabetesa ili visokog pritiska“, navodi se u saopštenju.
Ukoliko znate da je nekome potrebna pomoć, brojevi na koje se može prijaviti nasilje:
- Policija 192
- Prijava nasilja u porodici 0800100600
- Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007
- Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328
- Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
- Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
I.M.
