Kao deo kampanje izborne liste „Glas mladih opštine Kula”, koja je imala podršku studenata tokom lokalnih izbora u Kuli 29. marta, Tara Rajić iz grupe Mladi Kula kaže za Mašinu da su tokom čitavog izbornog procesa sproveli ozbiljnu i sistematsku mobilizaciju ljudi koji su, kako navodi, bili spremni da zaštite izbornu volju građana.
„Posebnu pažnju posvetili smo obuci kontrolora, članova mobilnih timova i ljudi zaduženih za praćenje regularnosti izbornog procesa. Pored toga, organizovane su i ozbiljne posmatračke misije koje su imale zadatak da evidentiraju svaku nepravilnost i reaguju u skladu sa zakonom”, navodi ona.
Stalni član u Gradskoj izbornoj komisiji (GIK) Beograda Zoran Alimpić kaže za Mašinu da iskustvo sa izbora održanih tokom prethodnih desetak godina pokazuje da aktuelna vlast „koristi sve raspoložive mehanizme i ne preza ni od čega kada je u pitanju njihov opstanak na vlasti uz pomoć izborne krađe”.
„Autoritarna vlast koje je zarobila sve institucije i potčinila državu sebi koristi sve poznate mehanizme krađe, usput ih usavršavajući i prilagođavajući novim okolnostima. Glavni cilj im je da proglase pobedu uvek, na svim nivoima gde se izbori održavaju i da pritom sakriju i negiraju izbornu krađu, strahujući od reakcije pokradenih građana ali pre svega strahujući od reakcija međunarodne zajednice”, navodi Alimpić.
Nabrajajući do sada primećene i evidentirane mehanizme izborne krađe, Alimpić pominje neravnopravne medijske uslove, nameštena istraživanja javnog mnjenja, zloupotrebe prilikom finansiranja izborne kampanje, posebno zloupotrebe državnih resursa, funkcionersku kampanju, namerno netačan i neažuran birački spisak, neravnopravnost u procesu kandidovanja, ucenjivanje i podmićivanje birača, zloupotrebe u postupku štampanja izbornog materijala.
Dodaje da se na samim biračkim mestima događalo naknadno zaokruživanje birača koji nisu glasali i ubacivanje glasačkih listića, zamena glasačkih listića, pretvaranje važećih glasova u nevažeće, propuštanje da se birači identifikuju, da se provere tragovi UV mastila na prstima, grupno i kontrolisano glasanje, slikanje i obeležavnje glasačkih listića, ubacivanje unapred zaokruženih listića metodom poznatom kao „Bugarski voz”.
„Nakon završenih izbora krađa se nastavlja gubljenjem, izmenama i prepravkama izbornog materijala prilikom transporta do sedišta lokalne izborne komisije, a naročito nakon toga. Svuda se onemogućava predstavnicima opozicije da kontrolišu i čuvaju izborni materijal i vreće sa glasačkim listićima do trenutka eventualnog ponovnog brojanja do koga često dolazi”, navodi Alimpić.
Izborne komisije, objašnjava dalje, ne mogu da spreče izbornu krađu već samo da donesu odluku o ponavljanju izbora na biračkim mestima ukoliko se dokaže da je bilo nepravilnosti, ali članovi komisija koje kandiduju opozicione liste, dodaje, mogu imati veoma važnu ulogu u evidentiranju i razotkrivanju mehanizama krađe i na obaveštavanju domaće i međunarodne javnosti o tome.
„Lično sam se uvek trudio da istina što više stigne do javnosti i voleo bih kada bi moje koleginice i kolege iz izbornih komisija bile što aktivnije i beskompromisnije u tome”, ističe Alimpić.
„Nijedna vlast nije jača od organizovanih, hrabrih i solidarnih građana”
Aktivistkinja Tara Rajić podseća da su tokom izbornog dana u Kuli uočene brojne nepravilnosti, uključujući pojavu duplih biračkih spiskova, različite oblike kršenja biračkih prava, novčane ucene birača, kao i nasilne incidente.
„Sve što je zabeleženo bilo je dokumentovano fotografijama, video-snimcima, izjavama svedoka i uredno prijavljeno nadležnim institucijama. Naš cilj nije bio stvaranje tenzija, već zaštita osnovnog demokratskog principa – da svaki glas bude slobodan i da se volja građana poštuje”, objašnjava Rajić.
Tvrdi da su od početka bili svesni da je odbrana izborne volje mnogo više od jednog izbornog dana, već da su znali da je to proces koji zahteva organizaciju i smatra da su uspeli da pokažu da građani nisu nemoćni kada su organizovani i solidarni.
„Naučili smo da se protiv ozbiljno organizovane političke mašinerije može boriti samo ozbiljnom organizacijom, disciplinom i međusobnim poverenjem”, navodi ona dodajući da je najvažnija lekcija koju su izvukli nakon izbornog procesa ta da „razgovor sa građanima nema alternativu”.
Naučili su, dodaje, i to koliko su pritisci na ljude koji se politički angažuju stvarni i ozbiljni.
„Naši aktivisti bili su izloženi različitim oblicima zastrašivanja – od pretnji smrću, javnog linča i medijskih kampanja, pa sve do ozbiljnih pokušaja ugrožavanja njihove bezbednosti. Istovremeno, svedočili smo pokušajima da se odgovornost izvrne i da se upravo oni koji trpe pritiske predstave kao krivci.”
Najvažnija lekcija je, zaključuje Rajić, ta da nijedan pojedinac nije iznad ideje, tima i zajedničkog cilja, ali i to da, kako kaže, nijedna vlast nije jača od organizovanih, hrabrih i solidarnih građana koji su odlučili da se bore za svoju zajednicu.
„Zato verujemo da će naredni izbori biti uspešni onoliko koliko građani budu spremni da se uključe, organizuju i preuzmu odgovornost za odbranu sopstvene izborne volje”, navodi ona.
Sa tim je saglasan i Zoran Alimpić iz GIK-a koji kaže da, ukoliko dovoljno veliki broj građana ozbiljno shvati važnost izborne kontrole i dobro se obuče za taj zadatak „nikakva organizovana kriminalna grupa koja je to do sada radila neće moći da i ovaj put ukrade narodnu volju i falsifikuje rezultate izjašnjavanja građana”
Uloga građana u sprečavanju ili bar umanjivanju obima izborne krađe je ogromna i nezamenjliva, ističe on.
Od najveće je važnosti, smatra, da na svih oko 8500 biračkih mesta budu prisutni članovi biračkih odbora koji štite integritet i slobodu glasanja, odnosno koje su, navodi, delegirale opozicione liste, a osim njih, potrebno je i da bude dovoljno posmatrača kako unutar tako i ispred, odnosno izvan biračkih mesta.
„Potrebno je organizovati lokalne izborne štabove kao i mobilne timove koji bi pomagali članovima biračkih odbora i posmatračima, kao i biračima u slučaju da ih napadaju i zastrašuju kriminalne bande i batinaši koje organizuje vlast, a što je postalo uobičajena praksa. Potrebno je stalno upozoravati sve koji nameravaju da krše zakon i da na taj način kradu na izborima da to ne čine jer će ovaj put biti razotkriveni i kažnjeni”, navodi Alimpić.
Dodaje – potrebno je i dokumentovanje konkretnih slučajeva izborne krađe, a u slučaju krivičnih dela, potrebno je, navodi, podnositi krivične prijave i obaveštavati javnost o takvim slučajevima.
„Građani treba da vrše pritisak na državne institucije koje su nadležne da procesuiraju i kažnjavaju slučajeve izborne krađe da rade svoj posao. Treba, takođe, biti oprezan da strana koja krade na izborima ne pokuša da raznim trikovima optuži drugu stranu, onu opozicionu, da i ona krade na izborima”, napominje Alimpić.
Podsećamo, redovni parlamentarni izbori u Srbiji treba da se održe najkasnije krajem 2027. ili početkom 2028. godine, ali od polovine prošle godine studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju zahtevaju od vlasti raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Iako još uvek nema naznaka kada će se izbori, zaista, održati, poslednje najave vlasti kažu da bi to moglo biti i posle leta ove godine.
Javni razgovor pod nazivom „Šta ćemo sa krađom?“ organizuje grupa Beograd ostaje u četvrtak, 4. juna, od 19 časova u Prostoru Miljenko Dereta, na adresi Dobračina 55, a portal Mašina je medijski partner tog događaja.
D.S.
