Povećanje cene usluga za građane nikada nije dobra vest, smatra Momčilović, a posebno nije dobra vest kada povećanje cene, kako kaže, ne prati unapređenje usluga koje građani dobijaju od železnice.
„Već godinama se broj linija kao i polazaka, posebno onih lokalnih smanjuje, dok male stanice nestaju”, navodi Momčilović i dodaje da su, sa druge strane, gotovo sva ulaganja u poslednjh par godina išla su u liniju Beograd – Subotica što predstavlja tek pet posto ukupne železničke mreže.
„A čak ni na ovoj liniji mnoge stanice poput one u Subotici, Novom Sadu i Novom Beogradu nisu u funkciji ili su samo delimično funkcionalne, pa se postavlja pitanje šta će građani dobiti za povećanu cenu karte“, dodaje Momčilović.
Iako voz i dalje ostaje povoljniji vid transporta u odnosu na druga prevozna sredstva, Momčilović kaže da ipak treba da se uzme u obzir i to što je on često i mnogo sporiji.
Vozu koji saobraća na relaciji Beograd – Niš, kaže, potrebno je šest i po sati da stigne, dok autobus prevali tu distancu za nešto više od tri sata.
Zbog toga je, ističe, potrebno unaprediti infrastrukturu i ubrzati železnički saobraćaj, kako bi i po kvalitetu i po brzini bio konkurentan.
„Vozovi kasne zbog decenija pogrešne politike, pa čak i na prugama koje su skoro renovirane vozovi i dalje kasne jer nema dovoljno ljudi koji bi održavali prugu. A nije samo da vozovi kasne, ponekad se ni ne pojave posebno ako je dan velikog opozicionog protesta, a tada ljudi koji zavise od ovakog vida transporta ostaju odsečeni, pa bi prvo njima trebalo objasniti zašto cena karata raste“, kaže Momčilović.
Momčilović zaključuje da je očekivano poskupljenje u vreme inflacije, ali smatra da je ipak poželjno da se građanima transparentno pojasni zašto poskupljuje cena karata, gde idu sredstva od karata, a gde od subvencija i kredita za železnicu.
„Tek kada znamo gde odlaze naši novci i kako napreduje unapređenje i održavanje železnice, ljudi će lakše i podneti povećanje cene karte”, navodi on.
Redovna korisnica železničkog saobraćaja Jovana, koja zbog posla često putuje vozom na relaciji Novi Sad – Beograd kaže za Mašinu da je neprihvatljivo to da se povećavaju usluge voznih karata.
„Krajnje neprihvatljivo. Ja živim na Avijatičarskom naselju, i već godinu i po dana ili moram da promenim dva gradska prevoza i kupim dve karte samo da bih stigla do železničke stanice u Petrovaradinu, ili da platim taksi više od hiljadu dinara. Kolima do stanice ne mogu jer tamo nemam gde da parkiram“, navela je Jovana.
Dodaje i to da „vozovi od 36 minuta prakitčno više ne postoje, gotovo svaki putuje duže od 50 minuta. Zbog toga, zaključuje, kad god može do Beograda ide automobilom ili koristi aplikacije preko kojih se povezuje sa drugim vozačima.
Najpovoljniji vid kupovine za putnike predstavljaće, navodi na sajtu „Srbija voza”, kupovina voznih karata putem interneta, odnosno aplikacija i vebsajta, jer putnicima omogućavaju da ostvare pet posto popusta na iznos vozne cene.
I dalje će putnici, koji polaze sa stanice koja ima blagajnu ili kartomat, plaćati 500 dinara naknadu u vozu, ukoliko nisu kupili kartu pre ulaska u voz.
A.T.
