Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo je da će tokom izborne kampanje pratiti programe republičkog i pokrajinskog javnog servisa, terestrijalne pružaoce sa nacionalnom pokrivenošću, kao i kablovske pružaoce N1, Nova S i K1.
U odgovoru portalu Mašina, pomoćnik direktora REM-a za pravne poslove Saša Simović naveo je da je nadzor počeo 10. septembra i da će Stručna služba raditi prema metodologiji praćenja izborne kampanje koju je Savet usvojio 2023. godine. Proces, kako je navedeno, podrazumeva kontinuirano praćenje medijskih usluga, evidentiranje i obradu relevantnih sadržaja, analizu podataka i izradu izveštaja.
Međutim, član Saveta REM-a i advokat Rodoljub Šabić kaže za Mašinu da Savet do sada nije imao sastanak posvećen monitoringu predizborne kampanje.
„Nije bilo nikakvih sastanaka. Ja sam mislio da bi bilo dobro da smo imali neki preliminarni sastanak, ne nužno i formalno. Dakle, ne sednicu Saveta, ali makar susret posvećen tom jako važnom zadatku kakav je monitoring izborne kampanje“, kaže Šabić.
Prema njegovim rečima, redovne sednice Saveta zakazuje Valić Nedeljković, najstarija članica Saveta, do izbora predsednika, kako je predviđeno statutom.
Šabić ocenjuje da je činjenica da je monitoring počeo „svakako dobra“, ali da ostaje niz pitanja o njegovom obuhvatu i kriterijumima.
„U najmanju ruku smo propustili da raspravimo neka otvorena pitanja, makar i bez donošenja odluka“, navodi Šabić.
On smatra da je problematično što se Savet, kako kaže, poziva na nemogućnost donošenja odluka dok ne bude izabran predsednik, dok istovremeno insistira na izboru jedne konkretne osobe za tu funkciju.
„Moglo se porazgovarati o nekim pitanjima koja se povodom tog monitoringa otvaraju“, kaže Šabić.
Prema njegovoj oceni, stručna služba REM-a ima dovoljno kapaciteta da monitoring sprovede profesionalno.
„Čini se, reklo bi se, da raspolaže stručna služba solidnim resursima, kako logističkim i intelektualnim, tako i opremom i softverom i ljudima koji mogu da sprovedu monitoring. To je svakako dobro“, ocenjuje Šabić.
Ipak, upravo izbor medija koji će biti obuhvaćeni monitoringom vidi kao jedno od ključnih otvorenih pitanja.
„Sad se otvara pitanje po kojim kriterijumima će to da se radi. Čije će to programe monitoring da obuhvati? Tu je dosta pitanja koja su bez odgovora, a to može imati te kako delikatne posledice“, upozorava Šabić.
Sporno ko je sve obuhvaćen monitoringom
Kako navodi, razumljivo je što su u monitoring uključeni javni servisi i televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Međutim, spornim smatra dodatno uključivanje N1 i Nove S, dok pojedini drugi mediji nisu obuhvaćeni.
„Otvara se pitanje ko je još obuhvaćen, odnosno ko nije obuhvaćen. Dakle, monitoringom će biti obuhvaćeni i N1 i Nova, televizije koje su eksponirane kao nezavisne ili opozicione, zovite ih kako god hoćete“, kaže Šabić.
Zbog toga postavlja pitanje zbog čega monitoringom nisu obuhvaćeni i drugi mediji koji imaju značajan uticaj na javnost tokom kampanje.
„Zašto nema, na primer, Informera? Zašto nema Kurira? Po kojim kriterijumima se to zasniva?“, pita Šabić.
On naglašava da ne dovodi u pitanje stručnost službe koja će neposredno sprovoditi monitoring, već kriterijume na osnovu kojih je napravljen izbor medija.
„Svakako dobro je da je monitoring počeo, bolje imati bilo kakav nego nikakav. Ja verujem u to da će stručna služba, sa stručnog aspekta, to raditi seriozno. Ali sumnjam da će monitoring ovako koncipiran, monitoring koji ne obuhvata neke subjekte koje bi morao da obuhvata, dati zapravo objektivan rezultat“, kaže Šabić.
Prema odgovoru REM-a, rezultati monitoringa biće dostupni javnosti u skladu sa metodologijom usvojenom 2023. godine. Iz regulatornog tela, međutim, nisu precizirali kada će javnost dobiti prve rezultate, već su naveli da će se objavljivanje odvijati u skladu sa propisanom metodologijom.
Za Šabića zato ostaje otvoreno pitanje da li će monitoring, u ovako definisanom obuhvatu, moći da pruži potpunu sliku medijskog izveštavanja tokom kampanje.
„Bojim se da će dosta toga ostati i te kako sporno“, zaključuje Šabić.
A.Đ.
