„Sadržaj ovih navoda jasno ukazuje na prave namere pojedinaca i organizacija koje ih iznose – u vidu rada za interese određenih stranih službi i grupa za pritisak“, navodi se u saopštenju BIA.
Ističe se da BIA radi isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije, striktno poštujući pozitivne pravne propise, te „stoga nikada i ne komentarišu sadržaje ove vrste“.
„BIA je isto saopštenje imala i 2024, nakon što je izašao izveštaj ‘Amnesty Digital Prison’. Ako uporedite ta dva saopštenja, sada je akcenat na stranim službama, koje oni navode i prozivaju, što se uklapa u sve jači narativ o stranim plaćenicima i agentima, a priprema teren za sve teži rad nezavisnih medija i organizacija civilnog društva“, govori Anđela Savić iz BCBP-a.
Ističe da se u saopštenju ne kaže da se taj softver ne koristi i da li BIA takve softvere poseduje. Dodaje da nema ni reči o tome da nadzor zahteva odluku suda.
„Još od Amnestijevog izveštaja iz 2024. nemamo nikakvo oglašavanje institucija. Tada su pokrenute krivične prijave u Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv pripadnika policije i BIA. Poslati su i zahtevi zaštitniku građana, kao i povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, sve je to ostalo bez odgovora“, navodi Savić.
Prema njenim rečima, nakon što su studenti izašli u javnost potkrepljeni forenzijskim dokazima, kako domaćih tako i međunarodnih eksperata, Tužilaštvo sad već ima dovoljno razloga da pokrene istražni postupak i da se aktivira po ovom pitanju.
„Kako nas dosadašnje iskustvo uči, to se verovatno neće desiti“, ocenjuje ona.
Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov se takođe oglasio, rekavši da ako studenti nemaju šta da kriju, zašto bi se brinuli da li ih neko prisluškuje. Izjavio je da navodi o nadzoru studenata ne predstavljaju nužno špijuniranje i ocenio da „nije utvrđeno da iza eventualnog prisluškivanja stoji država“. Istovremeno je poručio da ljudi koji ulaze u javni život moraju da budu spremni na mogućnost da ih neko prati ili prisluškuje.
U Ustavu Republike Srbije, u članu 41 piše da je tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva. Bilo kakva odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednostidržave, na način predviđen zakonom.
Anđela Savić iz BCBP-a objašnjava da nije poenta da li imamo nešto da krijemo ili ne.
„To je nešto što se često može čuti – ‘ja nemam šta da krijem’. Ali danas je telefon, kao naš digitalni prostor, podjednako važan kao i fizički. Na njemu su sve naše prepiske, privatne i poslovne, sa velikim brojem drugih ljudi Špijunski softveri su izuzetno intruzivni i oni ne samo što vide sve što vi radite, pišete, čitate, fotografišete, već i sve prepiske sa drugim ljudima. Važno je da čuvamo privatnost jedni drugih. Nije reč o tome da li imamo nešto da krijemo ili ne, već kako želimo da čuvamo svoj privatni život, čije pravo ovi softveri krše.“, naglašava Savić.
LM
