Na parlamentarnim izborima glasa se za izbornu listu koju je proglasila Republička izborna komisija (RIK) ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi za proglašenje.
Šta je izborna lista?
Politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija stranaka ili samostalna grupa građana sastavlja izbornu listu za narodne poslanike ili poslanice, a lista se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana glasanja.
Izbornu listu ne može da podnese koalicija koju čine politička stranka i grupa građana.
Republička izborna komisija o izbornim listama odlučuje u roku od 48 sati od podnošenja i proglašava ih po redosledu po kom su ispunile sve zakonom propisane uslove za proglašenje.
Nosilac liste može da bude bilo koje fizičko lice, lice koje je kandidat za drugi državni organ, ili za organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave za koji se istovremeno sprovode izbori, a ovo lice ne mora da bude kandidat za poslanika na toj izbornoj listi.
Isto lice ne sme da bude nosilac dve izborne liste ili da bude nosilac jedne izborne liste, a da se nađe kao kandidat za narodnog poslanika na drugoj listi.
Ko može da se kandiduje i kako?
Svaki punoletan državljanin Srbije može se kandidovati za narodnog poslanika ili narodnu poslanicu. Izuzetak su samo osobe koje su potpuno lišene poslovne sposobnosti.
U Srbiji se na izborima glasa za liste, a ne za pojedinačne kandidate.
Izbornu listu može podneti politička stranka, koalicija političkih stranaka, koju čine najmanje dve političke stranke i grupa građana, koju osniva najmanje deset birača.
Da bi uopšte učestvovale na izborima, nakon što se oni raspišu, stranke, koalicije ili grupe građana treba da prikupe najmanje 10.000 pismenih izjava birača u kojima se navodi da podržavaju tu izbornu listu da se kandiduje na izborima.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika donet 2026. godine podrazumeva da birač potpisom može podržati više lista.
Stranke, koalicije ili grupe građana sačinjavaju izbornu listu, koja može imati najviše 250 osoba, koliko i ukupno ima poslaničkih mesta u Skupštini.
Redosled kandidata i kandidatkinja na izbornoj listi je važan jer se, nakon izbora, poslanički mandati koje je osvojila izborna lista dodeljuju prema tom redosledu, a redosled se ne može menjati nakon RIK proglasi izbornu listu.
Pri kreiranju izborne liste, neophodno je obratiti pažnju na izbalansiranu zastupljenost polova. Pravilo je da na izbornoj listi mora biti najmanje 40 posto pripadnika ili pripadnica manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.
M.P.
