Jelena Riznić, feministička aktivistkinja, naučnica i jedna od prepoznatljivih figura studentskih i feminističkih borbi, poslednjih dana našla se u fokusu Informera i drugih tabloida. Povod je, između ostalog, njen nastup u promotivnom spotu studenata u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), kao i viralni snimak u kojem, odgovarajući novinarki Informera, govori da će „igrati kolo onog dana kad vas budu hapsili“.
Međutim, aktuelni napadi na Riznić imaju i širi kontekst. Pre tri godine, Ženska solidarnost i druge feminističke inicijative organizovale su protest ispred Informera nakon što je ovaj tabloid objavio intervju sa osuđenim silovateljem. Taj događaj ostao je jedan od najupadljivijih primera feminističkog otpora načinu na koji pojedini tabloidi tretiraju teme nasilja nad ženama.
Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme” i osnivačica grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama“, kaže da želi najpre da istakne da je Riznić njena drugarica, ali da njena javna uloga daleko prevazilazi aktivizam.
„Jelena Riznić nije samo feministkinja, nije samo aktivistkinja. Jelena Riznić je i vrhunska naučnica i ovim putem joj pružam podršku “, kaže Gligorijević.
Prema njenim rečima, upravo se kroz način na koji se u aktuelnoj kampanji govori o Riznić vidi pokušaj diskreditacije osobe čiji se javni rad ne uklapa u poželjnu političku sliku.
Gligorijević posebno problematizuje to što se u kampanju protiv Riznić uključila Nina Šobota, aktivistkinja Srpske napredne stranke (SNS), koja je u svojim javnim nastupima dovodila u pitanje i njen naučni rad i lične motive. Informer je Šobotin nastup predstavio kao „raskrinkavanje“ Riznić, dok je Šobota iznosila tvrdnje o njenom naučnom radu, aktivizmu i ličnosti.
Gligorijević smatra da je upravo izbor Šobote za tu vrstu napada deo problema.
„Kad jedna Nina Šobota, koja je žena bez biografije, žena koja je poznata jedino po tome da je promenila iskaz nakon što je i sama bila ranjena u kriminalnom obračunu, pokušava da denuncira Jelenu Riznić, svakome ko ima zrno mozga je apsolutno jasno o čemu se radi“, kaže Gligorijević.
Gligorijević aktuelno targetiranje povezuje i sa ranijim protestom ispred Informera. Ona podseća da je reč bila o protestu organizovanom upravo zbog načina na koji je taj medij izveštavao o seksualnom nasilju.
„Ovo je apsolutna osveta Informera kako za protest koji je bio najveći ženski protest sa isključivo ženskim motivom ikada organizovan u Srbiji“, kaže ona.
Drugi događaj koji je Riznić učinio posebno vidljivom na društvenim mrežama bio je ulazak policije u Rektorat, nakon čega je novinarka Informera pokušala da je anketira. Riznić joj je tada odgovorila rečenicom koja je kasnije postala viralna: „Igraćemo kolo onog dana kad vas budu hapsili.“
Upravo se ta rečenica danas koristi kao deo šireg narativa kojim se Riznić predstavlja kao politički problematična ili opasna osoba, dok se kontekst u kojem je izrečena potiskuje u drugi plan.
Za Ljiljanu Todorović Jovanović, osnivačicu i direktorku organizacije FemIn kolektiv, problem je pre svega u tome što Informer pokušava da se predstavi kao zaštitnik žena.
„Ono što je nama pre svega sporno jeste što se Informer sada postavlja kao neki autoritet koji brani ženska prava“, kaže Todorović Jovanović.
Ona podseća da je Informer upravo zbog načina na koji je izveštavao o seksualnom nasilju bio predmet protesta feminističkih organizacija.
„Oni već nekoliko dana zasnivaju svoju propagandnu mašinu na temama koje se tiču žena i konkretno pretnje silovanjem. A zato smo želeli da vratimo priču na pre nekoliko godina kada je Ženska solidarnost zajedno sa Jelenom Riznić organizovala jedan dosta posećen protest koji je za temu imao to što je Informer na svojoj naslovnoj strani u udarnom terminu objavio upravo intervju sa silovateljem“, navodi ona.
Zbog toga, dodaje, feminističke organizacije dovode u pitanje kredibilitet Informera da se danas predstavlja kao medij koji štiti žene.
„Smatramo da oni pre svega nemaju nikakav kredibilitet da pričaju o tome.“
Diskreditacija umesto polemike
Todorović Jovanović smatra da je posebno problematičan način na koji se u aktuelnoj kampanji protiv Riznić dovodi u pitanje njen naučni rad.
„Druga stvar je što su iskoristili svoju platformu da se na jedan veoma brutalan način razračunaju sa Jelenom Riznić, dovodeći u pitanje nju i njen naučni kredibilitet pre svega“, kaže ona.
U tom smislu, aktuelni slučaj nije moguće posmatrati samo kao sukob jedne aktivistkinje i jednog tabloida. Sagovornice ga smeštaju u širi obrazac javnog targetiranja žena koje su politički aktivne, feministički angažovane ili kritične prema vlasti.
„Informer pre svega nije medij, već jedno propagandno glasilo koje služi upravo za razračunavanje sa neistomišljenicima“, ocenjuje Todorović Jovanović.
Ona podseća da Riznić, prema njenom tumačenju, nije jedina žena koja se poslednjih godina našla na meti ovog tabloida.
„Jelena Riznić je samo jedna u nizu žena koje su prošle kroz to njihovo blato. Bile su tu i Dina Barjaktarević posle osmomartovskog marša, bile su tu i druge žene“, navodi ona.
U takvoj atmosferi, kaže Todorović Jovanović, solidarnost nije ograničena samo na jedan konkretan slučaj.
„Mi naravno stojimo uz sve žene koje su na bilo koji način pod pretnjom Informera, a samim tim i čitave javnosti.“
Ko štiti žene?
Aktuelni slučaj otvorio je i pitanje odnosa vlasti prema nasilju nad ženama. Predstavnici vlasti, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, u javnim nastupima često govore o potrebi zaštite žena. Istovremeno, feminističke organizacije ukazuju na to da se žene koje su politički protivnici ili kritičarke vlasti mogu naći izložene medijskim napadima.
Todorović Jovanović taj raskorak vidi kao važan deo šireg problema.
Ona podseća da organizacije koje se bave pravima žena već duže vreme prate načine na koje se žene diskredituju tokom političkih kampanja, uključujući upotrebu intimnih sadržaja i drugih oblika digitalnog nasilja.
„Mi odavno pratimo kakva je situacija sa pravima žena tokom lokalnih političkih kampanja i sada ove, i često se baš funkcioneri vladajuće stranke koriste deepfakeom, intimnim snimcima i raznim drugim sredstvima da diskredituju žene koje su, da kažem tako, sa druge strane“, kaže ona.
Zbog toga izjavu predsednika o zaštiti žena ne posmatra izolovano od političkog konteksta.
„U tom smislu, izlazak predsednika sa izjavom da će štititi prava žena mi tumačimo samo kao: štitićemo prava nekih žena, samo onih koje nama ideološki odgovaraju, što je neprihvatljivo“, dodaje.
Od nasilja nad ženama do političkog oružja
Slučaj Jelene Riznić tako pokazuje još jedan aspekt političke upotrebe pitanja nasilja nad ženama: isti jezik koji bi trebalo da služi zaštiti žena može biti upotrebljen i za njihovu diskreditaciju.
Kada tabloid koji je ranije bio predmet feminističkog protesta zbog načina na koji je izveštavao o seksualnom nasilju sada preuzima ulogu navodnog zaštitnika žena, feminističke organizacije insistiraju na tome da se ne zaboravi prethodni kontekst.
Za Gligorijević, međutim, pitanje je i ličnije. Ona smatra da je u slučaju Riznić reč o pokušaju da se javno kompromituje osoba koja je svojim aktivizmom i javnim nastupima postala prepoznatljiva.
„To je osveta jednoj u svakom smislu, po svakom objektivnom kriterijumu, sjajnoj osobi besprekornog karaktera od onih koji sve to nisu i ne umeju da budu“, zaključuje Gligorijević.
A.Đ.
