„U većini medija (čast izuzecima) principi osteljivog izveštavanja po pravilu ’padaju u vodu’ upravo u kriznim situacijama, kada je od krucijalne važnosti da mediji odgovorno izveštavaju i sa posebnom pažnjom. O tome svedoči i način na koji se izveštavalo o tragediji u Novom Sadu“, navodi Ćurčić.
Ono što zabrinjava je da se odavno ne može reći da problem leži u eventualnom neznanju novinara.
„Novinari generalno znaju šta se sme, a šta ne. Sem Kodeksa, zakonskih regulativa, na raspolaganju su im, između ostalog, i smernice poput Psiholoških smernica za medijsko izveštavanje nakon kriznih događaja koje je, neposredno nakon tragedija u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, izdalo Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakuteta Univerziteta u Beogradu.“
Prema njenim rečima, ključni problem leži u uređivačkim politikama gde brzina, klikovi, „eksluziva“ imaju primat nad etikom, i to bez ikakvih posledica.
„Zato i tri godine kasnije i dalje imamo matricu po kojoj izveštavanje o tragičnom događaju podrazumeva prekomerno izlaganje detalja, fokus na šok i emociju, beskrupulozno ugrožavanje prava na dostojanstvo i privatnost aktera tih događaja i/ili članova njihovih porodica. Ne treba zaboraviti da posledice takvog izveštavanja trpi i šira zajednica“, priča Ćurčić.
Umesto da doprinosi razumevanju i oporavku, ona navodi da veliki broj medija, zarad klikova, ne vidi nikakav problem u svojevrsnoj reciklaži traume, čime se i iznova i iznova retraumatizuju kako porodice stradalih, tako i šira zajednica.
„Produbljivanje osećaja bespomoćnosti i straha samo su neke od devastirajućih posledica takvog izveštavanja za koje, nažalost, niko ne snosi odgovornost. Primarno ključni problem leži u uređivačkim politikama. Ukoliko svesno odlučite da tržišni principi imaju primat nad etikom, onda je sve ovo što već godinama unazad gledamo i čitamo ’samo’ prirodna posledica. Nesumnjivo je da živimo u vremenima izuzetno surovog medijskog tržišta – u eri društvenih mreža, pažnja se meri u sekundama, dok se sadržaj vrednuje brojem pregleda, klikova, deljanja, reakcija“, navodi ona.
Kako su mediji izveštavali o tragedijama u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju?
Početkom maja 2023. godine, Srbiju su potresila dva masovna ubistva koja su ostavila dubok trag na čitavo društvo. U tim odvojenim napadima život je izgubilo ukupno 19 osoba, među kojima i devetoro dece mlađe od 14 godina, dok je još osamnaestoro ljudi povređeno. Osećaj straha, šoka i beznađa dodatno je pojačan načinom na koji je deo medija izveštavao o ovim događajima. Umesto odgovornog pristupa, dominirali su senzacionalizam, širenje neproverenih informacija i oslanjanje na anonimne izvore čija pouzdanost nije mogla biti potvrđena.
Posebno problematično bilo je usmeravanje pažnje na počinioce, kao i objavljivanje navodnih izjava nakon njihovog hapšenja, uz česte „procurele“ informacije iz istrage. Objavljivani su i eksplicitni opisi i vizuelni prikazi zločina, što je dodatno uznemirilo javnost i produbilo kolektivnu traumu. Iako su stručnjaci upozoravali da detaljno opisivanje nasilja može podstaći njegovo ponavljanje, deo medija je ta upozorenja ignorisao, kao i apel novinarskih udruženja da se izveštava sa poštovanjem prema žrtvama i empatijom prema njihovim porodicama.
Tokom izveštavanja o ovim tragedijama prekršeni su brojni profesionalni i zakonski standardi. Povrede su zabeležene u okviru odredbi Kodeksa novinara Srbije, posebno u delovima koji se odnose na tačnost informacija, odgovornost novinara, pažnju u izveštavanju, odnos prema izvorima i zaštitu privatnosti. Takođe, prekršeni su i relevantni zakoni, uključujući Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Prema analizi Saveta za štampu, u periodu od 4. maja. do 3. juna 2023. godine devet štampanih medija u Srbiji obuhvaćenih analizom objavilo je ukupno 2.113 strana. Iako su u istraživanju pregledani svi tekstovi, prekršaji Kodeksa i izveštavanje medija sagledavani su u prvih deset dana od tragedije – u periodu od 4. do 13. maja i u poslednjih deset dana mesečnog okvira, od 25. maja do 3. juna. U tom periodu objavljeno je ukupno 1.507 strana izveštaja o ovoj temi u Alo-u, Blicu, Danasu, Informeru, Kuriru, Novoj, Politici, Srpskom telegrafu i Večernjim novostima.
U oba posmatrana perioda, od 4. do 13. maja i od 25. maja do 3. juna 2023. godine zabeleženo je ukupno 1.011 prekšaja Kodeksa novinara Srbije. Najčešće je kršeno poglavlje Odgovornost novinara (427 puta), zatim Novinarska pažnja (237 puta) i Poštovanje privatnosti (205). Cela analiza Saveta za štampu dostupna je ovde.
A.Đ.
