Novo saopštenje usledilo je nakon studentske konferencije za medije održane 4. septembra u Beogradu, na kojoj je bilo reči o upotrebi špijunskog softvera za nadzor studenata na njihovim privatnim uređajima.
Prema navodima studenata, dvoje kolega sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu u trenutku kada su upozorenja stigla nisu otvorili mejlove niti su im pridali posebnu pažnju. Na njih su, kako navode, obratili pažnju tek nakon održane konferencije, kada su proverili svoja elektronska sandučeta.
Studenti navode da će telefoni biti podvrgnuti daljim forenzičkim ispitivanjima, nakon čega bi trebalo da bude poznato više detalja o eventualnoj infekciji uređaja i okolnostima napada.
Istovremeno, studenti najavljuju da će javnost obaveštavati o novim saznanjima, uključujući i eventualna otkrića o tome da li su slična upozorenja ili tragovi špijunskog softvera pronađeni na uređajima drugih njihovih koleginica i kolega.
Apple upozorenja o napadima špijunskim softverom namenjena su korisnicima za koje kompanija proceni da su potencijalne mete napada visoko sofisticiranog komercijalnog špijunskog softvera. Samo upozorenje, međutim, ne predstavlja konačan forenzički dokaz da je određeni uređaj zaista bio zaražen Pegasusom. Za utvrđivanje toga potrebna je dodatna tehnička analiza uređaja.
Pegasus je komercijalni špijunski softver izraelske kompanije NSO Group, koji je u prethodnim godinama povezivan sa nadzorom novinara, aktivista, političara i drugih osoba širom sveta. Za razliku od uobičajenog malvera, ovakvi alati mogu omogućiti veoma širok pristup kompromitovanom uređaju, uključujući komunikaciju i druge podatke. Više o ovoj temi pisali smo na Mašini.
Studenti u saopštenju tvrde da slučajeve napada na njihove privatne uređaje vide kao deo šireg pritiska i pokušaja zastrašivanja studentskog pokreta.
„Napad na našu privatnost nije naša slabost, već vaša. Mi nemamo šta da krijemo. Mi nismo kriminalci“, poručuju studenti, uz najavu da neće odustati od svojih aktivnosti.
U saopštenju se navodi i da će studenti insistirati na utvrđivanju odgovornosti svih osoba za koje se eventualno utvrdi da su učestvovale u nezakonitom nadzoru i zloupotrebi državnih institucija.
Za sada nije javno potvrđeno ko je eventualno pokušao da nadzire navedene uređaje, niti ko bi stajao iza potencijalnog napada. Odgovor na ta pitanja, kao i utvrđivanje da li je Pegasus zaista bio instaliran na telefonima, trebalo bi da pruže najavljena forenzička ispitivanja, poručuju studenti.
Podsetimo, informacije da su studenti, aktivisti, novinari i opozicioni političari bili mete naprednog špijunskog softvera otvorile su pitanje granica državnog nadzora u Srbiji. Prema navodima iznetim na studentskoj konferenciji, najmanje 14 osoba bilo je meta takvog softvera, dok je na telefonu jedne studentkinje forenzički potvrđen Pegasus.
Sagovornici Mašine upozorili su da nadzor ne predstavlja samo zadiranje u privatnost, već i mogući mehanizam političkog pritiska i zastrašivanja, posebno u kontekstu studentskog pokreta i predstojećih izbora. Advokat Željko Kočić ukazuje i na pitanje zakonitosti podataka prikupljenih nadzorom, navodeći da su pojedine informacije najpre dospele do prorežimskih medija, a potom do tužilaštva.
Studentkinja iz Niša Milica Najdanović, čiji je telefon takođe bio predmet nadzora, kaže da su studenti promenili telefone, ali da to ne znači da su ranije prikupljene informacije nestale. Prema njenim rečima, meta nadzora nisu samo pojedinci već i mreža njihovih kontakata, zbog čega među studentima ostaje osećaj nesigurnosti, ali i odlučnost da nastave sa svojim delovanjem.
A.Đ.
