Kako su se pojavile glasine da je moguće održavanje izbora tokom leta, tako su se obnovile debate o tome kako bi antirežimska strana trebalo da se suprotstavi vladajućim partijama. Osim uobičajenih medijskih nastupa analitičara, partijskih lidera i drugih javnih ličnosti, opozicione političke stranke su napravile i konkretan korak u vidu organizovanja sastanka na temu nastupa na budućim izborima. Ukratko ćemo analizirati kako različite taktike doprinose onome što je opšti interes i preduslov za postavljanje zdravih temelja našeg društva – promenа vlasti koja je prethodnih desetak godina vladala isključivo u ličnom interesu.
Dileme oko nastupa
Deo opozicionih političkih partija iznosi argument kako je jasno ideološko opredeljivanje dela aktera koji će izaći na predstojeće izbore neophodno za smenu režima. Takvi argumenti se mogu čuti sa liberalnog i nacionalističkog dela političkog spektra. Prvi navode da je pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju i jasnog geopolitičkog svrstavanja ključno, te da je potrebno da jedna od listi na izborima nedvosmisleno zagovara tu opciju. Drugi nemaju toliko jasno definisano pitanje oko kojeg bi se okupili, osim da je potrebno da desnica ima samostalnu kolonu na predstojećim izborima i svoje predstavnike u Narodnoj skupštini. Argument je da bi dve takve, uslovno rečeno ideološki profilisane liste, uz studentsku listu koja obuhvata širok spektar birača, bilе dobitna kombinacija.
No, kako se događaji razvijaju, deluje da je moguće da se pojavi više izbornih listi na oba dela političkog spektra, nezavisno od liste koju bude predložio studentski pokret. Da budemo precizni, ne deluje da su sve članice nekadašnje koalicije Srbija protiv nasilja koje planiraju da izađu na naredne parlamentarne izbore spremne da kampanju fokusiraju isključivo na pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju. Dok jedan deo te opcije zagovara jedinstven nastup svih antirežimskih stranaka na jednoj listi, što je malo verovatan ishod, drugi insistira na jasnom opredeljivanju za „proevropsku“ koaliciju. Takva vrsta identitetskog pozicioniranja verovatno ne prija partijama koje naginju ka desnom centru, a činile su nekadašnju koaliciju Srbija protiv nasilja.
Sa druge strane, deluje da i na desnici ne postoji jasan plan kako bi trebalo da se nastupi na izborima, odnosno i tu je moguće formiranje više kolona. Osim Nove demokratske stranke Srbije (NDSS), važno je kako će se postaviti i Nestorovićev pokret i drugi manji akteri, s obzirom na to da verovatno deo ljudi i dalje veruje ovim opcijama.
U svakom slučaju, ključno je da se spreči rasipanja glasova – scenariji u kojima na oba spektra izlazi više lista vode ka konfuziji i mogućem ostanku značajnog broja opozicionih glasova ispod cenzusa. Da stvar bude nepovoljnija, u trenutku kada je moguće održavanje izbora u kratkom vremenskom roku, nepostojanje jasnog dogovora o nastupu među opozicionim strankama ne uliva poverenje. Kako ne bi došlo do zbunjivanja birača, stranke koje nedvosmisleno planiraju da izađu na izbore, bi trebalo javnost da upoznaju sa svojim odlukama i eventualnim formatom nastupa.
Važno je istaći da u ovom trenutku ideološka pitanja nisu u prvom planu, već da je ključno pitanje, koje zanima najveći deo antirežimski nastrojenih građana, koji je najbolji način za smenu vladajućih partija. Vredno je istaći i da pitanja ulaska u Evropsku uniju ili očuvanja teritorijalnog integriteta nisu ideološka pitanja u striktnom smislu, jer je moguće da sa istog dela političkog spektra dolaze različiti odgovori na ova konkretna pitanja.
Dakle, u ovom trenutku, ključno je taktičko pitanja kako se najbolje organizovati radi smene vlasti, te šta bi moglo da motiviše i izvuče iz apstitencije najveći broj građana na glasanje. U situaciji kada je javni prostor gotovo u potpunosti zagađen i kada ne postoji mogućnost, ne samo za otvorenu raspravu, već i za slobodno političko ili interesno organizovanje, insistiranje da se režim pobedi na identitetskoj platformi teško da može doneti uspeha. Ne postoji sigurniji teren za aktuelnu vlast od prebacivanja fokusa kampanje na pitanje geopolitičkog opredeljivanja, posebno u kontekstu u kojem se države koje su za mnoge bile bastioni demokratije ponašaju kao globalne siledžije ili mlađi partneri u zločinu prema međunarodnom pravu. Ovo je posebno opasno ukoliko je posledica „ideološkog svrstavanja“ neke od kolona javno prikazivanje liste koju bude kandidovao studentski pokret kao antievropske, desničarske ili građanističke.
Referendumska atmosfera
Može li se postići referendumska atmosfera? Ukoliko zaista bude izbora tokom leta, najsigurniji put je nastup jedne liste nasuprot listi vladajućih partija. Naravno, referendumsku atmosferu je moguće postići i ukoliko izađe više lista ukoliko postoji nedvosmislena komunikacija prema javnosti od strane svih antirežimskih aktera. No, deluje da je to trenutno malo verovatno. Ne samo zbog toga što je nepoznato u kojem će formatu na izbore izaći opozicione stranke, već za deo stranaka nije jasno da li će uopšte na izborima učestvovati.
Drugo, iskustvo izbora iz juna 2024. ostavilo je dubok trag u sećanju opozicionih birača. Podsetimo, tada se deo stranaka odlučio da bojkotuje izbore u pojedinim lokalnim samoupravama, i to najpre u onim u kojima je bilo moguće ostvariti pobedu. Argument je bio da su izborni uslovi neregularni. Nema sumnje da će izborni uslovi biti još lošiji, dok upravo stranke koje su se odlučile za bojkot, sada najviše insistiraju na izlasku na izbore. To kod dela opozicionih birača dovodi u pitanje kredibilitet stranaka koje donose takve odluke.
Stranke i demokratija
Da li će naša demokratija biti ugrožena ukoliko na predstojećim izborima ne nastupe opozicione parlamentarne stranke? Ovaj argument je više argument strašila nego realna opasnost da dođe do punog urušavanja demokratije. Zapravo, preduslov za oporavak demokratije u Srbiji je promena vlasti. Dugoročno gledano, zahvaljujući studentskom pokretu, došlo je do neviđene političke mobilizacije građana od uvođenja višestranačja. Nema sumnje da će se građani ubuduće organizovati kroz različite forme – političke partije, zborove, pokrete i druge organizacije. Period od proteklih godinu i po dana je pokazao da je građanima stalo do javnog interesa i da su spremni da se uključe u društveno-političke procese.
Ne samo da možemo očekivati zahteve za institucionalizacijom zborova kao oblika neposrednijeg učešća u političkim procesima, s obzirom na to da trenutna zakonska rešenja suštinski sprečavaju efektivno delovanje zborova, već bi trebalo ukloniti i stroge prepreke za partijsko organizovanje, kakve propisuju aktuelna zakonska rešenja. Ukoliko ishod narednih parlamentarnih izbora bude povoljan, zapravo, možemo očekivati, na duži rok, cvetanje različitih organizacija, pokreta i političkih partija, što bi doprinelo jačanju demokratije u Srbiji.
Luka Petrović je asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Njegove primarne oblasti interesovanja su istorija političkih ideja i teorija demokratije. Pored akademskog rada, piše za portal Mašina i aktivno se bavi vaterpolom.
