Profesorka Fakulteta političkih nauka i politikološkinja Jelena Lončar ističe da predstojeće izbore zato treba posmatrati istovremeno kao još jedan ciklus koji se odvija pod izrazito nejednakim uslovima, ali i kao potencijalno važnu priliku za političke promene.
„I jedno i drugo, ali bih pre rekla da je ovo prilika zaista za neke promene. I da po prvi put, a to nam pokazuju istraživanja, ali i velika mobilizacija građana u protekle dve godine, pokazuju veliku spremnost i želju velikog procenta građana za političkim promenama u ovoj zemlji i veliko nezadovoljstvo aktuelnim režimom, aktuelnom vlašću. Tako da mislim da je ovo zaista velika šansa za ozbiljne, temeljne političke promene u zemlji“, kaže Lončar.
Ipak, mogućnost promene ne znači i izvestan izborni preokret. Lončar upozorava da će na rezultat uticati čitav niz faktora, od same kampanje i izlaznosti birača, do broja lista koje se budu kandidovale. Posebno važnim smatra pitanje odnosa studentske liste, koja se pojavljuje kao glavni izazivač Srpskoj naprednoj stranci, prema ostatku opozicionog političkog polja.
„Naravno, istraživanja nam i pokazuju da te promene neće doći tako lako i da je pobeda studentske liste, koja je zapravo glavni izazivač listi Srpske napredne stranke, neizvesna. To zavisi od same izborne kampanje, kako bude tekla, od izlaznosti birača, od broja drugih lista koje se budu kandidovale i slično“, navodi Lončar.
Nejednaki uslovi pre početka kampanje
Jedan od ključnih problema predstojećih izbora, prema njenoj oceni, jesu uslovi u kojima se izborna trka odvija. Lončar smatra da se ne može govoriti o ravnopravnoj demokratskoj utakmici u kojoj sve liste imaju jednake mogućnosti da predstave svoje programe i dopru do građana.
„Mi nemamo jednu demokratsku, poštenu izbornu trku gde kandidati, političke stranke ili liste mogu ravnopravno da predstave neke svoje ideje, programe i viđenje smera kojim ovo društvo i država treba da idu. Već je vlast u velikoj prednosti zbog, naravno, toga što mi nismo jedno demokratsko društvo, zbog kontrole medija, gde je pitanje koliko opozicione liste ili bilo ko ko se suprotstavlja vlasti uopšte može da dopre do glasača“, dodaje ona.
U takvom okruženju, smatra Lončar, studentska lista neće moći da se osloni na klasične modele političke kampanje. Umesto medijske vidljivosti, moraće da se osloni na direktan kontakt sa građanima.
„U tom smislu će kampanja Studentske liste najviše zapravo biti kampanja direktnog kontakta sa biračima. Neće moći da se oslone na neku medijsku podršku. Dakle, to je jedna tema, pitanje medijskog prostora u medijima, koji daje, naravno, veliku prednost Srpskoj naprednoj stranci, što predstavlja ogromnu zloupotrebu nekog demokratskog izbornog procesa“, ističe.
Medijski prostor, međutim, nije jedina prednost koju vlast ima. Lončar među problemima izdvaja i funkcionersku kampanju, za koju kaže da je počela mnogo pre formalnog raspisivanja izbora, kao i mogućnost korišćenja državnih resursa i drugih oblika pritiska na birače.
„Pored toga, funkcionerska kampanja je uveliko počela i pre raspisivanja izbora. I činjenica da je vlast mnogo pre bilo koga drugog mogla da zna kad će ti izbori biti i da se na njih zapravo na drugačiji način priprema kroz sve ono što je radila svih ovih proteklih desetak godina. Novac, podmićivanje birača, infrastrukturni neki projekti i tako dalje“, priča Lončar.
Ona dodaje da se na to nadovezuju i pritisci na birače, pretnje i zastrašivanje, što dodatno komplikuje mogućnost ravnopravne izborne utakmice.
„Sve te stvari su zapravo nešto na šta se Srpska napredna stranka uveliko oslanja, ali i zastrašivanje birača, pretnje i slično. Tako da sve to, naravno, ti nepošteni izborni uslovi, celokupno nedemokratsko okruženje, sve autoritarnija vlast u zemlji će i te kako oblikovati ovu izbornu kampanju i uticati na šanse opozicionih lista da zapravo zadobiju podršku birača.“
Od medijske kontrole do mogućih izbornih nepravilnosti
Za Lončar, problem nije samo u tome kako će izgledati kampanja već i u samom toku izbornog procesa i onome što može uslediti nakon glasanja. Pored neravnopravnog pristupa medijima, ona kao ključna pitanja izdvaja birački spisak, funkcionersku kampanju i druge izborne nepravilnosti.
„Ne mogu da kažem da je jedan faktor ključan ili prosto sve to zajedno oblikuje okruženje u kom se nalazimo i oblikovaće ovu izbornu kampanju. Dakle, sve to doprinosi izbornim nepravilnostima koje očekujemo i koje smo na kraju imali i da su u svakom izbornom ciklusu do sada. U tom smislu su svi ti faktori jako važni i pitanje slobode medija i pitanje biračkog spiska i pitanje funkcionerske kampanje. Sve će to uticati na ishode izbora“, kaže Lončar.
Istovremeno, ona upozorava da se ne treba zaustaviti samo na pitanju uslova u kojima se glasa. Važno je, kako kaže, biti spreman i na ono što dolazi nakon objavljivanja rezultata.
„Takođe ne očekujemo ni da će izbori proteći pošteno u smislu – možemo da očekujemo i izborne prevare i mnogo veće, verovatno i drugačije nego što smo do sada navikli, i različite zloupotrebe. Tako na sve to verovatno treba da budemo spremni, kao i na ono pitanje šta će biti kada dobijemo rezultate glasanja.“
„Izbori neće biti fer, ali moramo da se izborimo za promenu“
Upravo u toj protivrečnosti nalazi se, prema Lončar, ključna karakteristika predstojećih izbora. Oni se odvijaju u sistemu koji ne garantuje ravnopravnu političku utakmicu, ali istovremeno predstavljaju mogućnost da se artikuliše politička energija koja se razvila tokom prethodne dve godine.
„Razlika jedina je, i zapravo na to su studenti bili spremni kada su počeli, kada su pozvali na izbore. Oni su rekli: izbori neće biti fer pod ovim režimom. Mi to ne možemo očekivati, ali moramo da budemo spremni da i u ovim okolnostima se izborimo za promenu.“
Studenti, prema njenoj oceni, računaju upravo na ono što se promenilo van institucija i formalnog političkog sistema – na mobilizaciju i aktivizam građanki i građana.
„Ono na šta studenti zapravo računaju jeste probuđena nekako volja, nada građana da stvari mogu da budu bolje i probuđen aktivizam građana koji se zaista desio u poslednje dve godine, kao i mnogo veća spremnost studentske liste u odnosu na opozicione partije do sada da zapravo budu vrlo, vrlo aktivni, organizovani u izbornoj kampanji, da priđu svakom biraču, da prođu kroz sela i gradove ove zemlje.“
Takva strategija direktnog kontakta sa građanima mogla bi, smatra Lončar, biti jedna od ključnih razlika u odnosu na dosadašnje opozicione kampanje.
„Mislim da možemo da očekujemo to u toku ove izborne kampanje i da zapravo imaju mnogo veći domet, mnogo veći pristup biračima nego što su to imale do sada opozicione političke partije, koje su mahom kampanju vodile iz Beograda i oslanjale se na nepostojeće medije ili na medije koji do sada i nisu ni na koji način pratili njihovu izbornu kampanju. Studenti su toga svesni i to ne očekuju i oni pokušavaju na drugačije načine da zapravo dođu do birača.“
Opozicija između samostalnog izlaska i podrške studentskoj listi
Posebno pitanje predstavlja odluka dela opozicionih stranaka da ipak izađe na izbore, dok su druge odlučile da podrže studentsku listu. Lončar smatra da bi samostalno kandidovanje opozicionih partija imalo više smisla da je došlo do njihovog pravovremenog ujedinjenja.
„Ovo jeste neka vrsta referendumske kampanje i ovde su dve liste ključne i, u tom smislu, ako razmišljamo o nekoj promeni, podrška izbornoj listi u ovom trenutku je najkorisnija. Kandidovanje opozicionih političkih stranaka bi imalo smisla da su se te stranke ujedinile i da su zajedno kao jedna lista izašle sa jasnim planom, da su to uradile na vreme“, dodaje ona.
Problem, prema njenoj oceni, nije samo u broju lista, već i u poverenju birača i mogućnosti da se glasovi rasipaju.
„Ovi ovako zakasneli potezi zapravo ne ulivaju poverenje biračima i velike su šanse da, ovako kako izlaze ili počinju kampanju one stranke koje su odlučile da izađu na izbore, neće zadobiti veliki procenat birača, što onda dovodi do nekog bacanja glasova i slično.“
Zbog toga Lončar smatra da je trenutna odluka dela opozicije da podrži studentsku listu smislenija iz ugla cilja koji je, prema njenoj oceni, najvažniji – politička promena.
„Ako su političke stranke uopšte htele da se kandiduju, jedino smisleno bi bilo da su to uradile ujedinjeno, zajedno, da su se zapravo dogovorile pre nekoliko meseci i sa tom nekom platformom tako nastupile. Ovo sada ne deluje da može da ostvari neki značajniji rezultat, doprinese nekom značajnijem izbornom rezultatu. I u tom smislu su verovatno političke stranke koje su podržale izbornu studentsku listu napravile smisleniji i pametniji potez iz ugla želje za promenama“, ističe.
Predstojeća izborna kampanja neće biti samo takmičenje programa i političkih ideja. Ona će, prema ocenama profesorke i politikološkinje Jelene Lončar, biti i test sposobnosti da se u uslovima koje vlast značajno kontroliše politička mobilizacija iz prethodne dve godine pretoči u izborni rezultat.
Mašina je danas započela blog predizborne kampanje koja će trajati 45 dana. Sve detalje o predstojećoj kampanji možete pratiti ovde.
A.Đ.
