Zaboravio sam da vas upoznam sa odvažnom i vrednom Alisom. Pored toga što može da preleti velike distance, ova golubica rado stupa u kontakt sa drugim živim bićima koja joj izgledaju miroljubivo, naročito voli da bude u blizini ljudi, da ih posmatra sa manje ili veće udaljenosti.
O tome mi je pričala jednom prilikom kada je, sletevši na limeni pleh moje terase, ispod njenih nožica ostao masan trag njenih sitnih koraka. Ispostavilo se da joj metalna ograda koja ograničava Pionirski park u Beogradu, i na kojoj je zamastila svoje prste, ne smeta i da često sleti na njenu sklisku površinu jer joj malo zabave dobro dođe kada joj njeni drugari golubovi dosade pokušavajući da skrenu pažnju na sebe. Uvek je oko nje nekoliko udvarača.
Alisa je i hrabra golubica jer, boraveći na ogradi, može postati plen nekoj mački. Tako je u poziciji da vidi i čuje šta se u parku pionira dešava, kako se odigrava život i koliko je park različit u odnosu na stanje od pre skoro dve godine. Alisa i njeni zemljaci golubovi, uvek su bili složni u oceni da je ovaj prostor čudesan — bogat životom ali i kulturom, na jednoj od najlepših lokacija u gradu u koji su doleteli. Takođe, u jednom trenutku, Alisa se sa zemljacima našla u čudu jer, tokom ovog restriktivnog perioda, u Pionirskom parku nema dece. Nisu bili sigurni da li su se deca naljutila na njih pa zato isostaju, ili su im roditelji zabranili da jedu kokice, te više ne dolaze da sa njima podele svoje porcije.
Ono što je Alisi i njenoj ekipi najčudnije, a čega su postali svesni leteći nad gradom poslednjih nekoliko godina, jeste činjenica da mnogi segmenti otvorenog grada Beograda, kojih ljudi izvan zakonom zaštićenog i ograđenog Pionirskog parka žele da se oslobode, pokušavajući da ih razgrade, zapravo opstaju u ovom strogo kontrolisanom prostoru.
Tu su komunalne komponente, platni promet, istorijski spomenici, umetnička dela… Učinilo im se da postoji i štab generala, zatim neka vrsta hotelskog smeštaja – nije baš Hotel Jugoslavija, ali gosti se iznova vraćaju. Sećaju se i jednog dela sa štandovima, nalik internom sajmu. Nekome je ovo Park prijateljstva, a nekome Ušće u more prisutne i pre snoviđenja1.
Vratimo se Alisi, pomenuh već da je vredna. Ona ima neobičan hobi: voli da posmatra i beleži uspomene. Da ne bi morala da pamti, oko vrata nosi kameru koja je podešena da napravi snimak u određenim vremenskim intervalima. Na osnovu njenih snimaka, rekonstruisane su scene koje su ilustrovale ovu priču.
