Na više od 1.200 kvadratnih metara izložbenog prostora, 19 umetnika iz Srbije predstavilo je publici u Pekingu preko 40 dela velikog formata. Naslov specijalne izložbe savremene umetnosti Srbije u Pekingu je glasio „Otporne ekologije: Koegzistencija kao pregovaranje u savremenoj umetnosti Srbije“.
Za koncepciju i kustosku realizaciju je u ime ULUS-a bio odgovoran dr Vladan Jeremić i Upravni odbor ULUS-a.
Izložba je zauzimala izuzetno mesto u okviru programa Bijenala i obuhvatala je radove 19 umetnika i umetnica: Zorana Dimovskog, Aleksandra Jestrovića Jamesdina, Nataše Kokić, Ane Marković, Jagode Mićović, Ivane Milev, Marine Milojević Roganović, Mihaela Milunovića, Zorana Naskovskog, Aleksandra Paunkovića, Jelene Paunković, Dimitrija Pecića, Ivana Petrovića, Julijane Protić, Milorada Stajčića, Nađe Stamenović, Jane Stojaković, Zorana Tairovića i Marije Zdravković.
Smatraju da, imajući u vidu veliki uspeh umetnika i umetnica u Kini, od izuzetnog je značaja da se istaknuti radovi sa pekinške izložbe, kroz novu postavku pod nazivom „Nakon Pekinga“, predstave i srpskoj stručnoj javnosti i domaćoj publici. Izložba „Nakon Pekinga“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ oslanja se na radove koji su bili predstavljeni u Pekingu, kao i na dokumentaciju tamošnje postavke.
Pored umetnika i umetnica iz pekinške postave, izložbi će se pridružiti i jedan broj autora i autorki koje je inicijalno izabrala ULUS-ova komisija, ali koji, usled smanjenog obima sredstava i preferencija partnerskih organizatora, nisu bili prisutni u Pekingu – uprkos visokom kvalitetu svojih radova. Radi se o umetnicama i umetnicima: Bojan Radojčić, Ivan Šuletić, Nikola Džafo, Ivana Živić, Marija Labudović Pantelić, Milivoj Miško Pavlović, Milica Ružičić, Vesna Vesić i Stefan Lukić.
Dodaju da je izložba „Otporne ekologije: Koegzistencija kao pregovaranje u savremenoj umetnosti Srbije“ u Pekingu ispitivala kako umetnice i umetnici iz Srbije redefinišu koegzistenciju kroz prizmu otpornosti i istorijskog kontinuiteta. Shodno tome, izložba je istraživala kako umetnice i umetnici usred društvenih pukotina, navigiraju interakcijom između čoveka, prirode i tehnologije. U svojim radovima oni ne pristupaju prirodi koristeći je kao pasivnu pozadinu, nego je prikazuju kao aktivnog činioca u dijalogu sa društvenim pamćenjem.
Navode da, uprkos hroničnom nedostatku javnih sredstava, koja su i ove godine uskraćena, ULUS kao važno strukovno udruženje ima odgovornost da ovako značajnu izložbu predstavi domaćoj publici.
„Time se otvara i važno pitanje: kakav je značaj kulture za našu sredinu i da li ona može opstati kada su joj javna sredstva ukinuta ili krajnje nedovoljna čak i za osnovno funkcionisanje? Važno je dodati i to da je izložba ‘Otporne ekologije: Koegzistencija kao pregovaranje u savremenoj umetnosti Srbije’ u Pekingu ispitivala kako umetnice i umetnici iz Srbije redefinišu koegzistenciju kroz prizmu otpornosti i istorijskog kontinuiteta.“
Izložbu „Nakon Pekinga“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ organizuje radna grupa koleginica i kolega iz organa i tela ULUS-a.
M.P.
