Ove godine Srbija ima četiri indeksna poena manje, u odnosu na prethodnu, što ukazuje na značajan pad medijskih sloboda, pokazuje izveštaj Reportera bez granica.
„Ove godine u medijskim slobodama Srbiju su prestigli Kosovo, koje se nalazi na 86 mestu, Albanija – na 83. mestu i BiH na 90. mestu. Ispred Srbije je i Kolumbija (102), ali i brojne afričke zemlje (Mozambik, Togo, Siera Leone…). Odmah iza Srbije nalaze se Kenija i Haiti”, piše NUNS.
Od evropskih zemalja, od Srbije su gore rangirane samo Gruzija (135), Belorusija (165), Azerbejdžan (171) i Rusija (172).
Na ovoj listi Norveška drži prvo mesto desetu godinu zaredom.
„Indeks RSF za 2026. godinu pokazuje da su medijske slobode u svetu na najnižem nivou u poslednjih 25 godina. Po prvi put u istoriji Indeksa svetske slobode medija Reportera bez granica (RSF), više od polovine zemalja sveta sada potpada pod kategorije „teško” ili „veoma ozbiljno” stanje slobode medija”, navodi se u saopštenju NUNS-a.
Dodaje se da je u 2002. godini, 20 posto globalne populacije živelo je u zemlji u kojoj je stanje slobode medija ocenjeno kao „dobro”, a da dvadeset pet godina kasnije, manje od jedan posto svetske populacije živi u zemlji koja potpada pod ovu kategoriju.
„U Americi se situacija značajno pogoršala, pri čemu su Sjedinjene Države pale za sedam mesta, dok je nekoliko latinoameričkih zemalja skliznulo dublje u spiralu nasilja i represije”, navodi se.
U Izveštaju se navodi, piše NUNS, da se novinari i dalje ubijaju i zatvaraju zbog svog rada, ali taktike koje podrivaju slobodu medija evoluiraju. Novinarstvo se guši neprijateljskim političkim diskursom prema reporterima, slabi usled posrnule medijske ekonomije i pritisnuto je zakonima koji se koriste kao oružje protiv štampe, navedeno je.
Pravni indikator Indeksa zabeležio je najveći pad tokom protekle godine, što je, piše NUNS, jasan znak da se novinarstvo širom sveta sve više kriminalizuje.
„To se objašnjava porastom strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje se koriste protiv novinara. Ove pravne zloupotrebe se dešavaju i u relativno visoko rangiranim zemljama kao što je Francuska (25. mesto). Javne politike nisu uspele da obezbede strukturno rešenje za niz izazova – bilo da su u pitanju fizičke ili pravne pretnje – sa kojima se suočavaju novinari širom sveta.”
Mehnizmi zaštite, navodi se, u 80 posto analiziranih zemalja se vide kao nepostojeći ili neefikasni.
„Iako Evropski akt o slobodi medija (EMFA) garantuje nezavisnost i održivost medija, posebno javnih servisa unutar Evropske unije, on se redovno podriva nacionalnim zakonodavnim projektima, kao što je bio slučaj u Mađarskoj (74. mesto) pod vlašću Viktora Orbana, ali i u bolje rangiranim zemljama kao što su Slovačka (37. mesto), Litvanija (15. mesto) i Češka Republika (11. mesto).”
An Bokande, direktorka redakcije Reportera bez granica, postavila je pitanje, piše NUNS, koliko još dugo tolerisati „gušenje novinarstva, sistematsko ometanje novinara i kontinuiranu eroziju slobode medija”.
„Autoritarne države, saučesničke i nesposobne političke sile, predatorski ekonomski akteri i nedovoljno regulisane platforme su direktno i u ogromnoj meri odgovorne za globalni pad slobode medija. U ovom kontekstu, neaktivnost je oblik saučesništva”, navela je Bokande i dodala da su neophodne efikasne mere zaštite novinara, počevši od okončanja kriminalizacije novinarstva i opstrukcije onih koji istražuju, razotkrivaju i identifikuju imena.
D.S.
