U jednom od najvećih međunarodnih skupova održanih za vreme kovida Srbija je 2021. godine bila domaćin komemorativnog samita kojim se obeležavalo 60 godina od prvog skupa Pokreta nesvrstanih.
Predsednik Srbije se uoči ovogodišnjeg skupa, na svom Instagram nalogu zahvalio Alžiru, Tanzaniji i Ugandi na učešću u projektu Expo 2027.
Pokret nesvrstanih formiran je 1961. godine, sa ciljem suprotstavljanja kolonijalizmu i blokovskoj politici koja je bila zastupljena u svetu. Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ) uz Egipat i Indiju, jedna je od zemalja osnivača Pokreta, a potpisivanje Brionske deklaracije 1956. otvorilo je put ka formiranju Pokreta koji je u prvi mah brojao 25 članica i tri zemlje koje su imale status posmatrača.
Danas, 65 godina kasnije, Pokret nesvrstanih idalje postoji, sa istim ciljevima, u izmenjenom obliku i oslabljenim značajem u strukturi spoljne politike.
Prema oceni Boška Jakšića, Pokret koji danas okuplja oko 120 država – mahom sveta u razvoju, baš kao u vreme svog osnivanja 1961, predstavlja bledu senku u poređenju sa vremenima nastanka.
„Pokret koji okuplja dve trećine Ujedinjenih nacija i čini 55 odsto svetske populacije postao je kolektivni diplomatski glas „Globalnog juga“, što je neka vrsta novog naziva za nesvrstane u vremenu rastuće multipolarnosti i potrebe za ekonomskom pravdom,“ objašnjava on.
Navodi da je danas, osim podrške ciljevima Agende održivog razvoja 2030, jedan od ključnih zahteva nesvrstanih strukturna reforma međunarodnih institucija, posebno Saveta bezbednosti UN u kome pet svetskih sila ima pravo veta.
Pokret nesvrstanih davao je priliku manjim ili srednjim zemljama da se pozicioniraju prema centrima moći i da odbrane nezavisnost, suverenitet i da ustanu protiv različitih oblika agresije.
Iako je istorijski gledano Pokret predstavljao način da manje zemlje izraze svoje pozicije prema politikama svetskih moćnika i da odbrane princip nemešanja u poslove drugih država, prema Jakšiću, praksa od Avganistana, Iraka, Bliskog istoka, Ukrajine ili Venecuele pokazuje da u tome nemaju mnogo uspeha.
„Polarizacija unutar pokreta je neke članice približila Zapadu, a druge, koje se protive američkom hegemonizmu i neokolonijalizmu, privukle su Rusija ili Kina.“
Jakšić marginalizaciju pokreta vidi od prestanka Hladnog rata, kada je otklonjen ideološki sukob socijalističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.
Trenutni gorući problemi na planu spoljne politike ukazuju na heterogenost mišljenja unutar samog pokreta.
„Pokret deklarativno čuva svoje principe i kritike jednostranog delovanja velikih sila,“ objašnjava Jakšić, ali dodaje da se u praksi vide sve razlike.
„Jedinstvo postoji u osudi izraelskog rata u Gazi, što je deo nasleđa prošlosti kada su nesvrstani imali dve dežurne mete za kritiku: izraelski cionizam i aparthejd u Južnoj Africi. Na poslednjem samitu u Kampali, Uganda, nesvrstani su vojne operacije Izraela proglasili za ilegalne a mnogi lideri su otvoreno govorili o genocidu nad Palestincima. Kritikuje se i produžena okupacija Zapadne obale. Pokret se jedinstveno zalaže za rešenje problema po formuli dve države, izraelske i palestinske.“
Složeniji i uzdražaniji odnos prema prema oceni Jakšića, članice imaju po pitanju rata u Ukrajini.
Iako se principijelno podržava poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, pa i Ukrajine i većina članica ne priznaje rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, Jakšić ukazuje na činjenicu da kada se u UN glasa o rezolucijama osude agresije Rusije uočljive su podele na manjinu koja glasa „za“ i većinu koja je „protiv“.
„Ta većina nije uvela sankcije Rusiji i odbija narativ „Demokratija protiv autokratije“ iz vremena predsednika Džozefa Bajdena. Bliža je tumačenjima novog svetskog poretka koje nudi Kina.“
Komemorativni skup kojim se obeležava Dan nesvrstanih danas u Beogradu okuplja samo deo članica Pokreta.
Jakšić je mišljenja da ovim skupom predsednik Srbije Aleksandar Vučić „želi da iskoristi legat njemu neomiljenog Josipa Broza Tita za sopstvenu i promociju Srbije koja nominalno teži ka Evropskoj uniji a saveznike traži na svim drugim stranama.“
„Srbija pored osvežavanja istorijskog nasleđa želi da skup iskoristi za jačanje multilateralnih veza privrednu saradnju,“ zaključuje Jakšić ocenjujući da će Srbija danas teško biti uspešna u tome koliko i Titova Jugoslavija.
M.P.
