Na tender za obavljanje ovog posla se javila grupacija predvođenja Strelom koju su još činile Strela Ub, Lastra i Lasta – sve firme koje su deo koncerna Srboexport iz Obrenovca u vlasništvu Miroslava Nikolića koji je nakon sklapanja ovog posla u vrednosti skoro milijardu evra ujedno postao i dominantni autobuski prevoznik u glavnom gradu.
„Aktuelni gradonačelnik Aleksandar Šapić je tako za vreme svog mandata omogućio vlasniku Strele Miroslavu Nikoliću da sa 70 autobusa u gradskom prevozu dođe do više od 500 autobusa koji obavljaju ovu ključnu javnu uslugu i tako dobija u narednim godinama iz gradskog budžeta više stotina milijardi dinara“, saopštili su iz Centra za lokalnu samoupravu.
„Za iznos od 125 milijardi dinara ove četiri firme će prevoziti građane na opštinama Mladenovac, Sopot, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Surčin i Grocka, odnosno na svim prigradskim i lokalnim linijama u sistemu javnog prevoza u Beogradu“, kaže za Mašinu Ivan Banković, predsednik sindikata Centar GSP Beograd.
Dominacija Strele
Kada se u obzir uzmu i prethodni ugovori, za prevoz na linijama koje su ranije oduzete javnom gradskom prevozniku, dolazi se do računice prema kojoj će firme istog vlasnika imati više od 550 autobusa u javnom prevozu u Beogradu.
„Poređenja radi, GSP Beograd trenutno angažuje 480 autobusa u sva četiri pogona, što znači da je računica takva da će jedan čovek praktično imati više autobusa nego javno komunalno preduzeće koje postoji od 1892. godine“, rekao je Banković.
On dodaje da je koncentracija moći, uticaja, a dobrim delom i monopola vrlo opasna, a još je opasnija kada se radi o privatnoj firmi koja je zainteresovana isključivo za svoj položaj i profit, a dobila je na upravljanje izuzetno važnu komunalnu delatnost od opšteg značaja, odnosno izuzetnog javnog interesa.
Takođe, naš sagovornik podseća i na niz problema sa kojima se suočavaju radnici u privatnim prevoznicima: „Angažovanje penzionera, radnika iz inostranstva preko lizing agencija, radno vreme uz svakodnevni prekovremeni rad, sa samo jednim slobodnim danom, izbegavanje uplaćivanja poreza i doprinosa na pun iznos zarade vozača i slično“.
Kako kaže, za korisnike javnog prevoza ovo može da znači da će biti povećan broj vozača koji su penzioneri ili dolaze iz drugih zemalja, a pre svega Šri Lanke i Nepala, a za građane u smislu poreskih obveznika to znači da će ih „besplatan“ javni prevoz skupo koštati kroz izdvajanja iz budžeta grada koja će se najviše slivati u džepove privatnih firmi, a sada i zvanično – najviše u džepove jednog čoveka.
M.M.
