Polenska kijavica, poznatija kao senska groznica ili alergijski rinitis, najčešća je prilikom polinacija trave, drveća ili korova poput ambrozije, pelina, koprive. Emisija polena je uglavnom veća pri većoj temperaturi, nižoj vlažnosti vazduha i vetrovitom vremenu.
Agencija za zaštitu životne sredine na svom sajtu prati količinu polena u vazduhu, kao i trend povećanja ili smanjenja koncentracije određenog polena. Slično funkcioniše i aplikacija xEco Polen koja prikazuje zasićenost prizemnog sloja vazduha alergenim polenom, koja podatke preuzima sa portala otvorenih podataka Agencije za zaštitu životne sredine.
Upravo ove platforme beleže izuzetno visoke koncentracije ambrozije poslednjih nedelja u 26 gradova širom Srbije, poput Beograda, Kragujevca, Kruševca, Zaječara, Čačka, Vranja, Niša…
Osnivačica i predsednica Nacionalnog udruženja Alergija i ja, Snežana Šundić Vardić objašnjava da sezona polena predstavlja značajan javnozdravstveni izazov jer veliki broj građana ima simptome alergijskog rinitisa, konjunktivitisa i astme.
Polinacija ima tri sezone cvetanja: sezona cvetanja drveća traje od februara do početka maja, cvetanje trava traje od maja do druge dekade jula, a sezona cvetanja korova traje od druge polovine jula do novembra meseca. Ambrozija, kao najveći korovski alergen, cveta od jula do oktobra meseca.
„U periodima visokih koncentracija polena raste potreba za terapijom i zdravstvenom zaštitom, ali se smanjuju i kvalitet života, produktivnost i sposobnost odraslih, ali i dece da nesmetano pohađaju školu“, kaže Šundić Vardić.
Uticaj na javno zdravlje
Naša sagovornica govori da neadekvatno kontrolisan alergijski rinitis može biti povezan sa razvojem ili pogoršanjem astme, a kod osoba koje već imaju astmu polen može biti važan okidač za pogoršanja.
„Zato sezonske alergije ne treba posmatrati samo kao neprijatnost, već kao oboljenje koje zahteva pravovremenu dijagnostiku i adekvatno lečenje“, kaže ona.
Šundić Vardić ocenjuje da su potrebne koordinisane mere poput kontinuiranog praćenja, zatim sistemsko suzbijanje ambrozije i drugih invazivnih alergenih korova, edukacija stanovništva, kao i bolja dostupnost dijagnostike i terapije.
Agencija za zaštitu životne sredine na svom sajtu prati količinu polena u vazduhu, kao i trend povećanja ili smanjenja koncentracije određenog polena. Slično funkcioniše i aplikacija xEco Polen koja prikazuje zasićenost prizemnog sloja vazduha alergenim polenom, koja podatke preuzima i obrađuje iz agencije.
Ona ističe značaj saradnje zdravstvenog, ekološkog i lokalnog sektora. Takođe, preporučuje se sadnja manje alergenih biljaka, umesto breze, topole, javora.
Dodaje i da postoje aktivnosti monitoringa polena i mere lokalnih samouprava za suzbijanje ambrozije, ali da praksa i intenzitet sprovođenja nisu svuda jednaki.
„Mi se već godinama obraćamo mnogim institucijama u vezi pravovremene reakcije suzbijanja ambrozije, ukazujući na probleme. Ove godine su nam samo iz Sekretarijata grada Beograda javili da su odvojena sredstva, ali o daljim aktivnostima nismo bili obavešteni“, završava Šundić Vardić.
Politike za prevenciju širenja alergena
Grad Beograd je 2020. godine usvojio Akcioni plan za suzbijanje ambrozija na teritoriji Beograda do 2029. godine.
Predsednica skuptinskog odbora Zvezdara i članica PSG Jelena Baštrica govori da je Akcioni plan, na papiru, stručno i dobro postavljen dokument koji je jasno definisao rokove i dinamiku do 2029. godine. Međutim, ona ističe da u praksi, gradska vlast ne sprovodi reči u dela.
„U planu se striktno nalaže rano stručno mapiranje i monitoring terena već u maju i junu. Cilj je locirati svaku parcelu i uništiti biljku pre nego što uopšte procveta i pusti polen u vazduh. Pošto je locirano čak 8.660 hektara pod korovom, plan je zacrtao jasnu dinamiku: do kraja 2025. godine moralo je biti potpuno očišćeno minimalno 60% te ugrožene teritorije“, objašnjava Baštrica.
Dodaje da se insistira na stručnom, kombinovanom pristupu pod nadzorom licenciranih ustanova – prvenstveno kroz rano mehaničko košenje iz korena, a hemijsko uklanjanje se koristiti samo kao poslednja opcija na nepristupačnim žarištima.
„Ono najvažnije jeste da ova borba zahteva kontinuirano budžetsko finansiranje i udruživanje sredstava iz više javnih izvora, jer svaka pauza i parcijalno čišćenje obesmišljavaju prethodne uspehe“, naglašava naša sagovornica.
Prema njenim rečima, u oblasti politika suzbijanja alergena, najveći problem je „hronični institucionalni nemar i prebacivanje odgovornosti“.
„Danas imamo crno na belo dokaz sa Portala javnih nabavki da Sekretarijat za zdravstvo u periodu od 2023. do 2025. godine nije raspisao nijedan jedini tender, niti uložio dinar u stručni monitoring i suzbijanje ambrozije. Oni su u tom trogodišnjem periodu potpuno ugasili javne nabavke za monitoring i stručno suzbijanje i prebacili tu nadležnost javnim komunalnim preduzećima, što znači da tri godine gradom niko stručan nije upravljao, niti je uopšte pratio gde se i kako ovaj korov širi“, pojašnjava Baštrica.
Neblagovremeno suzbijanje ambrozije
U akcionom planu se navodi da se reagovalo uglavnom prekasno, tek krajem leta kada je polen već uveliko bio u vazduhu, čime je zakasnelo košenje samo dodatno raznosilo seme po Beogradu.
„Imamo slučaj da nam Sekretarijat u svom zvaničnom dopisu iz oktobra 2025. godine otvoreno priznaje da uopšte nema podatke o tome kolike su površine ta preduzeća tretirala i da li su radila išta“, ističe naša sagovornica.
Navodi da „sekretarijat svoj nerad pravda tvrdnjom da je suzbijanje ambrozije „utrošak javnih sredstava bez očekivanog rezultata“ zbog biologije biljke.
„Tvrde da sistem kažnjavanja privatnika ne radi jer su im vlasnici parcela navodno nedostupni“, pa za sopstvenu nesposobnost krive klimu i biologiju. Dok struka nudi jasna rešenja, političari na vlasti proglašavaju zdravlje Beograđana uzaludnim troškom“, kaže Baštrica.
Ona govori da su u junu 2026. iz sekreterijata potvrdili da su pogrešili ovim trogodišnjim prekidom i prebacivanjem obaveze ove usluge na preduzeća, tako što je sekretarijat opet preuzeo odgovornost i izvršio nabavku monitoringa i mapiranje terena pod ambrozijom i drugim alergogenim biljkama.
Dodaje i da je to što je u junu mesecu dodeljen ugovor opet potvrđuje da se nije reagovalo na vreme.
Kao potencijalno rešenje, ona tvrdi da je potreban ozbiljan zaokret u ekološkoj politici grada, a ne kozmetičke mere.
„Prvo, i to sam Sekretarijat priznaje, hitno moramo menjati zakonsku regulativu i Odluku o komunalnom redu jer je trenutni sistem neprimenjiv na terenu. Drugo, moramo drastično proširiti prostorni obuhvat tretiranja površina. Parcijalno prskanje nekoliko stotina hektara dok je pod korovom na hiljade hektara nema nikakvog efekta. Treće, finansiranje se mora centralizovati i udružiti iz više izvora javnog budžeta, a zakon mora podjednako i oštro da obaveže sve – od privatnih vlasnika parcela i firmi, do državnih preduzeća“, zaključuje Baštrica.
L.M.
