Vladimir Erceg iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) je istakao da građanke i građani ne mogu mnogo toga da urade po pitanju kontrole biračkog spiska.
„Birački spisak je kao neka šuma zarasla u korov. Taj korov je rezultat raznih administrativnih problema, grešaka, loše dizajniranog sistema u kome se greške množe. U tom korovu je jako lako sakriti bandite. Ono što mogu da kažem apropo aktiviranja u vezi biračkog spiska, to je da malo šta građani iz pozicije građana mogu da urade u kontroli biračkog spiska“, na tribini je rekao Erceg.
Član Gradske izborne komisije (GIK) Beograda Zoran Alimpić je objasnio na koji način fantomske liste utiču na rad izborih komisija i odbora.
„Ako vas zanima čemu služe te lažne opozicione i lažne manjinske liste, koje zovemo fantomske liste, znači u stvari niko ne bi glasao i niko ne bi potpisao i za koje niko nije čuo – one u suštini služe da možda prevare ponekog opozicionog birača. Svaka lista dobije po neki glas, pa da se glasovi malo raspu, ali suštinski značaj jeste da se tu dobijaju članovi izborne komisije, što isto važi za biračke odbore“, naveo je Zoran Alimpić, član GIK-a i zaključio da izborne komisije ne mogu da rade svoj posao tako da bore za poštene, pravedne i slobodne izbore.
Kako do drugačije realnosti
Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa je istakla moć organizovanja.
„Ono što mi možemo da uradimo jeste da ne paničimo nego da se organizujemo. Mislim da je to ključna stvar i da su nam to pokazali studenti sa ovim protestima i svim ostalim. Nismo mi preko noći promenili građane. Svi ti građani su bili tu i dan pre pada nadstrešnice i svi ti građani su bili isto dovoljno besni i svi su znali da treba nešto da se promeni“, rekla je Maja Stojanović.
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević je rekao da i svaka mala pobeda doprinosi drugačijoj sutrašnjici.
„Ono što je jedina opcija jeste da se koriste sve moguće prilike, da se vrši pritisak, da se traže neki bolji uslovi i da se nadamo da će nešto od toga dati rezultat. Moguće je da ništa od toga neće dati rezultat, ali će onda doći izborni proces, izborna kampanja i nadam se izborni rezultat koji će biti dobar i koji će onda nas uvesti u jednu drugačiju realnost“, rekao je Dušan Spasojević.
Na tribini je bilo reči i o tome da su građani u Srbiji ranijih godina pokazali da mogu da reaguju na izbornu krađu, kada je ona dokumentovana, kao što je to bilo 1996. i 2000. godine, kako je podsetio član GIK-a Zoran Alimpić.
On je istakao da je važno da članovi biračkih odbora budu dobro upućeni i obučeni u izborni proces kako bi, pre svega, uočili, a zatim i evidentirali izborne neregularnosti.
Na primeru nedavno održanih lokalnih izbora u Kuli, govornici su diskutovali i o tome kako građani treba da se organizuju tokom izbornog dana kako bi komunikacija između članova biračkih odbora i mobilnih timova posmatrača bila efikasna.
Kako ‘probiti’ medijsku blokadu?
Upitali smo jednu od govornica na ovoj tribini Taru Rajić, aktivistkinju grupe Mladi Kula, kako doći do građana i ponuditi im predizborni program u kontekstu nedostatka medijskih sloboda i nezavisnih medija.
„U jednoj maloj opštini sa još manjim mestima imamo jako puno starijih ljudi. Mi sm najviše razgovarali sa ljudima na terenu, išli smo u tu kampanju ,od vrata do vrata‘, pričali smo sa ljudima, o njihovim problemima. Kroz društvene mreže dolazili smo do mlađih ljudi“, rekla je Rajić i dodala da je decentralizacija veoma važna, te da je akcija „Student u svakom selu“ uspešan primer obaveštavanja velikog broja ljudi.
Na Mašini pročitajte razgovor sa Tarom Rajić i Zoranom Alimpićem, o tome kako je moguće organizovati se sa ciljem da se smanji mogućnost izborne krađe.
A.G.A.
