Ključnim izbornim godinama u Srbiji prethodili su organizovani protesti: pred izbore 2020. godine bili su protesti pod sloganom #1od5miliona, a pred izbore 2023. godine građani su se okupili nakon masovnih ubistava 3. i 4. maja u Beogradu i Mladenovcu.
Studenti, koji su ušli u blokade fakulteta nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, pre više od godinu dana zatražili su raspisivanje vanrednih izbora nakon što njihovi zahtevi nisu bili ispunjeni.
Na izbore, koji će biti 25. oktobra, pojedine opozicione stranke će svoju podršku dati Studentskoj listi, dok druge poput Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Građanski pokret Solidarnost zajedno izlaze na predstojeće parlamentarne izbore.
Šta se dogodilo 2020. godine na izborima?
Izbore 2020. godine delimično je bojkotovala opozicija, a na izbore nisu izlazile koalicija Savez za Srbiju, Socijaldemokratska stranka (SDS) bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, pokret „Dosta je Bilo” i inicijativa „Ne davimo Beograd”.
Neposredno pred parlamentarne izbore Skupština je usvojila predlog da se cenzus smanji sa 5 odsto na 3 odsto, nakon čega pojedine opozicione stranke ipak odlučuju da izađu na izbore.
Grupa „1 od 5 miliona“ koja je inicijalno najavila bojkot, odluku je promenila uz obrazloženje da želi „bojkot da unese u parlament.“
Najviše glasova odnela je lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ koja je osvojila 60,65 odsto od broja birača koji su glasali, odnosno 188 mandata, dok opozicione grupe koje su izašle na izbore nisu osvojile dovoljan broj glasova.
Izlaznost na izbore 2020. godine bila je rekordno niska, sa 48,93 odsto glasača.
Posle bojkota, nove koalicije
U 2022. godini održavali su se izbori na sva tri nivoa: vanredni parlamentarni izbori, predsednički izbori i beogradski lokalni izbori.
Opozicija koja je ranije najavljivala bojkot sada je odlučila da izađe na izbore, a lista Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka) osvojila je 38 mandata, а lista Dr Miloš Jovanović – NADA ZA SRBIJU – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Demokratska stranka Srbije (DSS) – Za Kraljevinu Srbiju (MONARHISTI) – Vojislav Mihailović osvojila je 13 mandata.
Izborna koalicija „Moramo“ bila je organizovana 2021. godine kada su Zajedno za Srbiju, Ne davimo Beograd i Ekološki ustanak potpisali sporazum o zajedničkom učešću na opštim izborima, a na parlamentarnim izborima su osvojili 4,7 odsto glasova i 13 mandata. Time su uspeli da pređu cenzus, a njihov predsednički kandidat Biljana Stojković osvojila je 3,3 odsto glasova. Koalicija se nakon izbora raspala, a jedan njen deo formirao je stranku „Zajedno” koja prestaje da postoji 2024. godine nakon ujedinjavanja sa Demokratskom strankom (DS).
Pobedu je odnela Srpska napredna stranka sa listom „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ sa 120 mandata, ali im je za većinu bila neophodna koalicija u koju ulaze sa Savezom vojvođanskih mađara (SVM) i sa SPS-om.
Decembar 2023: Izbori raspisani bez godinu dana čekanja
Opozicija je 2023. godine tražila raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nakon što, posle višemesečnih protesta Srbija posle nasilja njihovi zahtevi (smena članova REM-a, ukidanje programa koji promovišu nasilje i govor mržnje) nisu ispunjeni.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučič raspustio je Vladu i raspisao izbore samo 3 meseca nakon što je opozicija predala zahtev.
Na izbore su zajedno izlazili: Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbija, Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd, Srce, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i stranka Zajedno.
Koalicija koju čine desno orijentisane opcije nosila je naziv „Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) – Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) – Vojislav Mihailović“ i na izborima je osvojila 5,03 odsto glasova na republičkom nivou, odnosno oko 7 odsto glasova na izborima u Beogradu
Iznenađenje na izborima 2023. predstavljao je uspeh liste dr Branimira Nestorovića „Mi, snaga naroda“ koja je je osvojila oko 4,7 odsto glasova i time obezbedila sebi 13 mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pobedu je odnela Srpska napredna stranka (SNS) sa listom „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, koja je imala dovoljno mandata za većinu u republičkoj skupštini.
Najviše glasova osvojili su naprednjaci sa 46 odsto, dok je lista „Srbij a protiv nasilja“ osvojila 23, 66 odsto glasova.
Socijalistička partija Srbije (SPS) tradicionalno je bila u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom.
Ponavljanje izbora u Beogradu
Miroslav Aleksić izašao je u medije 17. decembra sa tvrdnjom da je nemoguće da je Srpska napredna stranka odnela pobedu u Beogradu i skrenuo je pažnju na nepravilnosti u izbornom procesu.
Nakon objavljivanja rezultata, opozicija je pozvala na proteste, a pri jednom okupljanju ispred Skupštine došlo je i do fizičkih okršaja. Marinika Tepić iz Stranske slobode i pravde (SSP) štrajkovala je glađu kako bi se ispunio zahtev za ponavljanjem izbora.
Na lokalnim izborima SNS je većinski odneo pobedu, ali u Beogradu nije uspeo da oformi većinu i u junu 2024. održavali su se lokalni izbori u Beogradu.
Na ponovljene beogradske izbore opozicija nije izašla jedinstveno već je deo stranaka, među kojima su Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Srbija centar (SRCE) i Zeleno-levi front (ZLF), odlučio je da učestvuje na izborima, dok je deo opozicije pozvao na bojkot.
Lista „Biramo Beograd“ koju je činilo 6 dotadašnjih članica liste „Srbija protiv nasilja“ osvojila je 14 mandata, dok je lista SNS-a osvojila većinu potrebnu za formiranje gradske vlasti.
Za razliku od izbora koji su se održavali u decembru 2023. godine, kada je opozicija u Beogradu bila blizu SNS-a, u junu 2024. godine opozicija izlazi u više kolona, a pored liste „Biramo Beograd“, lista Savo Manojlović „I ja sam Beograd – Kreni promeni “ osvaja 17, 69 odsto glasova i 21 mandat, dok „Biramo Beograd“ osvaja 12 odsto glasova.
Kako se opozicija sprema da pristupi izborima koji su najavljeni za 25. oktobar čitajte na Mašini.
M.P.
