Požar se najčešće posmatra kroz ono što je neposredno vidljivo – plamen, izgorela vegetacija, uništena staništa i opasnost po ljude koji pokušavaju da vatru zaustave. Međutim, zdravstveni rizik ne završava se na granici požarišta, niti prestaje kada se plamen ugasi.
Dim može danima ostajati u vazduhu, širiti se daleko od samog izvora i unositi u organizam čestice dovoljno sitne da dospeju duboko u pluća. Za ljude koji su neposredno uključeni u gašenje, posebno kada to rade satima i danima, rizik se dodatno uvećava zbog visokih temperatura, fizičkog napora, dehidratacije i iscrpljenosti.
Profesorka Medicinskog fakulteta u Nišu i specijalistkinja pulmologije dr Tatjana Pejčić kaže da se posledice višenedeljnog požara ne mogu posmatrati samo kroz trenutak kada čovek dođe u kontakt sa plamenom.
„Za osobe koje su neposredno u kontaktu sa vatrom i okruženjem gde se to dešava, pre svega mislim na vatrogasce i ljude koji tu žive, svakako postoji jedan akutni odgovor disajnih puteva. Ako je izlaganje veliko, u dimu mogu biti prisutni ugljen-monoksid i drugi produkti sagorevanja, što može dovesti do ozbiljnih, pa i životno ugrožavajućih stanja. Kod požara u zatvorenim prostorima takva izloženost može biti posebno opasna i znamo za slučajeve koji su se, nažalost, završili fatalno“, rekla je dr Pejčić.
Prema njenim rečima, problem nije samo ono što se vidi. Najveći deo opterećenja za disajne puteve dolazi upravo od dima i sitnih čestica koje nastaju tokom sagorevanja.
Nije opasan samo plamen – najviše brine ono što se ne vidi
„Više od mesec dana“ izloženosti, kaže specijalistkinja za plućne bolesti dr Slavica Plavšić, predstavlja period koji nikako ne treba zanemariti. Efekti dima zavise od koncentracije, vrste materijala koji gori, meteoroloških uslova i vremena provedenog u zagađenom vazduhu, ali dugotrajna izloženost dodatno opterećuje organizam.
„Svakako je ovo vreme koje je prošlo, a to je više od mesec dana, više nego dovoljno dugo da bi prošlo bez ikakvih posledica. Štetni efekti se ne odnose samo na plamen koji se vidi. Najveće štetne efekte zapravo pravi dim koji je prepun raznoraznih organskih jedinjenja i sitnih čestica sa različitim sastavom, koje su toksične“, istakla je dr Plavšić.
Posebnu opasnost predstavljaju PM2,5 čestice. Za razliku od većih čestica koje se mogu zadržati u gornjim delovima disajnih puteva i biti izbačene kašljem, ove sitne čestice mogu prodreti duboko u pluća.
„Neke od tih čestica su krupne pa se zadržavaju i čovek ih iskašlje, ali opasne su one takozvane PM2,5 čestice koje su jako sitne. One su tanje od dlake čoveka i prodiru u disajne puteve, stižu do najmanjih disajnih puteva, do bronhiola, zatim alveola i preko njih mogu da uđu u krvotok. Postoji takozvana alveolokapilarna membrana koju te čestice mogu da probiju i da uđu u krvotok. Onda krvotokom idu dalje do srca i kardiovaskularnog sistema, do cerebrovaskularnog sistema“, objašnjava dr Plavšić.
To znači da posledice nisu nužno ograničene samo na pluća. Aerozagađenje može imati posledice po čitav organizam, uključujući kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem.
Od peckanja očiju do ozbiljnog opterećenja pluća
Prvi simptomi izloženosti dimu mogu biti relativno blagi i često se zanemaruju – peckanje i crvenilo očiju, žarenje u nosu, kijanje, bol ili iritacija grla i kašalj. Međutim, kako se čestice spuštaju dublje u disajne puteve, simptomi mogu postati ozbiljniji.
„Prva barijera na koju te čestice nailaze jeste sluzokoža očiju, nosa i usta. Prvo što građani osete jeste peckanje u očima, crvenilo, žarenje. Onda u nosu – kijanje, u grlu bol i kašalj, a zatim i otežano disanje. Kako se spušta prema plućima, sve je teže i teže“, rekla je dr Plavšić.
Na to upozorava i dr Tatjana Pejčić, koja ističe da sitne čestice mogu dospeti do alveola i posebno ugroziti osobe koje već imaju bolesti disajnih puteva.
„Te male čestice koje se oslobađaju, PM čestice manje od 10 i 2,5 mikrona, posebno su štetne jer dolaze do najdubljih disajnih puteva, do alveola. Kod pacijenata koji imaju astmu ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća može doći do pogoršanja njihovih osnovnih tegoba. Ako su u pitanju srčani bolesnici, takođe može doći do pogoršanja. Mala deca, trudnice i osobe starije životne dobi spadaju u kategorije koje su osetljivije na ovakva dešavanja“, upozorila je dr Pejčić.
Najveći rizik imaju oni koji su satima na požarištu
Najdirektnije su izloženi ljudi koji gase požar. Profesionalni vatrogasci imaju zaštitnu opremu i obuku, ali ni njihova zaštita nije apsolutna kada je izlaganje ekstremno dugo.
Dr Plavšić ukazuje na podatke Hitne pomoći u Pančevu, prema kojima su upravo vatrogasci među onima kojima je bila potrebna pomoć zbog kolapsnih stanja.
„Najugroženiji su oni koji su direktno i najduže u kontaktu sa dimom i svom tom prašinom koja se podiže i koji su uključeni u samo gašenje požara. Vatrogasci i policajci koji su obučeni za to i koji manje-više imaju svu potrebnu opremu, koja uključuje profesionalne gas-maske, odela, zaštitne rukavice i sve ostalo, nažalost su najizloženiji svim tim štetnim efektima dima uzrokovanog požarom. Ono što je zanimljivo i o čemu se malo govori jeste da sam podatak koji sam dobila iz Hitne službe u Pančevu govori da su najčešće intervenisali zbog kolapsnih stanja upravo kod vatrogasaca“, pojašnjava dr Plavšić.
Kolaps nije posledica samo dima. Na telu istovremeno deluju visoka temperatura, fizički napor, višesatne smene, zaštitna oprema koja otežava hlađenje organizma, dehidratacija, umor i nedostatak sna.
„To se javlja zbog mešavine svih tih faktora. U ekstremnom izlaganju imamo aerozagađenje izazvano požarom, zatim ekstremno visoke temperature na mestu požarišta, koje idu i do 67 stepeni. Njihove smene su jako dugotrajne, u svim tim zaštitnim odelima po vrućini dolazi do dehidratacije. Oni su umorni, neispavani i sve to dovodi do jednog kolapsa organizma i do takvog stanja kada čovek jednostavno pada, ne može više da izdrži“, ističe dr Plavšić.
Ako su ovakvim uslovima izloženi profesionalci koji imaju obuku i zaštitnu opremu, rizik je još veći za ljude koji se dobrovoljno uključuju u gašenje.
„Pogotovo je opasno za dobrovoljce koji ništa od toga nemaju. Niti su obučeni niti imaju zaštitnu opremu, tako da su i oni u velikoj opasnosti. Ako je požar u neposrednoj blizini, to je ozbiljno stanje i ne treba se izlagati dimu i vatri bez odgovarajuće zaštite“, naglašava.
Ko je posebno ugrožen?
Pored ljudi na požarištu, postoje grupe stanovništva kod kojih dim može izazvati mnogo ozbiljnije posledice.
To su pre svega osobe sa astmom, HOBP i drugim hroničnim plućnim bolestima, ali i ljudi sa kardiovaskularnim problemima.
„Sledeća kategorija stanovništva koja je u posebnoj opasnosti jesu trudnice i mala deca, zatim plućni bolesnici, odnosno pacijenti koji imaju astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Kod njih obavezno dolazi do pogoršanja. Prema evidenciji zdravstvenih ustanova i okolnih gradova, najveći broj hospitalizacija upravo se odnosi na meštane koji već boluju od astme ili HOBP i kod kojih dolazi do pogoršanja“, rekla je dr Plavšić.
Kardiovaskularni pacijenti takođe mogu biti pogođeni, jer efekti sitnih čestica nisu ograničeni samo na pluća.
„Kardiovaskularni pacijenti su takođe ugroženi i kod njih su česte hospitalizacije iz istog razloga. Kada te čestice putuju krvotokom i talože se, one se, uslovno rečeno, lepe jedna za drugu i stvaraju trombove. Najopasnije je kada taj tromb dospe u srce, kada može izazvati infarkt, a kada dospe u centralni nervni sistem može izazvati ono što se zove šlog, odnosno cerebrovaskularni insult“, ističe dr Plavšić.
Trudnice, deca i stariji posebno osetljivi
Kod trudnica, kaže Plavšić, posebnu pažnju zahteva prvi trimestar trudnoće, kada se formiraju organi ploda, ali rizici nisu ograničeni samo na taj period.
„Trudnice su najviše ugrožene u prvom trimestru trudnoće, kada se organi fetusa tek formiraju, tako da tu može doći čak i do malformacija ploda. I kasnije tokom čitave trudnoće može doći do toga da se plod rodi sa manjom telesnom težinom, do prevremenog porođaja i do češćih pobačaja. Mala deca su takođe posebno osetljiva jer su njihovi disajni putevi još u razvoju“, rekla je ona.
Dr Pejčić podseća i na širi problem: kada se epizode ekstremnog zagađenja nadovežu na hronično loš kvalitet vazduha, organizam praktično nema priliku da se od tog opterećenja odmori.
„To hronično izlaganje preterano lošem vazduhu neće kod svih ljudi akutno napraviti problem, ali će kod preosetljivih ljudi disajni putevi biti još više opterećeni. Kao da svi radimo i živimo u rudniku. Ta populacija uvek više oboljeva nego ona koja živi i radi na svežem vazduhu“, priča ona.
Platnene maske nisu zaštita od dima požara
Pitanje zaštitnih maski posebno je važno za dobrovoljce, ali i za novinare i druge ljude koji se zbog posla nalaze u blizini požarišta.
Profesionalni vatrogasci koriste specijalizovanu opremu, uključujući gas-maske sa odgovarajućim filterima. Međutim, ni profesionalna oprema ne može potpuno eliminisati rizik kod ekstremno dugog izlaganja.
„Profesionalni vatrogasci imaju zaštitnu opremu, to su profesionalne gas-maske sa dodatnim filterima, šlemovi i sve ostalo. Ali i pored toga ne postoji način da se tako sitne čestice sasvim spreče da uđu u organizam. Maske su i te kako korisne, mislim na ove profesionalne, ali ne mogu da štite 100 odsto, pogotovo kod ekstremno dugih izlaganja i ekstremno visokih koncentracija štetnih agenasa“, pojašnjava dr Plavšić.
Za ljude koji nisu profesionalci, zaštita je još problematičnija.
„Obične platnene maske, one koje smo nosili za vreme COVID-a, apsolutno ne pomažu. Dobrovoljci, ali i novinari, fotografi i svi drugi koji moraju da budu u blizini trebalo bi da nose N95 maske, odnosno što kvalitetniju i bolju zaštitu, i da se što kraće zadržavaju u ugroženom području“, naglasila je dr Plavšić.
Mere zaštite za stanovništvo koje živi u okolini požara podrazumevaju što manje boravka napolju kada je dim prisutan, zatvaranje prozora i vrata i praćenje informacija o kvalitetu vazduha.
Iako se požar odvija na određenoj lokaciji, njegovi zdravstveni efekti ne moraju ostati na toj lokaciji. Vetar i drugi meteorološki uslovi mogu nositi dim i sitne čestice daleko od požarišta.
„Za ljude koji nisu direktno u tom području, ali žive u okolini, ne mora to biti samo neposredna okolina. Te čestice se rasturaju jako daleko, stotinama kilometara, u zavisnosti od meteoroloških uslova, od toga kako duva vetar i gde ih nanosi. U Vršcu ste verovatno videli oblake dima, a onda, u zavisnosti od pravca vetra, oseća se i u Beogradu, Pančevu i okolnim mestima“, rekla je dr Plavšić.
Zbog toga građani ne bi trebalo da procenjuju rizik samo na osnovu toga da li vide plamen ili gust dim neposredno ispred kuće.
„Građanima ostaje da sami sebi budu zavodi za javno zdravlje“
Dr Plavšić posebno kritikuje izostanak kontinuiranog informisanja građana tokom višenedeljnog požara, posebno kada je reč o Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
„Ključno je informisati građane, što, nažalost, naše institucije ne rade. Batut, kao referentna ustanova, nije se nijednom oglasio ovom katastrofom koja nas je zadesila već više od mesec dana, što je zaista nedopustivo. Oni su ustanova koja bi trebalo najmanje svakodnevno da izveštava građane o svim opasnostima koje im prete, da izveštava o tome kakav je kvalitet vazduha, koje su opasnosti i koje kategorije stanovništva treba da budu pod posebnim oprezom“, rekla je dr Plavšić.
Prema njenim rečima, ni pojedinačna merenja ne mogu uvek da opišu stvarno stanje na terenu, posebno kada se dim pomera sa vetrom.
„Pančevački Zavod za javno zdravlje se tek neki dan oglasio i napisao da je vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta. Kako su to napisali? Izmereno je jednom na nekom mestu gde zaista možda nije stiglo aerozagađenje. Šta se dešava nekoliko sati kasnije, to niko ne zna. Tako da građanima ostaje da sami sebi budu zavodi za javno zdravlje i da prate sajtove koji pokazuju aerozagađenost, ali i da gledaju šta osećaju i šta vide“, istakla je dr Plavšić.
U domaćinstvima u kojima dim ulazi u prostorije, dodatnu zaštitu mogu predstavljati prečišćivači vazduha sa kvalitetnim filterima.
„Prečišćivači vazduha u prostorijama mogu biti jako korisni. Sada i kod nas ima kvalitetnih uređaja po relativno pristojnim cenama, dok su se ranije kupovali samo u inostranstvu i koštali su nekoliko hiljada evra. Sada već ima i kod nas uređaja sa kvalitetnim filterima koji se menjaju, a ne čiste, i oni mogu praviti vrlo dobru zaštitu. Posebno se preporučuju u porodicama i kućama gde ima male dece, pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i kardiovaskularnih pacijenata“, pojašnjava ona.
Problem koji ne počinje požarom i ne završava se njegovim gašenjem
Požari su ekstremni događaji, ali se njihov zdravstveni efekat nadovezuje na već postojeći problem aerozagađenja. Srbija se tokom zime suočava sa visokim koncentracijama zagađujućih materija, ali letnji požari pokazuju da ozbiljno zagađenje vazduha nije samo zimska pojava.
Dr Pejčić upozorava da će se deo posledica hroničnog izlaganja lošem vazduhu tek pokazati.
„Obično poslednjih godina merenje zagađenja, pogotovo zimi, pokazuje koliko je vazduh loš i koliko se visoko nalazimo na listama najzagađenijih područja. Nažalost, to je problem čije će se posledice tek ispoljavati u narednim godinama, da ne kažem decenijama. To hronično izlaganje preterano lošem vazduhu neće kod svih ljudi akutno napraviti problem, ali će kod preosetljivih ljudi disajni putevi biti još više opterećeni“, isitče profesorka i dr Pejčić.
Za Pejčić, zato požare treba posmatrati kao deo šireg problema zdravlja životne sredine.
„Sve ono što stvorimo kao jedno neprirodno okruženje štetno deluje i na životinje i na biljke i, naravno, na čoveka. Mislim da bi u narednom periodu zaista trebalo mnogo više voditi računa o tome da se ovakve situacije agilnije i efikasnije rešavaju“, istakla je dr Pejčić.
Požar se ne završava nužno onda kada se plamen više ne vidi. Za one koji su ga gasili, posledice mogu biti povezane sa kombinacijom dima, ekstremne temperature, fizičkog napora, dehidratacije i iscrpljenosti, navode sagovornice Mašine. Za stanovništvo u okolini, rizik zavisi od koncentracije čestica i trajanja izloženosti, ali i od zdravstvenog stanja pojedinca. Poseban problem predstavlja činjenica da se višenedeljna izloženost dimu događa u zemlji „koja već ima ozbiljan problem sa aerozagađenjem“, kako je pojasnila dr Pejčić.
Podsetimo, više požara i dalje je aktivno širom Srbije, a danas je situacija najteža na Stolovima. U gašenju učestvuju timovi iz više zemalja Evropske unije i Rusije. Sve detalje o situaciji sa požarima možete pratiti na Mašini.
A.Đ.
