Najmanje 14 osoba u Srbiji – članovi studentskog pokreta, aktivisti, opozicioni poslanik i odbornik, prisluškivano je naprednim špijunskim softverom u periodu oko lokalnih izbora u martu ove godine, saopštila je Šer (SHARE) fondacija, pisali smo ranije danas, a tim povodom su i predstavnici studentskog pokreta održali prvu konferenciju za medije.
Korišćeni spajver ima pristup svim podacima na uređaju – celokupnoj komunikaciji, kontaktima, fotografijama, fajlovima, sadržaju aplikacija, a ima mogućnost i da tajno snima ekran i aktivira mikrofon i kameru.
Podsećamo, pre skoro dve godine prvi put je nesporno dokazano da Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prisluškuje političke protivnike aktuelne vlasti, koristeći nezakonite špijunske softvere, a to je još jednom potvrđeno i danas.
Istraživači koji se bave digitalnom forenzikom otkrili su tada da je BIA razvila domaći špijunski softver nazvan NoviSpy.
Prve dokaze o prisluškivanju aktivista objavio je istraživački portal BIRN krajem 2024. godine, na osnovu analize koju su tada sproveli Šer fondacija i međunarodna organizacija Amnesti Internešenal (Amnesty International).
Službe sada ubacuju špijunske softvene „na daljinu”
Andrej Petrovski iz Šer fondacije objašnjava za Mašinu da su tokom ranijih slučajeva zaražavanja telefona špijunskim softverima, aktivisti bili privođeni, oduzimani su im telefoni i fizički intalirani spajveri. Sada službe, navodi, rade sofisticiranije i „na daljinu”.
„Raniji slučajevi su bili takvi da je MUP ili BIA prilikom privođenja aktivista oduzmala telefone, otključavala ih i instalira spajvere. Ovo sada se radi potpuno na daljinu, bez toga da korisnik bude svestan da je nečim zaražen”, navodi.
Upitan o proceni koliko građane Srbije košta nabavka i instalacija takvih spajvera u telefone korisnika, Petrovski kaže da ne postoji precizan broj, ali da je reč o milionima.
„U pitanju je izraelska firma koja pruža usluge hakovanja na zahtev vlada. Pretpostavljamo da neko iz države, ko je njihov klijent, traži da se zaraze telefoni određenih ljudi. Kada se to sprovede, telefoni prosleđuju podatke onome ko je naručio takvu uslugu”, objašnjava.
Korišćenje špijunskih softvera po svojoj prirodi nezakonito
Prisluškivanje, to jest tajni nadzor po našim propisima može da se vrši samo za potrebe krivičnih postupaka za tačno propisan krug krivičnih dela, objašnjava za Mašinu Ana Toskić Cvetinović, direktorka organizacije Partneri Srbija, koja se bavi zaštitom podataka o ličnosti.
Taj nadzor, navodi, mora da bude ograničen vremenski, i zasnovan na odluci suda.
„Međutim, korišćenje špijunskih softvera, po samoj prirodi te tehnilogije, je nezakonito i predstavlja krivično delo”, kaže Toskić Cvetinović.
U slučaju nezakonitog prisluškivanja, ili sumnje u to, građani bi trebalo da se obrate policiji ili tužilaštvu, a nadležan je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, navodi ona.
„Kod nas problem nastaje jer su svi prijavljeni slučajevi do sada ukazivali da nezakonit nadzor dolazi upravo iz institucija sistema. U tom smislu, svi postojeći mehanizmi zaštite su upitni – imamo primer iz 2024. za slučajeve koje je dokumentavala organizacija Amnesty International, i pored podnetih krivičnih prijava, nema nikakvog pomaka”, ističe naša sagovornica.
Upitana o uticaju ovakvih praksi institucija na demokratiju države, Toksić kaže da to minira demokratske procese u zemlji i da direktno ugrožava pravo građana da biraju i budu birani.
„Ako su meta nadzora politički protivnici, cilj je jasan – da se oni, i njihovi saradnici, zastraše i odvrate od svog daljeg delovanja. Uz naravno zloupotrebe prikupljenih informacija kroz kampanje u tabloidima”, zaključuje sagovornica.
D.S.
