Napadi u kojima je poginulo 2.977 ljudi i povređeno hiljade drugih izazvali su i dugoročne zdravstvene posledice, uz štetu na infrastrukturi i imovini od najmanje 10 milijardi dolara. Na zagađenje vazduha nakon napada uputio je širu javnost trenutni gradonačelnik Njujorka, Zohran Mamdani.
Napad 11. septembra ostaje upamćen kao najsmrtonosniji teroristički napad u istoriji, kao i najsmrtonosniji incident za vatrogasce i pripadnike policije u američkoj istoriji.
U 14 minuta do 9, prvi avion koji je preuzela Al-Kaida udario je u Severnu kulu, a u 9:03 drugi avion koji je poleteo iz Bostona sudarom sa Južnom kulom ubio je sve putnike, 600 ljudi koji su bili u gornjim prostorijama kule i nepoznati broj ljudi koji su se nalazili u podnožju. Treći avion udario je u Pentagon, dok su putnici četvrtog aviona, nakon informisanja o napadima uspeli da spreče teoriste upadom u kokpit, a avion je potom pao u polje u Pensilvaniji, ubivši sve putnike i napadače
Nasleđe napada i širenje islamofobije
Prema mišljenju Mirka Dautovića, analitičara međunarodnih odnosa, 11. septembar razvio se od datuma oko kojeg se cela nacija ujedinjuje do pokazatelja njene podeljenosti.
„To je bio simbol ujedinjenja Amerike u borbi protiv terorizma. Međutim sam rat protiv terora se odužio, proširio se ne samo na Avganistan nego Irak i ostale zemlje. To što je Amerika u tom ratu protiv terora uradila umnogome je uništilo njene vrednosti na kojima je njihova izuzetnost počivala i danas je taj dan u Njujorku simbol podeljenosti,“ objašnjava Dautović koji ističe slučaj gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija koji je od strane republikanaca proglašen kao nepoželjan na skupu danas.
Prepoznavanje Mamdanija kao nekoga ko svojim isticanjem islamofobije koja je uzela maha nakon 11. septembra na određeni način diskredituje sam napad jedan je od načina na koji republikanci pristupaju njegovoj liberalnoj politici.
Dautović navodi kako stanovnici Amerike često spajaju rasnu i religioznu mržnju u jedno, a da je time islamofobija prisutna u Americi i u političkom diskursu.
U tom kontekstu dolazi do napada na liberalne političare poput Mamdanija koji nisu rođeni u Americi, ali su svoje državljanstvo zakonski stekli ili onih poput kandidata za senat u Mičigenu Abdula el Saida. Ovi primeri koje Dautović ističe on stavlja u širi kontekst nativističkog diskursa u koji evoluirao rat protiv terora nakon 25 godina.
„Islamofobija je vrlo prisutna već 25 godina u američkoj kulturi. Američka kultura je zasnovana nekom puritanizmu koji večito traži ’veštice’ koje će proganjati. Čim se završila pretnja komunizma devedesetih bilo je potrebno da neko zauzme to mesto i islam je vrlo lepo ušao u tu sliku.“
Dautović dodaje da se paradokslano pod Trampom ove dve navodne pretnje čak i nesuvislo spajaju u etiketu islamokomunizma.
Problem etikete terorizma
Tadašnji američki predsednik Džordž Buš pokrenuo je nakon napada antiterorističku kampanju pod nazivom „Globalni rat protiv terorizma“. Buš je pokrenuo operaciju „Trajna sloboda“, vojnu intervenciju u Avganistanu započetu 7. oktobra 2001. godine, koja je za cilj imala uništenje terorističke mreže Al-Kaide, hapšenje Bin Ladena i svrgavanje talibanskog režima. Al Kaida i Bin Laden su kao neposredni povod teorističkom napadu naveli američku podršku Izraelu, prisustvo američkih trupa u Saudijskoj Arabiji i sankcije Iraku.
Dautović podseća da je brzo posle 11. septembra američki kongres doneo zakon: Authorization for the use of military force i da su ga koristili Obama, Bajden i Tramp kako bi napadali sve one koje proglase blanko terornim.
Međutim, on smatra da u slučaju rata protiv Irana ovaj zakon nije mogao da bude upotrebljavan, ali da je bio korišćen za američke napade na Venecuelu.
Teroristima u Venecueli obeleženi su krijumčari droge, a prema Dautoviću zamućene su granice samog pojma „terorizam“.
„To je sad dalo za pravo Rusiji da proglasi LGBT pokret u Rusiji terorističkim. Britanija je proglasila terorističkom jednu organizaciju koja protestuje protiv izraelskog genocida nad Palestincima.“
Dautović objašnjava da su pripadnici organizacije demolirali neku izraelsku fabriku oružja u Britaniji zbog čega su proglašen za terorističku organizaciju.
„Svako ko podržava tu organizaciju makar samo noseći plakat ’Podržavam Action for Palestine’ biva proglašen simpatizerom terorističke organizacije u Britaniji. Imali ste slučajeve da se hapse crkveni ljudi u Britaniji, starci koji imaju 70 godina, glumci od 80 godina.“
Dautović povezuje neosnovano korišćenje etikete terorizma u svetu sa mogućnošću da trenutni režim u Srbiji blokade proglasi „terorističkim“.
„Kada je Tramp ove godine imao jednu vrstu skupa u Vašingtonu gde su se okupili autoritarni lideri širom sveta u Vašingtonu da debatuju o tome kako se odupreti levičarskom terorizmu. Srbija je poslala svog delegata sa ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem koji je navodno građane koji protestuju predstavio kao levičarske teroriste,“ podseća Dautović prema kome se na ovaj način ideja antiterorizma potpuno obesmišljava.
M.P.
