Gligorijević u razgovoru ističe da u izveštavanju o slučajevima seksualnog nasilja nad decom ima strože kriterijume i od onih koje propisuje novinarski kodeks.
„Uvek gledam da anonimnost ostane sačuvana po svaku cenu“, kaže Gligorijević.
Ona navodi da ima razumevanja za roditelje koji žele da javno govore o slučaju, posebno kada smatraju da institucije nisu adekvatno reagovale. Ipak, smatra da je odgovornost novinara da ih upozori na dugoročne posledice takve odluke.
„Stvarno je zaista slobodna volja i odluka roditelja da li će njihova imena biti objavljena ili ne. Ali je novinar dužan da im kaže: vi i vaše dete ste lako povezivi u javnosti“, ukazuje Gligorijević.
Posebno problematičnim smatra objavljivanje snimka na kojem se pojavljuju roditelji i dete, čak i kada je detetu lice zamagljeno.
Prema njenim rečima, novinar mora roditeljima da objasni da ono što se jednom objavi na internetu može ostati dostupno godinama, pa i decenijama.
„Guglaće neko vaše dete za deset godina, kada se ono možda i oporavi od traume koje je preživelo, i povezivaće ga i dalje sa ovim. Novinar je dužan da kaže: ovo je zauvek i ostaje zauvek na internetu“, ističe ona.
Kada je reč o medijskom izveštavanju o slučaju iz Mrčajevaca, Gligorijević smatra da ono uglavnom nije bilo toliko problematično koliko se moglo zaključiti na osnovu reakcija na društvenim mrežama.
„Moram da kažem da nije bilo mnogo promašaja. Više se napravio šum na društvenim mrežama koji bi iskočio kad bi neki medijski sadržaj iskočio značajno iz standarda medijskog izveštavanja“, dodaje.
Za ključne propuste odgovorne institucije
Ona smatra da je odgovornost za ključne propuste pre svega na institucijama.
„Za ono gde jesu, krivim institucije koje nisu radile svoj posao, počev od škole pa sve do tužilaštva.“
Istovremeno, proteste građana Mrčajevaca i okolnih mesta vidi kao važan pokazatelj promene odnosa javnosti prema institucijama.
„Pre dve, tri godine, četiri, ne bi se deset ljudi okupljalo ispred škole i tražilo odgovore, iako su institucije bile jednako disfunkcionalne kao i sada.“
Gligorijević upozorava i na širi problem – nedovoljnu obučenost odraslih koji bi trebalo da znaju kako da reaguju kada postoji sumnja na seksualno nasilje nad decom ili među decom.
„Apsolutno, sad već tradicionalno, nesnalaženje onih odraslih koji bi morali da budu obučeni veštinama kako da se nose sa slučajevima seksualnog nasilja nad decom i među decom jeste ogroman problem“, ukazuje ona.
Kada odrasli nisu obučeni i kada institucije nemaju adekvatan odgovor, mogu, upozorava ona, da naprave dodatnu štetu.
„Oni prosto ne umeju da se pripreme i, naravno, onda naprave ogromnu grešku i urade nešto najlošije što bi moglo da se uradi u ovoj situaciji – što, ako su tačni navodi iz medija, vidimo na slučaju Mrčajevaca“, zaključuje ona.
Podsetimo, tokom jučerašnjeg dana pisali smo da je Više javno tužilaštvo (VJT) u Čačku saopštilo da je pokrenut pripremni postupak protiv dva maloletna učenika Osnovne škole „Tatomir Anđelić“ u Mrčajevcima zbog polnog uznemiravanja.
Osnovna škola u Mrčajevcima saopštila je pre dva dana da su učenici koji su učestvovali u vršnjačkom nasilju nad školskim drugom udaljeni sa redovne nastave i pohađaju je na daljinu, dok se ne steknu uslovi za njihov povratak u školu.
A.Đ.
